Igor Božić poslat na rad od kuće, od sutra neće imati nikakav uticaj na redakciju N1 
Šta je sve sporno u presudi Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Nevladine organizacije: Razrešenje dugogodišnjeg direktora N1, Igora Božića, predstavlja najoštriji udar na uređivačku politiku, ruši kredibilitet medijske kuće i ukazuje na moguću zloupotrebu vlasničkih prava 
Novinar i izdavač listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Prošlo je skoro četvrt veka od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, a da još uvek ne postoji presuda počiniocima ovog zločina.
Sutra je 24 godine od ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije. Bez rasvetljavanja političke pozadine ubistva Slavka Ćuruvije ne možemo da razumemo zašto ni gotovo četvrt veka kasnije nemamo pravosnažnu presudu za ovaj zločin. Ipak, o tome se sve ređe priča
Za nekoliko dana obeležićemo dvadeset i četiri godine od ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.
To što je 24 godine potrebno da pravda krene svojim tokom predstavlja i pogrešnu poruku da za ubistvo novinara možda hoće a možda i neće biti pravde i da će možda do nje biti potrebno četvrt veka, kaže za Cenzolovku Ajrin Kan, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje slobode mišljenja i izražavanja
Na dan ubistva Slavka Ćuruvije, 11. aprila, mediji se pozivaju da objave NAJVAŽNIJU NEOBJAVLJENU VEST, a novinari i medijski profesionalci da se u 17.45 pridruže šetnji trasom kojom je išao Ćuruvija 11. aprila 1999. godine, od restorana Kolarac u Knez Mihailovoj ulici do Svetogorske 35
Ubijenih novinara sećaju se njihove porodice, prijatelji i kolege. Ovog 11. aprila obeležiće se 24 godine kako je na Uskrs 1999. likvidiran Slavko Ćuruvija. Za sadašnje vlastodršce to više nije tema, ali jeste veličanje vinovnika zločina sa kraja prošlog veka, kada su i sami bili deo vlasti. Tek ova vlast se nikada nije bavila sudbinom novinarke Radislave Dade Vujasinović koja je pronađena mrtva 8. aprila 1994, piše nedeljnik NIN.
Odluka ESLJP-a da su dvojici bivših pripadnika RDB-a optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, povređena prava zbog dužine trajanja pritvora ne može da umanji njihovu odgovornost niti dokaze izvedene na suđenju, kaže Veran Matić
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio je Srbiji da isplati po 1.000 evra bivšim radnicima Službe državne bezbednosti Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, prvostepeno osuđenim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Sud u Strazburu je našao da su dvojici pripadnika SDB-a zbog dužine trajanja pritvora povređena prava koja garantuje Evropska konvencija za ljudska prava.
Na to bi mogla da se svede odbrana prvooptuženog Radomira Markovića, bivšeg šefa Resora državne bezbednosti „tajne policije“, koji se nalazi na izdržavanju jedinstvene kazne zatvora, izrečene u pravosnažnim presudama za ubistvo: četiri člana Srpskog pokreta odbrane na Ibarskoj magistrali, za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, za neuspeli pokušaj atentata na lidera Srpskog pokreta obnove u Budvi.
Rukovodioci služba bezbednosti Srbije, Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić izjavili su pred sudom da nisu krivi za ubistvo vlasnika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin", novinara Slavka Ćuruvije. Tužilac je u svojim završnim rečima ranije od sudskog veća tražio maksimalne kazne zatvora, što je po četrdeset godina za trojicu pomenutih i za bivšeg pripadnika SAJ-a i rezervnog pripadnika službe Miroslava Kuraka koji je u bekstvu. Sada se čeka poslednja odluka Apelacionog suda koja će i biti pravosnažna.
Ćuruvija je bio podjednako kritičan prema politici Zapada, kao i prema vlasti Slobodana Miloševića, koja ga je targetirala kao stranog plaćenika. Izazvao je bes kod vlasti, njegova hrabrost ga je koštala života. Beskompromisno je iznosio svoj stav i analizu društvenih dešavanja i time izazvao pažnju Službe koja ga je kvalifikovala kao unutrašnjeg neprijatelja, rekao je danas u završnoj reči pred Apelacionim sudom zamenik tužioca Milenko Mandić
Apelacioni sud u spise predmeta uvrstio gotovo 80 svedočenja koja su do sada odbijana. Izvršen je i uvid u ključne dokaze - trake sa podacima sa baznih stanica mobilne telefonije, za koje je odbrana tvrdila da ne postoje. Sutra završne reči
Nepune 24 godine nakon što je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, urednik i osnivač “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina”, pred većem Apelacionog suda u Beogradu sprovodi se pretres u okviru ponovnog suđenja prvostepeno osuđenima za njegovo ubistvo – Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Ratku Romiću, Miroslavu Kuraku.
Šta je trebalo? Da kao ovi iz Devetog odeljenja, što su pratili Slavka Ćuruviju, stavim glavu u pesak, da me baš briga, da gledam sebe, da gradim sebi karijeru, pita policijski pukovnik Dragan Kecman u intervjuu za Cenzolovku i dodaje: Ne! Iz dobre namere, kao patriota kome je stalo do ove zemlje, reći ću: „Nemojte to da radite, to nije dobro”. Kao što sam rekao i za Savamalu
Određeni broj ljudi iz Devetog odeljenja, koji su pratili Ćuruviju na dan ubistva, i psihički je popustio zbog tih stvari. Pojedini su bili na lečenjima, neki su promenili radno mesto, objašnjava Dragan Kecman, koji je sve njih ispitivao zbog ubistva novinara
Možete da zamislite koliki je strah osetio Dragan Pavić, zamenik načelnika pratećeg odeljenja u državnoj bezbednosti, kad je dovezao beli golf da preda Ratku Romiću i video da pored njega stoji Miroslav Kurak. Ali on nije smeo da pred sudom kaže ko je ta druga osoba, objašnjava policijski pukovnik Dragan Kecman kako je ovo vozilo predato na korišćenje optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
- Oni su mislili da ih niko neće uhvatiti. Mi smo ipak u toj situaciji pobedili, mi smo ih otkrili. Vezali smo ih za mesto zločina, napisali krivičnu prijavu i stojimo iza svega što smo radili tokom istrage i na zakonit način dokumentovali, kaže Dragan Kecman, pukovnik policije koji je napisao krivičnu prijavu protiv četvorice optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
Nije mi padalo na pamet da sa bilo kojim političarem razgovaram o ubistvu Ćuruvije, kaže za Cenzolovku penzionisani pukovnik policije Dragan Kecman, koji tokom 15 godina istrage ovog zločina nije imao nikakvu podršku, osim svega dvoje-troje ljudi kojima je verovao
Policijski pukovnik Dragan Kecman, koji je prikupio ključne dokaze o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, prvi put govori o istrazi dugoj 15 godina, o tome kako je to ubistvo u početku bilo samo jedan u nizu nerazrešenih zločina, koje su u policiji zvali „fascikla”, kako javna bezbednost dugo nije znala da je novinara pratila tajna služba, o prekucavanju rukom pisanih izjava pripadnika Službe koji su pratili Ćuruviju do samog ubistva i sumnji da su one usklađivane
Cenzolovka od sutra objavljuje u nastavcima intervju sa Draganom Kecmanom, policijskim pukovnikom koji je prikupio najvažnije dokaze istražujući ubistvo Slavka Ćuruvije. Kecman prvi put otkriva sa kakvim se preprekama suočavao tokom 15 godina istrage, zašto je morao da krije dokaze i od svojih šefova, kako je, uprkos moćnoj Službi, koja je preko svojih ljudi kontrolisala i javnu bezbednost, uspeo da ih sačuva. Govori kako su svedoci zastrašivani i kako su uništavani životi ljudi koji su mu tokom istrage pomagali
