Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Odbor za kulturu i informisanje usvojio pokretanje postupka za predlaganje kandidata za REM 
Hronologija napada na medijske radnike u prostoru između Pionirskog parka i Skupštine Srbije 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Razmislimo o statistički orijentisanim naslovima u Srbiji kao što su: „Srpska ekonomija u top 10 ekonomija Evrope“, „Srbija druga najsrećnija zemlja u regionu“, „Istraživanja pokazala: Srbi pošteniji od Hrvata“ ... U pitanju je ozbiljno i temeljno zagađenje medijskog prostora smećem nesuvislih podataka i neplauzibilnih rang-lista. Radi se o statistikama koje u prvi mah deluju suvislo, a zapravo ne prolaze ni najbanalnije testove suvislosti i zdravog razuma
Nekoliko portala je u svojim tekstovima navelo razloge zašto je Belorusija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, uređena, mirna i prosperitetna zemlja, ali je većina podataka kojima se ta teza potkrepljuje apsolutno netačna.
Na “Fejsbuku” se za samo jedan dan masovno raširila tvrdnja da mnogi u Srbiji koriste supstancu za podmlađivanje “adrenohrom”, koja se, kako se ističe, dobija na tri načina, ali je najefikasniji - iz krvi zlostavljane i ubijene dece. Navodno, adrenohrom na srpsko tržište stiže iz Maribora.
Dok jedni smatraju da su društvene mreže jedina slobodna platforma koja podržava slobodu izražavanja, drugi kažu da one predstavljaju oružje za prljavu borbu lažima sa neistomišljenicima. Nedavno je kompanija Fejsbuk u Srbiji objavila rat lažnim vestima, uz pomoć AFP-a i Istinomera.
Iz Fejsbuka je najavljeno da će sa jednom domaćom nevladinom organizacijom pokrenuti nezavisni program za proveru informacija koje se objavljuju na drštvenim mrežama u Crnoj Gori.
“Prijateljica sa Infektivne klinike” od početka pandemije virusa korona postala je jedna od najcitiranijih osoba na društvenim mrežama u Srbiji.
Milena Popović, urednica Istinomera, istakla je u Novom danu da je pandemija koronavirusa prouzrokovala ogroman porast lažnih vesti i dezinformacija u svetu ali i u našim medijima, naročito tabloidima, kao i da su se takve stvari mogle čuti od političara i institucija. Zbog svega toga, kompanija Fejsbuk je pokrenula akciju otkrivanja i označavanja lažnih vesti na toj društvenoj mreži, a partneri u našoj zemlji su portal "Isitinomer" i agencija "Frans pres".
Istinomer je od danas, uz agenciju Frans Pres (AFP) zvaničan partner Fejsbuku za Srbiju u suzbijanju dezinformacija na ovoj društvenoj mreži. Istinomer će svakodnevno proveravati sadržaj i skenirati lažne vesti i informacije na srpskom jeziku koje se objavljuju na ovoj platformi.
Novosadska novinarska škola pripremila je jednostavan alat kako bi podržala medije u borbi protiv dezinformacija.
Prema nalazima četveromjesečnog monitoringa, tokom pandemije COVID-19 u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, više od polovine slučajeva kršenja digitalnih prava u vezi je sa propagandom, dezinformacijama, neistinama i objavljivanjem neprovjerenih informacija.
Društvena mreža Tviter postavila je upozorenje pored objave američkog predsednika Donalda Trampa, navodeći da ”veliča nasilje”.
Šef Facebooka Mark Zakerberg u četvrtak je rekao da društvene mreže ne bi smele da se postave kao čuvari političkog govora na internetu, iznevši mišljenje o najavi predsednika Donalda Trampa da će regulisati kompanije kao što su Twitter, Facebook i Google zbog pristranosti i cenzure.
Nataša iz Subotice rodila petorke, starija Romkinja pretučena u Srbiji, crnogorska policija povredila bebu, američki matematičar potvrdio da su naša deca najpametnija na svetu, trojica migranata dobila srpsko državljanstvo - samo su neke od viralnih vesti u srpskim medijima i na mrežama koje su kao dokaz svojih tvrdnji koristile fotografije. Vesti su upravo zbog fotografija majke sa petoro beba, starije žene sa masnicom na oku, povređene bebe i slično - delovale uverljivo i bile masovno šerovane i komentarisane. Ipak, sve fotografije su su bile lažne i prikazivale su neke druge ljude koje sa konkretnim događajima nisu imali nikakve veze. Kako da prepoznate da je neka fotografija lažna?
Nedeljnik NIN je u izdanju od 14. maja „citirao“ ministra zdravlja Zlatibora Lončara: „Ne razumem ove napade na Danila, pa svaki čovek sigurno ima neku fotografiju na kojoj oduševljeno grli nekog pevača ili sportistu ili vođu kriminalnog klana“. Lončar, međutim, ovo nije rekao, a njegova navodna izjava potiče sa satiričnog naloga na tviteru. Glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnika Milan Ćulibrk za Raskrikavanje kaže da je napravljena greška i da će se zbog nje izviniti čitaocima.
„Ukoliko niste sto posto sigurni da je neka informacija tačna, nemojte je deliti dalje“, savet je Marije Vučić, novinarke portala Raskrinkavanje čitaocima, u suprotnom, „kad se ustanovi da je ta informacija bila laž, kada to neko demantuje ili kada neko utvrdi i dokaže da je u pitanju bila laž, demantij te informacije neće moći da stigne do istog onog broja ljudi do kog je stigla prvobitna laž“.
„Odgovor predsednika SAD Donalda Trampa na izazov nastao zbog kovida 19 produžio je dugogodišnju praksu njegove administracije koja i dalje podriva naučne ekspertize, a sve zarad političkih ciljeva“, piše „Njujork tajms“.
YouTube, videoservis u vlasništvu Google-a, objavio je da će u Sjedinjenim Državama, u pokušaju borbe protiv dezinformacija na toj platformi u vreme koronavirusa, krenuti s prikazivanjem tekstova i poveznanih linkova trećih strana s proverenim činjenicama.
Predsednica Vlade Srbije o testiranju na korona virus u Južnoj Koreji. (TV Happy, 6. 4. 2020. godine): “Treba reći to za Koreju, to što naši nikada ne kažu, a to je da – da, Koreja ima masovno testiranje, u pravom smislu te reči, masovno testiranje – koje se naplaćuje. Dakle, svaki pojedinac, svaki građanin plaća testiranje. Država refundira ako je pozitivan. Dakle, ako je zaražen država refundira. Ali, svi prvo plate.”
Organizacije s prostora bivše Jugoslavije koje se bave proverama činjenica udružile su se na Vajberu i pokrenule zajednicu pod nazivom „COVID-19 Provjereno“, na kojoj se raskrinkavaju dezinformacije o pandemiji smrtonosne bolesti. Takve dezinformacije, ispostavlja se, najviše se šire upravo preko Vajbera
Usled pojave korona virusa u Srbiji, u medijima, pretežno u tabloidima, i na društvenim mrežama širi se i poplava lažnih vesti, dezinformacija, teorija zavera, koje se razmnožavaju neverovatnom brzinom, u kojoj najveći broj građana veoma teško razlikuje vest od laži, što će nesumnjivo ostaviti ozbiljne i opasne posledice po društvo.
