11. jun 2016.

KO JE UBIO MILANA PANTIĆA? 15 godina posle ubistva hrabrog novinara Večernjih novosti odgovora i dalje nema

Milan Pantić

Milan Pantić

I pored izvesnih pomaka u istrazi tokom koje je ispitano više hiljada lica, i saslušanja Dragana Antića u Nemačkoj, za koga istražni organi kažu da postoje indicije da je u zločinu učestvovao, još uvek ne znamo ko je i zašto ubio novinara Večernjih novosti

Na današnji dan 2001. godine u ulazu u zgradu u kojoj je živeo ubijen je novinar Večernjih novosti Milan Pantić dok se oko osam uveče vraćao iz prodavnice, noseći u kesi veknu hleba. Zločin je izvršen udarcima „tupim predmetom u glavu“.

Ni ubica, ni naručilac do danas nisu otkriveni.

Milan Pantić je bio sjajan novinar, beskompromisni istraživač, koji je hrabro pisao o kriminalu, korupciji i malverzacijama u velikim firmama u tom delu zemlje. Godinama je zbog toga imao problema.

Panticev-tekst-Fotelja,-pa-pritvor-o-direktorima-velikih-firmi

Jedan od tekstova Milana Pantića. Večernje novosti, 9. decembar 2000. godine

Pre nego što je ubijen, žalio se kolegama da mu telefonom stižu pretnje zbog tekstova u Večernjim novostima, zbog čega su čak morali da promene broj kućnog telefona.

Neposredno posle ubistva pojavilo se mnoštvo tekstova u štampi koji podsećaju da je Pantić ubijen pošto je istraživao i objavljivao tekstove o kriminalu, tajkunima i političarima u Jagodini i okolini, pišući o malverzacijama u Jagodinskoj pivari, popovačkoj Cementari, Konfekciji Resava, AIK-u…

Prema rečima Pantićeve supruge Živke, od policije je tek posle ubistva muža saznala da su se nepoznati mladići vrzmali oko njihove zgrade. Setila se i da je nepoznati momak iz kola pretio Milanu: „Samo nastavi ovako. Pa, ne znam dokle ćeš stići“.

Posebno su isticani njegovi tekstovi o Jagodinskoj pivari. Tokom akcije „Sablja“ u aprilu 2003, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, privođeni su direktor Jagodinske pivare Jovan Stojanović i bivši načelnik policije u Jagodini Živojin Trifunović.

Prošle godine, na godišnjicu ubistva, iz Komisije za istragu ubistava novinara saopšteno je da je istraga „usmerena na Jagodinu i Jagodinsku pivaru i da je tada saslušano još nekoliko lica, ali su istakli da ne mogu precizirati završetak istrage, jer je proteklo mnogo vremena i mnogi tragovi su nestali“.

Tada je predsednik Komisije Veran Matić potvrdio da je istragu o ubistvu preuzeo tim koji je istraživao ubistvo Slavka Ćuruvije i da je do tada poligrafski saslušano više od 2.000 osoba, kao i da su pribavljene telefonske komunikacije iz tog vremena u tom regionu.

Napredak u istrazi do prošlog februara nije postignut i zbog toga što je nemačka policija više godina odbijala da dozvoli našim državnim organima saslušanje Dragana Antića (ranije Tešića), za koga su, prema tvrdnjama iz istrage, postojale indicije da je učestvovao u ubistvu Milana Pantića.

U februaru je srpska policija saslušala Antića, koji je negirao da je umešan u ubistvo Pantića, istražitelji „nisu mogli da ga odbace kao potencijalnog počinitelja ubistva“.

Sumnja je pojačana time što je odbio poligrafsko testiranje.

Ipak, do danas nije pokrenuta optužnica.

Mesto ubistva Milana Pantića

Mesto ubistva Milana Pantića

U Jagodini je postavljen spomenik Milanu Pantiću, jedan trg je po njemu dobio ime, a uvedena je i nagrada za novinarsku hrabrost koja je po njemu dobila ime.

Žiri za dodelu ove nagrade odlučio je da ove godine ona ne bude dodeljena jer „nijedan od sedam predloga nije poseban niti značajan u meri da zaslužuje nagradu s imenom čoveka koji je svoju novinarsku hrabrost platio životom“.

Protiv ovakve odluke žirija protestovalo je Nezavisno udruženje novinara Srbije.

NUNS je ujedno ukazao na to da odgovornost za izostanak rezultata višegodišnje istrage leži isključivo na državnim organima i pozvao ih da ulože više truda kako bi ovo ubistvo bilo rasvetljeno.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend