Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Studentski uticaj 
Globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti biće obeležena i u Srbiji od 27. do 31. oktobra onlajn konferencijom pod nazivom „Ovako stoje stvari: Opiranje dezinfodemiji”. Domaćini su Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru zajedničkog programa Nova pismenost.
Novinarstvo se tako razvijalo da je moralo da završi u fejk njuzu, ocenio je večeras sociolog i novinar Slobodan Reljić, navodeći da fotografija postaje sve savršenija i "ubistvenija za zdrav razum", zbog čega medijska pismenost posebno u tom segmentu dobija na značaju.
Kako se „klikbejt“ naslovima širi govor mržnje
Građani najviše vremena provode na društvenim mrežama, najčešće ih interesuju kratke video forme, skoro nikada ne proveravaju informacije koje su pročitali, a više od trećine ne veruje ni jednom mediju, pokazalo je istraživanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti, čiji su rezultati danas predstavljeni.
Centar za razvoj fotografije u sredu, 30. septembra u 18 časova u galeriji Francuskog instituta u Beogradu (Knez Mihailova 31) održaće tribinu pod nazivom „Vizuelna medijska pismenost“ namenjenu novinarima, studentima i mladima na kojoj će biti predstavljen značaj jačanja medijske pismenosti u našem društvu.
Na razvijanju odnosa medija sa svojim korisnicima, publikom, u Srbiji tek počinje da se radi.
Nije problem u medijima sa nacionalnom frekvencijom. U Srbiji postoji na desetine, ako ne i stotine dobrih novinara koji odlično rade svoj posao već decenijama, ali oni, kako to kažu Italijani, drže propovijed u pustinji
Stručnjaci iz oblasti medijske pismenosti kažu za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) da je neophodno integrisanje medijske pismenosti u obrazovanje kako bi mladi naučili da kritički pristupaju raznim medijskim sadržajima.
Teme koje se tiču medijske kulture u postojećim programima u osnovnim školama u BiH postoje “u tragovima” u okviru predmeta maternjeg jezika i Demokratije i ljudskih prava. Problem je što su ove teme zastarjele i ne prate savremene trendove u oblasti medija i medijskih tehnologija.
Možete početi već od najranije dobi, kaže Kari Kivinen. Zapravo, svakako bi trebalo: "Bajke uvek mogu dobro poslužiti. Na primer, nešto na temu lukave lije koja uvek slatkorečivo prevari druge životinje. To i nije baš loša metafora za određenu vrstu političara, zar ne?"
Svakodnevna komunikativna agresija u javnoj sferi i medijima ima veoma negativne posledice po pojedince i društvo, pa medijska pismenost građana postaje sve bitniji faktor u borbi protiv negativnih posledica takvog medijskog diskursa koji često ima za cilj manipulaciju i dezinformisanje najšire javnosti.
Ministar prosvete Mladen Šarčević zajedno sa premijerkom Anom Brnabić pristao bi na uvođenje medijske pismenosti, to je vrlo izvodljivo u sklopu informatike ili građanskog obrazovanja, poručio je danas Veran Matić iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija na tribini „Gde je nestala novinarska solidarnost u Srbiji“, u organizaciji nedeljnika Vreme.
Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Uneskom i Ministarstvom spoljnih poslova, organizuje Međunarodni ekspertski sastanak o medijskoj i informacionoj pismenosti u Beogradu, čije je održavanje predviđeno 12. i 13. septembra u Palati Srbija.
Rukovodilac u Sektoru za informisanje i medije Maja Zarić učestovala je danas na debati o digitalnoj pismenosti održanoj u EU info centru na kojoj je bilo reči o uticaju modernih tehnologija na društvo u celini.
Najopasnije je da se države u nemoći pozivaju da će pravno regulisati lažne vesti, jer bi se time ugrozila sloboda izražavanja i sloboda medija, izjavila je FoNetu Nevena Martinović iz SHARE Fondacije i ocenila da je u društvu potrebno podići nivo medijske pismenosti.
Nakon niza održanih radionica “Jedan školski čas za medijsku pismenost” u predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovnim ustanovama predavač Maja Zarić, rukovodilac u Sektoru za informisanje i medije, zaključila je da su deca i mladi veoma digitalno pismeni, lako prepoznaju i koriste različite medije i internet platforme.
U Ministarstvu kulture i informisanja danas je održan sastanak Nadzornog odbora Projekta „Podrška medijskim reformama u Srbiji” u čijem fokusu je razvoj medijske pismenosti u preduniverzitetskom obrazovanju u Srbiji, kao i jačanje uloge javnih servisa.
Sva istraživanja proteklih godina pokazala su da građani Srbije imaju nizak nivo medijske pismenosti. Još 2012. u akcionom planu Medijske strategije, koju je usvojila Vlada Srbije, navedena je potreba preispitivanja zakonske mogućnosti uvođenja medijske pismenosti u proces obrazovanja. Međutim sve do ove godine đaci su sa kritičkim vrednovanjem medijskih sadržaja mogli da se sretnu samo na nekoliko časova u okviru predmeta Građansko vaspitanje. Od ovog septembra to je novi izborni predmet u gimnazijama širom Srbije. Za TV Mrežu prilog Biljane Đogić.
Od ove, školske 2018/2019. godine, u gimnazije i pojedine srednje stručne škole uveden je predmet „Jezik, mediji i kultura“, kao izborni.
Sistem formalnog obrazovanja, iako složen i spor u reformama, može da doprinese obrazovanju učenika o internetskoj medijskoj pismenosti i zbog toga ga treba što pre uvesti u formalno obrazovanje u regionu, zaključeno je danas u Novom Sadu na Regionalnoj konferenciji "Mediji za građane, građani za medije".
