Podneta krivična prijava protiv sudija koje su donele oslobađajuću presudu za ubistvo Ćuruvije zbog menjanja zapisnika 
Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Za samo tri i po meseca portal iz Kijeva je toliko porastao da je postao šampion među slavnim, mada malobrojnim, medijima u Evropi čiji su novinari uspevali da pokrenu i održe nezavisni i profesionalni medij, oslanjajući se isključivo na podršku čitalaca koji žele da plate za proverene vesti i kad im se nude besplatno. Sada imaju na desetine hiljada malih donatora, dok ih na Tviteru prati 1,7 miliona ljudi
Najveći broj onih koji tuže tabloide su osobe nepoznate široj javnosti, dok profesionalne medije najviše tuže političari, pokazuju istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije i CEPRIS-a. Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero kaže da na taj način političari vrše pritisak na profesionalne medije, što je najizraženije u predizbornom periodu
Nagradu BeFema za feminističko izveštavanje dobila je Dejana Cvetković sa portala InfoVranjske za istraživanje koje je radila u okviru Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije. Nagrađene i Ksenija Pavkov (N1) i Ivana Gordić Perc (Voice)
Na koja se to pravila poziva REM analizirajući serijal „Decenija vlasti” na N1? Na ona u Zakonu o informisanju? Ona skarabudžena pred izbore? Ili na neka treća – za koja ne znamo? Kako se to tačno autorima dokumentarnih serijala zabranjuje da koriste „asocijativni niz”? U kom tekstu se objašnjava da se ne smeju upotrebljavati metafore? Ko je, s kojim autoritetom i kako tačno odredio kakvi bi trebalo da budu sagovornici u nekom medijskom prilogu? I kako je taj neko zamislio da prikrije posledice vlasti jednog čoveka?
Koalicija za slobodu medija najoštrije osuđuje ratnohuškačke naslove i objave u medijima koji se pojavljuju povodom rata u Ukrajini. Ne postoji nijedan razlog koji bi opravdao podršku agresiji na ovu zemlju.
O medijskom sistemu koji je stavljen u službu izborne pobede, o agresivnom lupetanju tabloida u izveštavanju o okupaciji Ukrajine, o ličnom mišljenju i „pa šta logici“ umesto istine, o tome zašto je objektivno novinarstvo poljuljano do temelja, ali i o njegovoj važnosti kao ključnoj formi javnog znanja... za Cenzolovku govori profesorka Snježana Milivojević
Država je pod svojom kapom zadržala nekoliko medija uprkos obavezi da izađe iz njihovog vlasništva. Osim velikih novinskih kuća, poput Politike i RTV Kragujevac, koje još nisu prodate, privatizaciju čekaju Nedeljne novine iz Bačke Palanke. Dva puta je ovaj medij dobijao nove vlasnike, ali se to završilo toliko neslavno da je država morala da raspiše novi javni poziv za privatizaciju – koji je poništen
O strateškim modelima uticaja na susede pomoću mađarskog kapitala, sa ciljem da promovišu interese vladajućeg Fidesa, stranke premijera Viktora Orbana, govori nova studija Međunarodnog instituta za štampu
Posle današnjeg, prvog ročišta na ponovljenom suđenju Dragoljubu Simonoviću zbog paljenja kuće Milana Jovanovića, utisak je da je scena postavljena na način koji ne obećava efikasnost kakva se očekuje u ovako važnim procesima, posebno kada se ponavljaju
Fondacija Panonija, u čijem je vlasništvu RTV Panon iz Subotice, kupila je Informativni centar Bačka Topola, čiji su mediji Radio regije i Express channel, od 2015. bukvalno poharali medijske konkurse u tom mestu. Ipak, ni skoro 400.000 evra od medijskih projekata nije bilo dovoljno za pozitivno poslovanje ove kuće. Informativni centar, nekad državna kuća, prodat je 2015. udruženju građana iz Pačira, tesno povezanim s jednom političkom strankom
Zbog ugrožavanja sigurnosti novinara sudovi nikog nisu poslali u zatvor, ali jesu u postupcima koji su vođeni radi zaštite političkih funkcionera. Pravosuđe nije uspelo da obezbedi isti tretman svih građana pred sudovima, rečeno je na predstavljanju istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije i CEPRIS-a
U Drugom osnovnom sudu u četvrtak, u 10 sati, u sudnici 26, počinje iz početka suđenje za napad na novinara Milana Jovanovića, kome je 12. decembra 2018. spaljena kuća.
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu prema kojoj su Novinsko preduzeće Vreme, izdavač nedeljnika Vreme, urednik Filip Švarm i novinar Nemanja Rujević dužni da isplate direktorki Službenog glasnika Jeleni Trivan 80.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, odnosno nanetih duševnih bolova. Iz nedeljnika, čiji je tekst o sumnji u originalnost doktorata direktorke Službenog glasnika i doveo do tužbe, najavljuju da će se žaliti na presudu
U izveštaju koji će biti predstavljen sutra (sreda) analizirani su parnični postupci protiv medija koji retko krše Kodeks novinara i upoređeni su sa prošlogodišnjim nalazima o suđenjima medijima koji često krše profesionalne norme. Poređenje sudske prakse u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara i drugih posebno zaštićenih lica, kao što je predsednik Srbije, pokazalo je da je 2,5 puta više pravosnažnih presuda doneto u slučajevima ugrožavanja predsednika
Oni su senzacionalistički, paničarski sajtovi, čija popularnost na društvenim mrežama raste tokom pandemije. Za sebe kažu da su slobodni, alternativni, dok su tradicionalni mediji cenzurisani i šire globalističku propagandu. Novinari koji proveravaju podatke imaju mnoštvo dokaza da su, u stvari, izvori opasnih dezinformacija i teorija zavere, da ne šire nikakvu istinu, već propagandu, strah i mržnju
Sudija Slavko Žugić je prošle godine na impresivno efikasan način, netipičan za naše pravosuđe, priveo kraju komplikovan i po žrtve veoma mučan proces funkcioneru SNS-a Dragoljubu Simonoviću i drugima koji su optuženi za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Pred novo suđenje za ovaj zločin, Žugić za Cenzolovku govori o tome zašto odluke suda više nisu zasnovane na istini, o uzrocima lošeg stanja u srpskom pravosuđu i zašto je jedva dočekao penziju
Pokret „Ptice nisu stvarne“, koji je osmislio 23-godišnji Piter Mekindu i koji prate milioni na društvenim mrežama, izuzetna je parodija na masovnu produkciju teorija zavera. Mladi, odrasli uz internet, uglavnom ga vide kao dobru zabavu, ali mnogi desničari, zadojeni Trampom i QAnonom, duboko veruju da ih duboka država prati pomoću ptica i njihovog izmeta na vetrobranima automobila
