Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Istovremeni napadi hakera na nacionalne i lokalne portale koji kritikuju vlast 
Dejani Cvetković, stalnoj saradnici Cenzolovke, na protestu u Surdulici pretili i uznemiravali je 
Piše Igor Božić: Zašto sada? Predsednikov poziv samom sebi na N1 
Posle puna dva meseca pauze, danas se u 14.30 sati, u tzv. Specijalnom sudu za organizovani kriminal nastavlja ponovljeno suđenje za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, koji je javno istupao protiv zločinačkog režima Slobodana Miloševića i beskompromisno ga kritikovao, zbog čega je ubijen 11. aprila 1999. godine.
Zaključak panela posvećenog doprinosu medija prevenciji suicida mogao bi biti da je taj doprinos minimalan. Mediji ne govore o tome jer je za urednike ta tema nezanimljiva, a za njihove medije zarada od otkrivanja podataka o maloletnom licu koje je izvršilo samoubistvo mnogo je veća od prekršajne kazne, koja iznosi 150.000 dinara. REM, u najboljem slučaju, izriče opomene, sudovi gotovo da i ne reaguju na krivične prijave. Zašto bi onda mediji bilo šta promenili u senzacionalističkom izveštavanju o osetljivim temama, pogotovo kad ih u tome podržava i publika?
Miroslav Milakov, koji je u vreme objavljivanja priloga u kojima se diskredituje pančevački novinar Nenad Živković bio glavni urednik RTV Pančevo, rekao je na suđenju da i danas stoji iza tih priloga, ali i priznao da nije sve informacije proveravao – jeste, i to u BIA, onu da je Živković „učenik špijuna i deo projekta unutrašnje destabilizacije Srbije“
Godišnji barometar američke nevladine organizacije Ajreks svrstao je Srbiju među države sa slabim informacionim sistemom. Gori od nas je samo Azerbejdžan (11), na istom smo nivou kao Rusija i Belorusija, dok su Bosna i Hercegovina i Gruzija dobile nešto više poena od Srbije, ali su u istoj grupi država u kojima su kvalitetne informacije veoma ograničene i u kojima većina ljudi nije u stanju da prepozna dezinformacije
Ako oko poštovanja Medijske strategije prilikom izrade novog zakona o javnom informisanju i medijima ne može da bude kompromisa, kao što poručuje premijerka Ana Brnabić, ostaje pitanje zbog čega pojedini (provladini) članovi Radne grupe za izradu tog zakona pokušavaju suprotno? Da li problem prave samo GONGO organizacije ili ima nečega i u odnosu kabineta premijerke i resornog ministarstva?
RBG ističu da crnogorska vlast nije uspela da zaštiti novinare, uprkos tome što je postojala svest o rizicima, i podsećaju da srpski tabloidi podstiču širenje etničkih tenzija umesto da pravično i uravnoteženo izveštavaju o događajima u Crnoj Gori
Neki predlozi koje razmatra Radna grupa koja se bavi izradom radne verzije zakona odstupaju ne samo od Medijske strategije već i od ustavom zajemčenih prava, a posebno prava na slobodu izražavanja, ili su u sukobu sa međunarodnim standardima, kaže se u saopštenju grupe novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija
I pored toga što se TV Hepi trudi da gotovo svakodnevno napravi neki skandal i krši Kodeks novinara i moralne norme, Savet REM-a ne samo da nije imao dilemu da li treba da izda dozvole za emitovanje novih „srećnih“ televizija, već je to uradio ekspresno
„Bomba” za mozak ili lek za stres, fikcija ili realan život, promocija nasilja ili beg od teških tema? Kako god shvatili rijalitije, oni intrigiraju javnost i krše sve etičke i medijske norme. Zahvaljujući REM-u, tuče, pretnje ubistvom, vitlanje pištoljem prolaze nekažnjeno, te vlasnici Hepija i Pinka mogu da nastave da zarađuju na brutalnosti. Oni ponovo najavljuju rijalitije, dok u skupštinskoj proceduri od 2019. čeka zahtev za ograničavanje njihovog emitovanja, koji koči i Ministarstvo kulture i informisanja
Igor Novaković, trećeokrivljeni u procesu zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, branio se na današnjem suđenju da je bio neuračunljiv jer je bio pod „bensedinima“. Do detalja, dostojnih rijaliti programa, opisivao je i kako ga je policija, navodno, nezakonito ispitivala i primoravala da prizna da je učestvovao u sprovođenju naloga Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednika Opštine Grocka i visokog funkcionera Srpske napredne stranke, da se napadne novinar koji je istraživao korupciju i o tome pisao.
Aplikacija kompanije Epl, načelno dizajnirana da prepoznaje slučajeve seksualnog zlostavljanja dece, vlastima ostavlja prostor za cenzuru, prisluškivanje i progon. IPI procenjuje da, bez obzira na moguće dobre namere Epla, one nose rizik od lančane reakcije praćenja i prisluškivanja mnogih pojedinaca, uključujući i novinare
Info Vranjske i JUGpress sud još nije obavestio da je Milenijum tim smanjio odštetne zahteve na 100 evra i tu najavu smatraju marketinškim spinom. I ukoliko se oni smanje na 100 evra, ostaće tužbe dvojice direktora koji traže dva miliona dinara
Profesionalni mediji i organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji pozivaju ministarku Čomić, nadležnu za kreiranje okruženja za rad civilnog društva, da prepozna, osudi i spreči napade na civilno društvo i medije koje sprovodi vlast.
Kurir, koji je nedavno tužio Cenzolovku i druge medije i NVO, tražeći neverovatnih 11 miliona dinara odštete zbog tekstova o kršenju Kodeksa novinara u ovom prorežimskom tabloidu, sada deli lekcije profesionalnim medijima.
Ruska tajna služba je podmetnula lažnu vest o tome kako je sida stvorena u američkoj laboratoriji. Istoričari su to dokazali, ruski obaveštajci priznali, ali to nije smetalo da se ta teorija zavere širom sveta zapati i doživljava kao nepobitna činjenica. Isto kao i glasine o tome da je koronavirus zapravo proizveden u američkoj i/ili kineskoj laboratoriji, a u koje komotno veruje veliki deo stanovnika Srbije
Umesto da se projekat „Vaše pravo da znate – Pančevo“, za koji je na medijskom konkursu Grada Pančeva 2019. godine portal epancevo.rs dobio iz budžeta 3,1 milion dinara, bavi suzbijanjem predrasuda i širenjem tolerancije, kako je u projektu navedeno, ovaj portal je odabrao da se obračunava sa novinarima, medijima, lokalnim privrednicima i političarima koji im nisu po meri.
Posle tužbe izdavača Kurira, koji od četiri medija i jedne NVO traži apsurdnih 11 miliona dinara zbog pisanja o lažnim vestima i govoru mržnje tog prorežimskog tabloida, stručnjaci podsećaju da mediji ovakve postupke teško mogu da podnesu. Čak i ako ne budu osuđeni, mediji moraju odmah da plate takse i advokate, da ulažu veliko vreme i energiju u ovakve procese, a povratak uloženog novca može da potraje godinama
