02. jul 2015.

Da li će mediji preživeti privatizaciju?

elektronski mediji tvAgencija za privatizaciju raspisala je javne pozive za prodaju kapitala 50 medija, od ukupno 73 u kojima je država vlasnik ili suvlasnik kapitala

Izmenama Zakona o javnom informisanju rok za privatizaciju medija, koji je isticao danas, produžen je do 31. oktobra. Istraživali smo kakva sudbina čeka medije koji bi uskoro trebalo da pređu u privatno vlasništvo.

Od Novog Sada, do Novog Kneževca, od nekoliko miliona evra, koliko se traži za list „Dnevnik“, do samo par stotina evra za lokalni centar za informisanje u gradiću udaljenom 120 kilometara od administrativnog centra Vojvodine.

Vrednost medija čija je prodaja oglašena ide od nekoliko stotina do nekoliko miliona.

  • List Dnevnik (Novi Sad) – 7,4 miliona evra
  • Novinska agencija Tanjug – 760.000 evra
  • RTV Šabac – 595.000 evra
  • Niška televizija – 75.000 evra
  • TV Požega – 39.000 evra
  • Radio Valjevo – 3.300 evra
  • Centar za informisanje Novi Kneževac – 470 evra

U Tanjugu su optimisti. Agencija, osnovana 1943. godine u Jajcu, do kraja oktobra bi trebalo da dobije novog vlasnika.

„Tanjug već petu godinu za redom ima profit, štaviše deo dobiti uplaćujemo u srpski budžet i vraćamo poreskim obveznicima. Imamo značajne prihode s tržišta i imamo razrađen biznis i to je ono što se u nasem slučaju i prodaje, brend i biznis i to neopterećen dugovima, što je veoma važno i neopterećen aferama“, kaže Branka Đukić, direktorka Tanjuga.

Južnije od prestonice mnogo manje optimizma.

U Niškoj televiziji, čija je vrednost procenjena na 75.000 evra, čak 95 odsto zaposlenih već se opredelilo za socijalni program.

„Samim tim što se prijavilo 95 odsto zaposlenih za socijalni program, to je u stvari pokazatelj da li ljudi misle da će se dogoditi nešto dobro ili ne“, kaže Boban Rajković, direktor Niške televizije.

Ni Nebojša Veličković, novinar Niške televizije, nije optimista.

„Ako znamo da je u prethodnoj privatizaciji 2007. godine od 58, čini mi se, medija, 57 ugašeno, a Radio Srbobran radi sa dva zaposlena, i da je bila bolja tada ekonomska situacija, onda očekivanja sada mogu da budu samo još lošija“, ističe Veličković.

Direktorka Tanjuga ne vidi crno budućnost kao njene kolege iz Niša, navodeći da je Tanjug danas drugačiji od onog pre pet godina kada je bio u dugu 1,3 miliona evra uz blokirane račune. Šta, ako ipak ne bude kupca do 31. oktobra?

„Snaći ćemo se sami. Svakako se nećemo samoukinuti, ako se neko tome nada, a ne vidim ni zašto bismo. Sada startujemo sa mnogo boljih pozicija, a i u neuporedivo boljem ekonomskom ambijentu. Sve ono što se događa u Srbiji ne daje nam argumente za katastrofične prognoze“, smatra Đukić.

Da li su opravdane katastrofične prognoze, verovatno će zavisiti od medija do medija, a ono što se sada zna jeste da je Radio-televizija Ćuprija prvi medij u Srbiji u kome je počeo postupak likvidacije.

 Foto: B92 

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend