Podneta krivična prijava protiv sudija koje su donele oslobađajuću presudu za ubistvo Ćuruvije zbog menjanja zapisnika 
Zastrašujuća poruka za sve nas: Presuda Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvija je mrtvo slovo na papiru 
Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
RBG ističu da crnogorska vlast nije uspela da zaštiti novinare, uprkos tome što je postojala svest o rizicima, i podsećaju da srpski tabloidi podstiču širenje etničkih tenzija umesto da pravično i uravnoteženo izveštavaju o događajima u Crnoj Gori
Neki predlozi koje razmatra Radna grupa koja se bavi izradom radne verzije zakona odstupaju ne samo od Medijske strategije već i od ustavom zajemčenih prava, a posebno prava na slobodu izražavanja, ili su u sukobu sa međunarodnim standardima, kaže se u saopštenju grupe novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija
I pored toga što se TV Hepi trudi da gotovo svakodnevno napravi neki skandal i krši Kodeks novinara i moralne norme, Savet REM-a ne samo da nije imao dilemu da li treba da izda dozvole za emitovanje novih „srećnih“ televizija, već je to uradio ekspresno
„Bomba” za mozak ili lek za stres, fikcija ili realan život, promocija nasilja ili beg od teških tema? Kako god shvatili rijalitije, oni intrigiraju javnost i krše sve etičke i medijske norme. Zahvaljujući REM-u, tuče, pretnje ubistvom, vitlanje pištoljem prolaze nekažnjeno, te vlasnici Hepija i Pinka mogu da nastave da zarađuju na brutalnosti. Oni ponovo najavljuju rijalitije, dok u skupštinskoj proceduri od 2019. čeka zahtev za ograničavanje njihovog emitovanja, koji koči i Ministarstvo kulture i informisanja
Igor Novaković, trećeokrivljeni u procesu zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, branio se na današnjem suđenju da je bio neuračunljiv jer je bio pod „bensedinima“. Do detalja, dostojnih rijaliti programa, opisivao je i kako ga je policija, navodno, nezakonito ispitivala i primoravala da prizna da je učestvovao u sprovođenju naloga Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednika Opštine Grocka i visokog funkcionera Srpske napredne stranke, da se napadne novinar koji je istraživao korupciju i o tome pisao.
Aplikacija kompanije Epl, načelno dizajnirana da prepoznaje slučajeve seksualnog zlostavljanja dece, vlastima ostavlja prostor za cenzuru, prisluškivanje i progon. IPI procenjuje da, bez obzira na moguće dobre namere Epla, one nose rizik od lančane reakcije praćenja i prisluškivanja mnogih pojedinaca, uključujući i novinare
Info Vranjske i JUGpress sud još nije obavestio da je Milenijum tim smanjio odštetne zahteve na 100 evra i tu najavu smatraju marketinškim spinom. I ukoliko se oni smanje na 100 evra, ostaće tužbe dvojice direktora koji traže dva miliona dinara
Profesionalni mediji i organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji pozivaju ministarku Čomić, nadležnu za kreiranje okruženja za rad civilnog društva, da prepozna, osudi i spreči napade na civilno društvo i medije koje sprovodi vlast.
Kurir, koji je nedavno tužio Cenzolovku i druge medije i NVO, tražeći neverovatnih 11 miliona dinara odštete zbog tekstova o kršenju Kodeksa novinara u ovom prorežimskom tabloidu, sada deli lekcije profesionalnim medijima.
Ruska tajna služba je podmetnula lažnu vest o tome kako je sida stvorena u američkoj laboratoriji. Istoričari su to dokazali, ruski obaveštajci priznali, ali to nije smetalo da se ta teorija zavere širom sveta zapati i doživljava kao nepobitna činjenica. Isto kao i glasine o tome da je koronavirus zapravo proizveden u američkoj i/ili kineskoj laboratoriji, a u koje komotno veruje veliki deo stanovnika Srbije
Umesto da se projekat „Vaše pravo da znate – Pančevo“, za koji je na medijskom konkursu Grada Pančeva 2019. godine portal epancevo.rs dobio iz budžeta 3,1 milion dinara, bavi suzbijanjem predrasuda i širenjem tolerancije, kako je u projektu navedeno, ovaj portal je odabrao da se obračunava sa novinarima, medijima, lokalnim privrednicima i političarima koji im nisu po meri.
Posle tužbe izdavača Kurira, koji od četiri medija i jedne NVO traži apsurdnih 11 miliona dinara zbog pisanja o lažnim vestima i govoru mržnje tog prorežimskog tabloida, stručnjaci podsećaju da mediji ovakve postupke teško mogu da podnesu. Čak i ako ne budu osuđeni, mediji moraju odmah da plate takse i advokate, da ulažu veliko vreme i energiju u ovakve procese, a povratak uloženog novca može da potraje godinama
Bivša novinarka RTS-a Dragana Sotirovski, čim je došla na mesto gradonačelnice Niša, postala je poznata po ponižavajućem i bahatom odnosu prema dojučerašnjim koleginicama i kolegama, posebno prema onima iz medija koji kritikuju lokalnu vlast
Ono što svi u Srbiji znaju, Tviter je na svojoj platformi ozvaničio: nalozi RTS-a, Tanjuga, Politike, Kurira, Informera, Srpskog telegrafa, Pinka, B92, Prve i Hepi sada su označeni sa „medij koji sarađuje sa Vladom Srbije“
„Adria media group“, osnivač i izdavač dnevnih novina i portala „Kurir“, tužila je medije koji su objavljivali tekstove sa neistinitim, neproverenim i uvredljivim informacijama o ovom mediju, saopštila je ova kompanija.
Tužbom protiv medija i NVO, od kojih traži 11 miliona dinara, Kurir se pridružio trendu podnošenja SLAPP tužbi kojim nastavlja da vrši pritisak i zastrašuje novinare, urednike i izdavače medija, odnosno da ugrožava medijske slobode i informisanje u javnom interesu, kaže se u reagovanju Slavko Ćuruvija fondacije
Medije i NVO izdavač Kurira tuži Privrednom sudu „zbog povrede poslovnog ugleda“. Cenzolovka tužena zbog prenošenja teksta sa sajta NUNS-a koji govori o istraživanjima Raskrikavanja i Centra za interkulturnu komunikaciju o govoru mržnje i lažnim vestima na naslovnim stranama pet tabloida, među kojima je i Kurir
Javnost je često ili nezainteresovana ili čak sklona osuđivanju žrtve seksualnog nasilja, institucije na lokalu ne rade svoj posao, a nije lako naći ni sagovornike koji razumeju ovakve teme, prenose za Cenzolovku svoja iskustva novinarke lokalnih medija. Neke od njih su i same bile pod udarom nasilnika, ali je i tada solidarnost novinara i javnosti izostala
