Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Sumnja u kritičke medije se seje da se publika odbije i da se izbegne mogućnost polaganja odgovornosti nosilaca vlasti pred javnošću, čemu kritički mediji služe. To je smišljeni, dugogodišnji projekat da se poseje nepoverenje. Tako se širi apatija, kaže dr Snježana Milivojević za Cenzolovku
Prosečna osoba u Srbiji nisko je medijski pismena, apatična je i ne veruje nikome. To je osoba s razorenim poverenjem u medije, a satima se zadržava nad njima, u konzumiranju i u potrazi za sadržajima koji uglavnom nisu vesti, kaže profesorka Snježana Milivojević, autorka istraživanja o Srbiji za Rojtersov institut za studije novinarstva
Sve četiri nacionalne komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih kompanija koje imaju bliske političke, pa čak i porodične veze sa vladajućom elitom. U celini, najveće televizije snažno podržavaju i propagiraju političku agendu predsednika Vučića, kaže se u tekstu koji je za ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva napisala dr Snježana Milivojević
Rojtersov institut za studije novinarstva traži kandidate za svoj Program stipendiranja novinara, koji će početi oktobra 2025, januara 2026. i aprila 2026, i trajati tri ili šest meseci.
Građani misle da će pravljenje vesti uz pomoć veštačke inteligencije koju nadziru ljudi uticati na kvalitet medijskih sadržaja, da će biti manje pouzdane ali aktuelnije i jeftinije za izdavače, prenosi za Cenzolovku rezultate istraživanja dr Ričard Flečer iz Rojtersovog instituta za studije novinarstva
O zatrpavanju medija besmislenim tužbama, o njihovom operativnom i finansijskom iscrpljivanju, o zastrašivanju i autocenzuri, o osećaju „šamara u lice“ - saradnica Rojtersovog instituta razgovarala je s novinarima u pet država, među kojima je i Srbija
Nedavno istraživanje Rojtersovog Instituta je pokazalo da sve veći broj ljudi širom sveta izbegava da prati vesti, opisujući ih kao dosadne i depresivne. Uzrok ovome, kako kažu naši sagovornici, može biti opadanje kvaliteta medijskog sadržaja, prezasićenost istim, ali i odbrana od loših vesti.
Ljudi širom sveta izbegavaju da prate vesti, pokazalo je istraživanje Instituta Rojters Univerziteta Oksford u kojem je učestvovalo blizu 100.000 ispitanika iz 47 zemalja. Kako do direktnog odnosa sa publikom?
Uz ratove u Ukrajini i Gazi, klimatske promene i dezinformacije, kao lisica u kokošinjac, u svet medija uletela je veštačka inteligencija. Predviđanja o medijskom poslu ostaju nedorečena – autori gledaju u nepregledne mogućnosti VI i mogu da zaključe samo da nema šanse da razumeju za šta će sve biti upotrebljena i iz kojih pobuda
Rojtersov institut za studije novinarstva biće domaćin serije nedeljnih seminara o globalnom novinarstvu od oktobra do decembra na Zoom-u u okviru svog Journalist Fellowship programa.
Izdavačka podrška koju podkasti uživaju na bogatijim tržištima, a sve više i kod nas, ne leži u brojevima osoba koje ih slušaju. Pa u čemu je onda stvar? Da li je to održivo?
Bez obzira na to što su strahovito različiti, korisnicima su, kao način na koji dolaze do vesti, jednako loši ili dobri i algoritmi i profesionalni novinar, pokazuje istraživanje objavljeno u Godišnjem digitalnom izveštaju Rojtersovog instituta za 2023. godinu
Nove (loše dakako, sve drugo bi bilo iznenađenje) okolnosti skolile su sve umornije i malobrojnije tradicionalne medije sveta, a nije mnogo bolje ni novim, digitalnim
Predviđanja više od 300 medijskih lidera o medijskom svetu I tržištu za 2023. godinu su, kao I obično – depresivna ali vrlo zanimljiva. Nova tehnologija iskočila je u prvi plan budućnosti medija pre nego što su pronađena rešenja za probleme nastale iz ranijih tehnoloških inovacija
Rojtersov institut za studije novinarstva biće domaćin serije nedeljnih seminara o globalnom novinarstvu od januara do marta na Zoom-u u okviru svog programa novinarskih stipendija.
Dok klimatske promene bukvalno prete da unište ljudsku vrstu, istoj toj vrsti je teško da to prihvati, pa i ne želi da o tome više zna. U društvima u kojima veliki deo ljudi ima negativnu reakciju na ovu temu – mediji prestaju da izveštavaju o njoj. Ta „kvaka 22“ čini da vam, ako ste ozbiljni u svom poslu i izveštavate o klimatskim promenama, sopstveni profesionalizam ugrožava biznis i rasteruje konzumente
Najpopularniji novinari, vezani za, pre svega, TV brendove, beli su muškarci i, svi odreda, imaju ogromno sledbeništvo na društvenim mrežama koje koriste agilno, mnogo i vešto, pokazuje ovogodišnji izveštaj Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva
Godišnji digitalni izveštaj za ovaj deo 2022, obeležen je napadom na Ukrajinu, ali i drugim fenomenima u svetu digitalnih, internetskih medija, od kojih najviše brine nastavak gubitka veze između medija i građana
Nova studija Rojtersa upozorava da sve više ljudi izbegava medijske sadržaje. A u mnogim zemljama poverenje u novinarstvo nastavlja da opada. To je opasno za demokratiju, smatra Martin Muno.
Tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari su u izvesnoj meri sagoreli, navodi se u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Dok publika većinu vesti doživljava kao depresivne, novinari se suočavaju sa brojnim izmenama u svom poslovanju, sa napadima na protestima, kontrolom i zlostavljanjem na društvenim mrežama... Ipak, institut predviđa da se u 2022. novinarstvo može fokusirati na svoje osnove i vratiti jače.
