24. mar 2018.

Gajović odgovorio udruženjima: Nema diskriminacije 

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović negirao je da u konkursima tog ministarstva za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja postoji diskriminacija medija na osnovu različitih limita za različite vrste medija, odnosno po pitanju uslova za prijavu, zavisno od tipa medija.  

Gajović je u pismu predsedniku Asocijacije onlajn medija Predragu Blagojeviću naveo da je Ministarstvo kulture i informisanja i ranijih godina raspisivalo konkurse po tipu medija. „To ne predstavlja uslov za prijavu, niti je medijima uskraćeno pravo učešća, što bi predstavljalo diskriminaciju“, kaže državni sekretar.

„Napominjemo da učesnici (na konkursima, op. a.) imaju pravo na projektno finansiranje, a ne pravo na određeni iznos sredstava po projektu, i u tom smislu, različiti limiti za različite vrste medija ne predstavljaju diskriminaciju, već jedan od elemenata konkursa“, stoji u Gajovićevom pismu u koje je Cenzolovka imala uvid.

[povezaneprice]

Udruženja: Mogućnost pritiska na medije

Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija zatražili su 13. marta od poverenice za zaštitu ravnopravnosti da „hitno reaguje zbog diskriminacije koju sprovodi Ministarstvo kulture i informisanja, a kojoj su izloženi mnogi mediji u Srbiji.“

Udruženja su se obratila poverenici zbog aktuelnog konkursa za informisanje koji sprovodi resorno ministarstvo, navodeći da su konkursi raspisani odvojeno po tipu medija, i da se pritom bitno međusobno razlikuju ukupni iznosi izdvojenog novca, kao i minimalni i maksimalni iznosi vrednosti projekata koji će biti sufinansirani, zavisno, opet, od toga da li se program objavljuje na televiziji, na radiju, portalima, u štampi ili novinskim agencijama.

„Praksa razdvajanja medija po tipu stvara mogućnost da vlast ubuduće uvede dodatne i neosnovane kriterijume, čime će dodatno favorizovati sebi lojalne medije i vršiti pritisak na nezavisne medijske kuće“, navela su udruženja i ukazali na to da je Ministarstvo odbilo da odgovori na dopis od 19. februara upućen ministru, u kojem se traži obrazloženje za diskriminaciju medija u konkursima.

Posle više od mesec dana udruženja su konačno dobila odgovor. Državni sekretar Aleksandar Gajović, odbacujući tvrdnje o diskriminaciji, navodi da je raspisivanjem više konkursa, umesto jednog, „komisijama omogućeno da kvalitetnije i efikasnije obave svoj posao, odnosno ocene projekte“.

Gajović podseća i na to da je komisija na prošlogodišnjim konkursima prilikom ocenjivanja projekata koji su realizovani putem radija i internet medija „konstatovala da su u većini projekata planirani troškovi nerealno visoki“.

Gajović: Milion bio dovoljan

„Komisija je preporučila da najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu treba spustiti na 200.000 dinara, pre svega za internet medije, jer minimalna sredstva ne mogu biti ista za različite vrste medija jer ni troškovi proizvodnje medijskih sadržaja nisu isti za sve medije.“

Državni sekretar navodi da je Ministarstvo kulture i informisanja u 2018. godini opšti konkurs podelilo u tri posebna konkursa i propisalo različite limite za različite vrste medija.

„Prilikom propisivanja različitih limita, Ministarstvo je uzelo u obzir i činjenicu da je za projekte koji su realizovani putem interneta u 2017. godini, maksimalni iznos sredstava odobren po projektu iznosio milion dinara, a što je prema pristiglim narativnim i finansijskim izveštajima korisnika bio dovoljan iznos za uspešnu realizaciju projekta.“

32 MILIONA ZA ŠTAMPU I AGENCIJE, 58 ZA RADIO I ONLAJN, 72 ZA TV

Na ovogodišnjem konkursu Ministarstva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije i servise novinskih agencija predviđeno je da bude raspodeljeno 32 miliona dinara, s tim da je najmanji iznos koji se može odobriti po projektu 400.000, a najveći tri miliona dinara.

Od 72 miliona dinara predviđenih na konkursu za proizvodnju medijskih sadržaja namenjenih televiziji, 500.000 je određeno kao najmanji, a pet miliona kao maksimalni iznos kojim se može sufinansirati projekat.

Najmanji iznos po projektu, 300.000 dinara, dodeljivaće se za sufinansiranje projekta internet medija, dok je milion dinara određeno kao maksimalni iznos po projektu. U kategoriji radija, minimalni iznos po projektu je 400.000, a maksimalni dva miliona dinara. Za projekte u obe kategorije na raspolaganju je 58 miliona dinara.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend