15. nov 2016.

Ove godine 53 napada na novinare, EK ukazuje na loše stanje

Kada je reč o bezbednosti novinara u Srbiji, ova 2016. godine se ogleda u sledećim brojkama: 53 napada na novinare – osam fizičkih i 22 verbalna napada, 22 slučaja pritisaka i jedan napad na imovinu

Da je stanje u medijskoj sferi krtitično, zaključuje se i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije – u kom se navodi: na tom polju, bez zabeleženih napredaka.

„Da bi se uklonili nedostaci u sektoru slobode izražavanja, Srbija u narednom periodu treba posebno da se fokusira na stvaranje okruženja u kome će se sloboda izražavanja iskazivati bez prepreka, pretnji, fizičkih napada, podsticanja na nasilje i u kome će slučajeve narušavanja privatnosti novinara i blogera rešavati pravosudni organi, a ti slučajevi biti javno osuđeni“, navela je Evropska komisija u svom izveštaju.

Iako je neretko identitet osobe koja preti novinarima poznat, brojni su slučajevi da su takvi – uglavnom verbalni napadi – u realnosti ostali bez sudskog epiloga.

Zbog toga, predsednik Nezavisno udruženja novinara Vojvodine, Nedim Sejdinović za N1 kaže – „država mora da dokaže da ne stoji iza pretnji novinarima i da je politički spremna da takve pojave kazni.

„Ako imamo u vidu šta se u proteklih nekoliko godina dešavalo sa prijavama, kada su na meti pretnje novinarima, ne očekujem, nažalost, mnogo. A država pokazuje zapravo potpunu nezainteresovanost da zaštiti novinare, a posebno novinare koji jesu neka vrsta kontrolora vlasti i neka vrsta kritičara vlasti, a sa druge strane država pokazuje zaista izuzetnu efikasnost kada su na meti pretnji predstavnici vlasti odnosno državnih organa“, ističe Sejdinović.

A sve počinje targetiranjem novinara kao neprijatelja od strane države – tvrdi Sejdinović i dodaje odmah zatim slede i tabloidni mediji bliski državi, koji podgrevaju atmosferu pogodnu za napade.

I u optužbama ministra Aleksandra Vulina da „podržava ugrožavanje bezbednosti premijera“, novinar Dušan Mašić vidi taktiku.

„Ja mislim da će vlast snositi posledice najveće onog trenutka ako se nekom nešto – ne daj Bože – desi i oni moraju toga da budu svesni. Oni znaju da ova taktika uslovno rečeno targetiranja nas, a zapravo zadovoljavanja potreba svog biračkog tela može da funkcioniše u ovom trenutku dok se nikom ništa ne desi. Onog trenutka kada jedan od tih etiketiranih – ja, Sloba ili bilo ko treći strada – njihova taktika pada u vodu i to je početak kraja njihovog!“, kaže Mašić.

A nakon punih 16 meseci, Više javno tužilaštvo odbacilo je prijavu i utvrdilo da pretnje koje je dobilo dvoje novinara televizije N1, preko društvenih mreža, pod punim imenom i prezimenom, nisu ugrožavanje njihove siguirnosti.


Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend