Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik 
Nuncijati: Postavljati pitanja čak i ako postoji rizik od otkaza 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Dovođenje u vezu N1 i Nove S sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav o uređivačkoj politici 
Gotovo tri od četiri žene koje rade kao novinarke, aktivistkinje, braniteljke ljudskih prava ili javne komunikatorke doživele su neki oblik onlajn nasilja zbog svog posla, a 41 odsto njih kaže da se ono prelilo u oflajn svet – kroz fizičke napade, uhođenje ili drugo zlostavljanje. To su ključni nalazi nove publikacije „Tipping point: The chilling escalation of violence against women in the public sphere“, koju je objavio UN Women u okviru programa „ACT to End Violence against Women“.
Novinarke i voditeljke, kao i uopšte medijske radnice, u javnosti se često posmatraju pre kroz fizički izgled, nego kroz kvalitet rada. Žensko telo sve više postaje „javno dobro“, a seksualizacija novinarki društvena normalnost.
“Pretnje novinarkama često dolaze iz krugova koji se pozivaju na ‘porodične’, ‘nacionalne’ ili ‘patriotske’ vrednosti. A zar osnovna vrednost ne bi trebalo da bude poštovanje žene? Kako je moguće da neko ženi ili devojci piše da je treba ubiti, proterati, označiti kao ‘neprijatelja’ – samo zato što radi svoj posao”
Asocijacija nezavinsnih elektronskih medija (ANEM) poručila je danas da očekuje reagovanje nadležnog tužilaštva nakon što je javni funkcioner – direktor Javnog komunalnog preduzeća Komrad iz Vranja Zoran Dimitrijević, napao novinarku Večernjih novosti Jelenu Stojković, sprečavajući je da radi novinarski posao i uvrćući joj ruku.
Izjave Darka Glišića moraju da se shvate ozbiljno, bez obzira što su bizarne i apsurdne. Ministar je izneo pretnje, najavio da će objaviti neki sadržaj o nama i priznao da prati naše kretanje. On preti novinarima i vređa ih, a odbio je poziv za intervju koji smo mu uputili, kaže za Cenzolovku novinarka KRIK-a Sofija Bogosavljev posle prostačkih uvreda ministra Glišića zbog istraživanja koje otkriva vrednost njegove imovine
Četiri dana je prošlo otkako se 20-godišnji Tomas Metju Kruks sa poluautomatskom puškom popeo na krov udaljen 150 metara od predsedničkog kandidata Donalda Trampa i pucao na njega tokom govora u Pensilvaniji. Tek treba da se utvrdi kako je ovako nešto moglo da promakne bezbednosnoj službi i policiji i ko je sve u lancu odgovornosti zakazao. Ipak, deo svetske i domaće javnosti odlučio je da se u ovoj kompleksnoj situaciji fokusira na žene iz neposrednog Trampovog obezbeđenja koje su delovale nesnađeno dok su ga evakuisali, a jedna je čak imala poteškoća da vrati pištolj u futrolu. Umesto pozivanja da se utvrde individualna odgovornost i pojedinačne kompetencije pripadnika tajne službe nezavisno od toga kog su pola, pojedini mediji sada zagovaraju mizoginu teoriju da su žene nedovoljno sposobne za rad u tajnim službama.
Devojčica koju ćemo zvati Zargona, da bismo joj zaštitili identitet, 2016. godine se uputila se na neverovatno putovanje u centralnom Avganistanu. Sa samo 14 godina, prijavila se za posao na lokalnoj radio stanici u provinciji Gazni, željna da se čuje njen glas.
Mediji širom sveta ne samo što su upali u marketinšku zamku filma „Barbi” već su u njegovoj promociji svakodnevno sa puno elana učestvovali, želeći da uzmu bar delić ogromne publike koju je privukao. Film je postao pop kulturni fenomen koji je imao i društvene i političke posledice, posebno kada je stvoren fenomen „Barbenhaimer” i kad su države počele da ga zabranjuju. Mediji su i kod nas o svakom detalju izveštavali intenzitetom kojim tabloidi prate rijalitije ili Vučića ‒ svi su svakog dana morali da objave nešto o lutki koja, uz njihovu pomoć, nikog nije ostavila ravnodušnim
Endrju Tejt, kontroverzni britansko-američki influenser uhapšen u Rumuniji pod optužbama za trgovinu ljudima, organizovani kriminal i silovanje, opisao je sebe kao „apsolutnog ženomrsca", dodavši da „ne postoji način da budete ukorenjeni u realnosti a da ne budete seksista".
Akademija ženskog liderstva, grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama i inicijativa Otvoreni parlament pokreću izbor za najmizoginiju izjavu 2022. godine.
Od automatizacije proizvodnje sadržaja do pomaganja naporima provere činjenica, veštačka inteligencija (AI) se poslednjih godina sve više koristi u novinarstvu. Usput su i mogućnosti koje algoritmi nude medijskim organizacijama postale jasnije. Među njima, AI tehnologije mogu igrati ulogu u poboljšanju zastupljenosti žena u vestima. Ona je rekla on je rekao, bot Financial Times-a, bio je jedan…
U Crnoj Gori mizogini i govor mržnje su u porastu, a etničke podjele i vjerska netolerancija su produbljene, konstatovala je 29. marta u izvještaju međunarodna organizacija Amnesty International.
Voditelji i komentatori, među kojima i političari, astrolozi ili numerolozi, na nacionalnim televizijama znaju da izvređaju ceo ženski rod, sprdaju se čak i sa silovanjem. U rijaliti programima idu i dalje – sa verbalnog nasilja prelaze na šutiranje, šamaranje, pljuvanje, silovanje... I sve to pred očima dece. REM ili ćuti ili reaguje mlako, sve dok se seksizam ne pojavi na nekoj od televizija koje kritikuju vlast
Često se dešavalo da u B92, a i u drugim institucijama u kojima sam bio angažovan, budemo provučeni kroz blato, sa groznim diskreditacijama i pretnjama, kada se založimo za žrtve bilo da su to žrtve ratova, pedofilije, kada smo štitili slabije, kada smo tražili pravdu...
Dezinformacije su se, tokom pandemije koronavirusa i paralelne pojave infodemije u svijetu, pokazale kao trajne, otporne, strateške i prilagodljive.
Pretnje Anji Kožul, Vesni Mališić, Gabrieli Dimković Miševski i Meri Jordanovski navele Reportere bez granica da još jednom zatraže od političara da osude napade na novinarke, njihovo uznemiravanje i blaćenje
"Ona je kao VMA – ima široke stubove i velike ulaze", "PSG će se boriti za legalizaciju prostitucije i onda će mnoge redakcije biti ostavljene novinarima" , "ona nije ni za jednokratnu upotrebu", samo su neke od brojnih uvreda koje su naše novinarke trpele od šovinista, samo zato što su radile svoj posao.
Sindikat novinara Srbije (SINOS) upućuje javni protest Televiziji Pink i Verici Bradić, voditeljki emisije „Hit Tvit“ jer nisu sinoć sprečili pevača Acu Lukasa da primitivno vređa novinarku N1 Žaklinu Tatalović.
U pogledu napada na televiziju Pink u slučaju nastupa Aleksandra Vuksanovića Ace Lukasa u emisiji Hit Tvit, izrečenih između ostalih od strane televizije N1 i Zaštitinika građana, uredništvo emisije i Pink televizije saopštava kako su zasnovani na potpuno netačnoj interpretaciji događaja o držanju voditeljke emisije u datoj situaciji, što je vrlo lako utvrditi prostim gledanjem emisije.
Ovo je treći uzastopni Dnevnik koji pišem na temu vređanja, pretnji i ugrožavanja bezbednosti novinara. Povod je sinoćna izjava Aleksandra Vuksanovića - Ace Lukasa uperena protiv novinarke Žakline Tatalović. Neprimerena, nedopustiva i nevaspitana izjava emitovana je u udarnom terminu na nacionalnoj frekvenciji televizije „Pink“.
