Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Apelacioni sud osudio bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića zbog paljenja kuće novinara na četiri godine zatvora 
Skupština grada Niša odlučila je da na čak 30 godina reprogramira dug privatne Niške televizije (NTV) u iznosu od više od 34 miliona dinara, nastao uglavnom zbog neplaćanja zakupa gradskog prostora.
Cela prethodna godina prošla je senci pandemije, te više nije nikakvo čudo to što je korona virus uticao na naše živote. Međutim, iako su medijski radnici u Srbiji, ipak, prepoznati kao značajna grupacija, bez koje šira javnost ove zemlje ne bi saznala mnoge stvari, i na njih je ova zaraza na neki način uticala, promenila im način rada, funkcionisanja, stoga smo ih pitali kako je tačno epidemija uticala na njihov novinarski život.
Od početka epidemije koronavirusa Predrag Sazdanović ne odgovara na pozive kragujevačkih redakcija. Novinari do informacija iz Kliničkog centra Kragujevac dolaze gledajući njegova gostovanja na RTS-u, Prvoj i Pinku. Istovremeno, direktori u Institutu za javno zdravlje, Domu zdravlja i Hitnoj pomoći imaju profesionalan odnos sa novinarima
Lokalna samouprava se drži uspostavljene prakse još od marta – što manje obaveštenja za građane i građanke Pančeva o zaraznom virusu koji nam je okrenuo život naglavačke. Podaci se serviraju na kašičicu, a nadležni biraju kada će i na koja će pitanja odgovarati.
U tekstu koji su objavili Evropski novinarski centar i ugledni američki portal Poynter ističe se način na koji su sajt Cenzolovka i Slavko Ćuruvija fondacija reagovali tokom epidemije koronavirusa i kako su našli način da pomognu lokalnim medijima, čiji je opstanak sve ugroženiji
The Serbian non-profit site dedicated to media and free speech used satire and small pots of money to strengthen local media during the global pandemic
Srbija je zemlja u kojoj se sve manje raspoznaje granica između huligana, kriminalaca i državnih službenika. To je duboko podeljeno društvo u kojem je ukinut prostor za dijalog i politički kompromis. Sve vrvi od mržnje i netolerancije, besa i frustracija. Epidemija korone samo je stvari pogoršala. Verovatno ćemo se u budućnosti nagledati raznih uličnih protesta i krvavih sukoba, a novinari koji profesionalno obavljaju posao biće nepoželjni svedoci, i njihova bezbednost će biti ugrožena, verovatno čak i više nego danas.
Urednici Danasa, u specijalnom izdanju povodom 23. rođendana Danasa, pišu o tome kako je izgledalo funkcionisanje redakcije tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom korona virusa.
Beskrajna je priča o onemogućavanju lokalnih novinara da normalno rade svoj posao tokom vanrednog stanja širom Srbije – naš bi serijal mogao da potraje nekoliko meseci. Podsećamo na još neke gradove u kojima je informisanje o temi koja je bila od životne važnosti za građane bilo otežano ili onemogućeno, ali i na nekoliko mesta u kojima novinari nisu imali problema da dođu do važnih informacija
Novi Sad je tokom vanrednog stanja zbog hapšenja Ane Lalić postao poprište najžešćeg ugrožavanja novinarskih sloboda u Evropi i, istovremeno, najveće borbe za slobodno informisanje kod nas. I danas ta borba traje, pošto je nedavno otvorena istraga o izvorima koji su novinarki dostavili podatke o Kliničkom centru. Da se javnost nije podigla na noge i da Ana Lalić nije oslobođena, cenzorski zaključci Vlade Srbije bi informisanje o epidemiji pretvorili isključivo u propagandu
Mesec dana su Valjevci proveli u strahu, bez ikakvih zvaničnih informacija o epidemiji u njihovom gradu, koji je bio jedno od žarišta koronavirusa. Pojedini mediji od lekara nisu mogli da dobiju ni savete kako da se prestrašeni građani zaštite. Gradska uprava na pitanja nije odgovarala, dok su zdravstvene ustanove pravile selekciju medija
Novinari su preko gradskih službi u Kragujevcu uspevali da dođu do informacija o epidemiji, ali ne i od institucije koja je za građane u vreme kada im je zdravlje ugroženo od izuzetne važnosti – Kliničkog centra, koji je povremeno bio otvoren samo za RTK, televiziju koja je i dalje u vlasništvu Grada
Do informacija o merama ili dozvolama za kretanje nekako se i dolazilo, ali do podataka koji su za građane bili izuzetno važni – o broju zaraženih, testiranih, o stanju u Domu zdravlja – nikako. Pokrajinski i republički organi, na koje su novinari upućivani, nisu odgovarali na pitanja
U Zaječaru su zdravstvene ustanove tokom epidemije bile zatvorene za medije, ali je zato gradonačelnik Boško Ničić preko sopstvenog Fejsbuk profila delio i informacije i uvrede novinarima, političkim protivnicima i građanima
Samo pet dana od uvođenja vanrednog stanja, 20. marta, više niških redakcija protestovalo je uputivši apel premijerki i predsedniku Srbije zbog uskraćivanja osnovnih informacija o koronavirusu u tom gradu. Već je tada bilo jasno da će borba novinara i novinarki u Nišu za informacije važne za zdravlje ljudi biti gotovo kao bitka sa nepoznatim virusom
Zvanične podatke o broju zaraženih i umrlih od koronavirusa, broju testiranih, stanju u bolnici, kao i druge informacije važne za sve koji žive u Pančevu, nezavisni mediji nisu mogli da dobiju – kako od gradskih tako i od pokrajinskih i republičkih vlasti. Podatke su dobijali režimski mediji i dopisnici javnih servisa, za koje očigledno važe druga pravila
Vlada Srbije ili još ne zna kako da završi odavno započeti proces diskreditovanja i proganjanja kritičkih novinara i medija, koji su dovedeni na rub opstanka, ili nije u poziciji da prkosi međunarodnim faktorima koji bi to mogli da joj zamere. Država pritom već dugo zaboravlja da ovako ne može zauvek i da svaka represija neumitno rađa reakciju
