Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Veštačka inteligencija na RTS-u: Uvod u nove propagandne gafove ili kvalitetnije informisanje? 
Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti? 
Kritičko novinarstvo pod udarom: Ugrožavanje novinara sve raširenije i u demokratskim društvima 
Odlukom da podrži „štrajk“ REM-a, Skupštinski odbor za kulturu i informisanje bahato se ruga svim građanima Srbije, zakonima i zdravom razumu. Tom odlukom, Odbor se, praktično, pridružio ciničnoj tvrdnji – da pozivi stručne i medijske javnosti Savetu REM-a da poštuje svoje obaveze utvrđene zakonom, predstavljaju hajku i ugoržavanje bezbednosti članova tog tela.
Četiri sata verbalne borbe u skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje - opozicija tvrdi da je REM u štrajku već godinama i da ne radi svoj posao, dok vladajuća većina osuđuje „medijsku hajku” na REM i podržava njegov (ne)rad. „Pobedu” su odneli naprednjaci, koji su podržali REM. Opozicija najavila da će tražiti smenu članova Saveta REM-a jer su štrajkom prekršili zakone i Ustav
Kao i drugi najpoznatiji američki medijski baroni, i vlasnik Tvitera Ilon Mask javno se zalaže za potpunu slobodu izražavanja, dok njegovi postupci sve više otkrivaju apsolutistu koji koristi Tviter da bi promovisao sebe i svoje proizvode, a ni cenzura mu nije strana. Cenzurisani američki novinari i mnogi uticajni tviteraši najavili su odlazak sa mreže, a Mask svoj ostanak stavlja na glasanje
Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon većanja, donelo je rešenje da se u postupku koji se vodi zbog ubistva vlasnika, direktora, glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“, Slavka Ćuruvije, otvori pretres i isti je zakazan za 6, 7, 8, 9. i 10. mart 2023. godine.
Uklanjanje intervjua sa višestruko osuđivanim silovateljem sa portala Informera je posledica protesta Ženske solidarnosti i organizovanog otpora žena, kaže za Cenzolovku Jelena Riznić iz kolektiva ŽS. Video-intervju i dalje postoji na Jutjubu i sajtovima medija koji su ga ranije preneli.
„Pune četiri godine dolazim u Palatu pravde. Očigledno je palata i dalje ovde, ali pravda više nije na ovoj adresi. Jer ja za četiri godine ne mogu da ostvarim svoja prava. Do sada smo prisustvovali cirkuskoj predstavi odbrane i okrivljenih”, kaže za Cenzolovku posle novog odlaganja suđenja Milan Jovanović
Grupa "Novinarke protiv nasilja prema ženama" oštro osuđuje višestruko seksističku izjavu poslanika u Skupštini Srbije i lidera DSS Miloša Jovanovića.
Program televizije Studio B se emituje preko antene iako joj je dozvola za to istekla 20. novembra. Odluku o obnavljanju ili novom dodeljivanju te dozvole Savet REM-a će doneti sledeće nedelje, rekla je za Cenzolovku Olivera Zekić – par sati pre nego što je REM saopštio da obustavlja rad
Ućutkivanje novinara nasiljem ograničava slobodu izražavanja i stvara kulturu straha i nekažnjivosti. Novinari ne mogu da obavljaju svoju funkciju pozivanja vlasti na odgovornost, a građanima je onemogućen pristup vitalnim informacijama. Demokratija u takvim uslovima ne može da funkcioniše, kaže za Cenzolovku Holi Džonson sa njujorškog Univerziteta Kolumbija, koja s pažnjom prati nastavak suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije pred Apelacionim sudom
Policija je danas identifikovala P.N. (47), sa prebivalištem na teritoriji opštine Veliko Gradište, kao osumnjičenog da je ozbiljno pretio fizičkim napadom na autorku Dnevnika TV Nova S Jelenu Obućinu.
U procesu četvorici pripadnika tajne službe, koji traje već osam godina, Apelacioni sud ima mogućnost da prvostepenu presudu potvrdi, da je preinači i oslobodi optužene, a može i da poništi presudu i pokrene novo suđenje
Drugog dana razmatranja žalbi na prvostepenu presudu za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije advokati optuženih bivših čelnika Resora državne bezbednosti zatražili su od Apelacionog suda da ukine presudu jer je, navodno, izrečena bez dokaza. A i tužilac i sud su, kažu, kršili zakon i povredili krivični proces. Posebno su oštro kritikovali jučerašnji zahtev tužioca Milenka Mandića da se optuženi osude na maksimalne zatvorske kazne od po 40 godina.
U Apelacionom sudu danas je počelo razmatranje žalbi na prvostepenu presudu kojom su optuženi za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. Tužilac za organizovani kriminal Milenko Mandić oštro je kritikovao tu presudu, istakao da je sud odbacio važne dokaze i svedočenja i zahvaljujući tome dosudio neprimereno niske kazne četvorici bivših čelnika bivšeg Resora državne bezbednosti.
Pred sutrašnje zasedanje Apelacionog suda, koji će od 5. do 9. decembra odlučivati o žalbama na presudu prvostepenog suda za organizovani kriminal, kojom su na ukupno 100 godina zatvora osuđeni optuženi za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, njegova ćerka Jelena kaže da, uprkos svemu, ipak želi da veruje u profesionalizam i posvećenost sudija
Evropska federacija novinara, Reporteri bez granica, Međunarodni institut za štampu i druge institucije i organizacije iz Evrope i sveta snažno podržavaju da se ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, posle više od 23 godine, konačno brzo pravosnažno okonča
Poslanici kao da se utrkuju ko će više puta da targetira Danas, Novu, N1, „Šolakove tajkunske televizije” i druge kritičke medije, pa je prozivanje medija i novinara u parlamentu sasvim normalizovano. Kao i prethodnih godina, i u ovom skupštinskom sazivu govornica poslanicima najčešće služi kao megafon za vređanje neistomišljenika – opozicije, medija i organizacija civilnog društva.
Legalizacija sportskog klađenja u SAD naterala je i jedan Njujork tajms da izmeni svoj etički kodeks i dozvoli novinarima da se povremeno i rekreativno klade, ali ne na sportove koje profesionalno prate. Pojedine novinare to je i prilično egzistencijalno usrećilo. Takav status žele i medijske kompanije i zato gledaju da ne okreću glavu od sve veće količine novca koji ulaže kladioničarska industrija. Eventualne etičke dileme mediji u Srbiji su lako razrešili, pa „igraju” na prihode od industrije koja za oglašavanje ima budžete čak i za angažovanje poznatih ličnosti
