20. mar 2019.

Stručnjaci: Javni interes u drugom planu zbog poslovnih poteza RTS-a i Telekoma

RTS je od nedavno "nevidljiv" za gledaoce u dijaspori, odnosno za sve one koji koriste NET TV Plus platformu. Gašenje kanala Javnog servisa Srbije usledilo je nakon što je RTS i Telekom, koji ima pravo na distribuciju, zatražio od United grupe više novca nego do sada - skoro sto puta više nego što, na primer, United Group plaća za emitovanje BBC-a.

Stručna javnost upozorava da je javni interes pao u drugi plan zbog poslovih poteza RTS-a i kompanije Telekom Srbija.

RTS 1, RTS 2, RTS Svet, RTS Sat – više nisu na listi kanala koje će Srbi u dijaspori moći da gledaju preko Net TV-a. Ukidanje programa javnog servisa na toj platformi rezultat je neuspešnih pregovora United grupe i kompanije Telekom Srbija, koja zahteva da se cena RTS-ovih kanala poveća na 1,2 evra po korisniku. Za United grupu, ta, dvadeset puta veća cena, bila je neprihvatljiva. Za građane koji žive u dijaspori, preko NET TV-a, RTS je od nedavno nevidljiv, ipak, tu činjenicu tumače različito.

„Mi sa Balkana najverovatnije da 100 odsto svi gledamo to. Tako da nam je to jedina informacija koju dobijamo iz Srbije. Ali nisam za to da bismo plaćali nešto ekstra ili dodatno ili tako nešto kad već plaćamo i ovo što imamo“, kaže stanovnik Beča Boban Petrović.

N1: Spremni ste da platite dodatnih 5 evra i da pređete na RTS Planetu?

„Što da ne… Zato što mi odgovara, imaju, čini mi se, četiri ili pet kanala RTS-a, tako da bih platio, za mene ovde to nije neki problem“, kaže Ivo Matijević.

„Od danas više nemam RTS kanale ovde u Valensiji, jer je Telekom Srbije, koji je dobio eksluzivno pravo od RTS-a na distribuciju, tražio povećanje čak za 20 puta od distributera NET TV-a. Tako da nemam više sledeće kanale: Vučić 1 Vučić 2 Vučić 3 Vučić HD“, napisao je Igor Čobanović na Tviteru.

Na pitanje N1 kakav je zvaničan stav po ovom pitanju i kako se aktuelna situacija odražava na građane koji ne žive u Srbiji iz Uprave za saradnju sa dijasporom, upućuju nas na Ministarstvo spoljnih poslova, odakle odgovora nema.

Da li se Javni servis, koji se inače finansira iz budžeta, pretplate i od reklama, diktiranjem cena postavlja kao komercijalna TV stanica? Novinarka, Gordana Suša, kaže da odluka RTS o „novom cenovniku“ nije ekonomski opravdana, ako se, dodaje,- uzme u obzir praksa drugih, evropskih javnih servisa.

„Ako je BBC-ju u interesu da za najmanje pare informativne programe emituje svuda po svetu, pa valjda je u interesu i RTS-u da to isto radi ili ova vlast na taj način želi da kontroliše sve. Dakle, sve što se radi, radi se netransparentno. Kao što ne znamo kako je Telekom kupio Kopernikus, baš za pare za koje je Kopernikus mogao da kupi dve nove televizije, tako ni ne znamo šta je u ugovorima sa Telekomom“, kaže Suša.

„Odluka RTS-a u skladu je sa strategijom koju je najavio predsednik Upravnog odbora, Vladimir Vuletić, da se u budućnosti RTS oslobodi prihoda koji dolaze iz budžeta“ – za N1 kaže profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, Miroljub Radojković.

„Ova borba za pretplatnike koji bi nešto nadoknađivali pokazuje da ova vrsta širenja programa može da bude i jedan poslovni poduhvat. RTS planeta traži skoro pet – 4,90 evra mesečno da se gleda u realnom vremenu tih 10 kanala javnog servisa i još pet radio – kanala“, navodi Radojković.

A Radojković podseća da prema Zakonu o javnim medijskim servisima, RTS novac iz budžeta dobija, između ostalog i za proizvodnju, emitovanje i distribuciju programa namenjenih dijaspori. Pitanje je da li je javni interes pao u drugi plan zbog poslednjih odluka rukovodstva RTS-a? Jer, primera radi, United grupa, za emitovanje BBC-a plaća gotovo 100 puta manju naknadu od one koju traži javni servis Srbije.

„Ja uopšte ne mislim da je RTS samostalno doneo tu odluku, prosto je to došlo sa vrha, jer RTS ne donosi takve odluke samostalno, a to uvek po pravilu ide na štetu građana“, smatra Gordana Suša.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend