Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Poslednji globalni izveštaj Fridom hausa o slobodi interneta svrstava Srbiju u zonu slobodnih država. Zabrinjava što nas je samo jedan poen delio od zemalja koje su delimično slobodne u domenu interneta.
Udarac koji je sinoć dobila novinarka Snežana Čongradin dok je obavljala svoj profesionalni zadatak, prenoseći uživo na Fejsbuk stranici dnevnog lista Danas protest i brisanje grafita koji veliča osuđenog ratnog zločinca – nije neočekivan.
Verujem da je prošlonedeljna presuda (četiri godine zatvora) trećeoptuženom Igoru Novakoviću za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića pozitivan nagoveštaj za ono što očekujemo od Apelacionog suda u ovom procesu. Uz to su i na najbolji način demantovane sumnje u to što slučaj vode novi tužilac i novi sudija.
Regulatorno telo za elektronske medije je već dugo pod anstezijom ili na veštačkom disanju. Ovom opisu Zorana Sekulića iz agencije Fonet, izrečenog na SEEMO konferenciji, nedavno održanoj u Beogradu, nemam šta da dodam osim da je Sekulić nakon izlaganja dobio aplauz novinara iz celog regiona i specijalnih gostiju važnih međunarodnih novinarskih institucija.
U samo deset odsto predmeta koje od početka godine vodi Republičko javno tužilaštvo, a u vezi sa krivičnim delima koja su izvršena na štetu bezbednosti novinara, nije otkriven počinilac. To nam je saopštio Branko Stamenković, zamenik Republičkog javnog tužioca na sastanku Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara.
Najčešće se pretnje, klevete i satanizacije generišu u političkoj sferi i spuštaju ka tabloidnim medijima i televizijama koje onda obave najveći deo posla putem hajke i diskreditacija političkih protivnika. Veoma često se novinari i mediji upravo tako i percipiraju što pamtimo još kao model iz devedesetih.
Skoro deset godina se institucionalno borim protiv nekažnjivosti ubistava novinara vodeći Komisiju za istraživanje ubistava novinara.
Od početka pa do kraja ponovljenog suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije proteklo je 386 dana, a za to vreme na suđenje nisu potrošena ni puna dva dana. Od 39 zakazanih ročišta, održano je svega 19. Sve ovo dobiće smisao ukoliko sud 2. decembra, više od dve godine i osam meseci nakon prvostepene osuđujuće presude, donese isto takvu presudu i u ponovljenom postupku, slažu se sagovornici Cenzolovke.
Osećam potrebu da učinim javnim nekoliko informacija, važnih za diskusiju i javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakonika koje se poslednjih dana problematizuju putem različitih tekstova i intervjua.
Činjenica da će radna verzija nacrta zakona, koju će Ministarstvo uputiti na javnu raspravu, sadržati niz „alternativnih rešenja“ znači da postoje različita, a u nemalom broju slučajeva i dijametralno suprotna rešenja istih problema. „To svedoči o stepenu nesaglasja između dve grupacije unutar Radne grupe“, ocenjuje Veran Matić, predsednik ANEM-a.
U iščekivanju izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, brojne međunarodne nevladne institucije sve češće ukazuju na negativne trendove u domenu demokratije, ljudskih prava, slobode izražavanja i položaja medija i novinara u zemlji.
Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja primenjuje se sedamnaest godina.
U danu u kojem je nastavljeno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, održano je i ročište Milenijum tima protiv portala Vranje News (vranjenews.rs) i urednika Dejana Dimića.
Nedavno je objavljen prvi Indeks privatnosti u medijima u Srbiji koji rangira pedeset medija sa aspekta poštovanja standarda zaštite privatnosti. Raduje što je na visokom, četvrtom mestu veb sajt novosadskog Radija 021, istaknutog člana ANEM-a.
Dobra vest je da na sajtu Republičkog javnog tužilaštva odnedavno postoji strana posvećena bezbednosti novinara, sa nizom relevantnih informacija i linkom koji upućuje na sajt: bezbedninovinari.rs.
Primećujem da je nezapaženo prošla informacija da je u Srbiji trenutno registrovano čak 2.608 medija.
Prošla je Tviter euforija koja je rezultirala svojevoljnim napuštanjem ove društvene mreže od strane Radio-televizije Srbije.
Splet okolnosti uticao je da upražnjene nacionalne radijske frekvencije u Hrvatskoj i Srbiji budu raspodeljene tokom ovog leta. Svedene reakcije javnosti sa obe strane granice dokaz su smanjenog interesa i predvidljivog ishoda nepostojanja medijskih politika u regionu.
Osnovna ideja jeste da se zaštite vrednosti koje novinari i mediji predstavljaju, da se zaštiti sloboda govora i izražavanja. Na to nas, između ostalog, obavezuju i međunarodni ugovori, kaže za Cenzolovku profesor Zoran Stojanović, koji radi na izmenama Krivičnog zakonika. Da li će biti političke volje da se ovakve izmene usvoje i – još važnije – da budu primenjene?
Na današnji dan, pre tačno deset godina, počeo je sa radom Savet za štampu, nezavisno samoregulatorno telo registrovano 2009. godine, sa ciljem praćenja poštovanja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima. Osnivači Saveta za štampu su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Asocijacija medija i Lokal pres.
