27. jan 2022.

Medijski konkursi 2015–2021: Za blizu 14.000 projekata izdvojeno više od 85 miliona evra

Za medijske konkurse najviše su izdvojile lokalne samouprave, 66,8 miliona evra, ali su maltene polovinom tog novca nagrađeni projekti čiji je cilj, između ostalog, praćenje rada lokalnih vlasti, pokazala je analiza Centra za održive zajednice. Najviše koristi od konkursa imala je RTV Novi Pazar kojoj je za sedam godina 19 odobrenih projekata donelo 2,6 miliona evra

Foto: Terje Sollie, Pexels

Od pionirskih dana konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja, 2015. godine, pa do kraja 2021. država, AP Vojvodina i lokalne samouprave dodelili su ukupno 85.435.228 evra za 13.967 projekata koje je podnelo 1.669 podnosilaca, podaci su koje su danas izneli predstavnici Centra za održive zajednice iz Novog Sada.

Potrebno je da se više vodi računa o potrebama građana u definisanju javnog interesa, da u komisije ulaze neupitni stručnjaci visokih moralnih kvaliteta, transparentna procedura, evaluacija projekata, da se pojača značaj samoregulatornih tela (N. Sejdinović)

Ta organizacija predstavila je na konferenciji održanoj putem Zum platforme „Konkursno sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja i otvoreni podaci – Predstavljanje ažurirane otvorene baze podataka i analize procesa konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja od 2015. do 2021. godine“ i bazu svih konkursa koje su u proteklih sedam godina raspisivali Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i 152 lokalne samouprave (njih 10 za sve ove godine nikada nije raspisalo konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja!).

Ne i prva takve vrste, ali dosad po vremenskom obuhvatu najažurnija baza podataka o medijskim konkursima, još će neko vreme biti dragoceni resurs svim novinarima i istraživačima – dok resorno ministarstvo ne završi svoju bazu.

A njena izrada je u planu, potvrdila je Dragica Blagojev iz Ministarstva kulture i informisanja, preciziravši da je „sve još na nivou ideje i želja“. Bila bi to „sveobuhvatna platforma“ koja bi, s jedne strane, učesnicima olakšala proceduru prijavljivanja na konkurse, dodala je, a s druge strane, sadržala bi sve relevantne podatke o projektnom sufinansiranju medija – od toga ko su članovi konkursnih komisija do toga ko je i koliko dobio javnog novca na konkursima.

Najviše novca za informativne sadržaje

Do tada, svi ćemo morati da se oslanjamo na podatke do kojih su došli u Centru za održive zajednice.

Novinar Nedim Sejdinović, koji je rukovodio prikupljanjem podataka sa sva tri nivoa vlasti u državi, naveo je da se od 2015. iz godine u godinu uvećavao iznos koji se medijima dodeljuje na konkursima – od 9,7 miliona evra na početku do 13,7 miliona evra prošle godine (postoji mogućnost da to nije konačna suma, naveo je Sejdinović). Jedino odstupanje od trenda bilo je 2020. godine kada je podeljeno 15 miliona evra.

Najviše profitirali RTV Novi Pazar (2,6 miliona evra), RTV Belle Amie iz Niša (1,1 milion), Novosadska televizija (oko 1,1 milion), Sremska televizija iz Šida (974.000), Studio B (oko 907.000)

Iako nije naveden razlog za to odstupanje, verovatno ne bi bilo pogrešno zaključiti da je to bilo zbog lokalnih izbora održanih u junu te godine.

Naime, kako je Cenzolovka objavila, te godine bila je primetna potreba lokalnih samouprava da, suprotno ranijoj praksi, što pre raspišu konkurse i da novac podele pre izbora.

Godinama su konkursi raspisivani uglavnom na proleće ili, u ne tako zanemarljivom broju slučajeva, i kasnije, pa čak i pred sam kraj godine, a onda su do kraja januara 2020. raspisani konkursi u blizu sto lokalnih samouprava – godinu dana ranije u istom periodu medijske konkurse raspisalo je tridesetak gradova i opština.

Gledano po nivoima vlasti, najviše novca za medijske konkurse izdvojile su, očekivano, lokalne samouprave – 66,8 miliona evra za blizu 10.000 projekata. Resorno ministarstvo dodelio je oko 15,3 miliona evra za skoro 3.000 projekata, dok je resorni pokrajinski sekretarijat izdvojio oko 3,4 miliona evra za 1.129 projekata.

Gledano pak po temama podnetih projekata, ubedljivo dominiraju, kako su ih nazvali autori baze podataka, informativni sadržaji. Lokalne samouprave očito preferiraju (jasno i zbog čega) takve sadržaje čim su za sedam godina skoro polovinu novca (30,6 miliona) dodelile projektima (njih 3.276) tog tipa. Inače, za takve projekte ukupno je izdvojeno blizu 32 miliona evra za 3.534 projekata.

Problem je što se u takvim projektima nalazi ono što se smatra uobičajenim delatnostima medija, poput praćenja rada lokalnih samouprava, što svakako nije u duhu Zakona o javnom informisanju i medijima, naveo je Sejdinović.

Inače, projekti čija je tema zaštita životne sredine, danas u javnosti megaprisutna, dobili su za sve ove godine ukupno 3,8 miliona evra, s tim što je broj odobrenih projekata sa 55 u 2015. narastao na čak 177 u 2021. godini.

RTV Novi Pazar rekorder

Analiza medijskih konkursa pokazala je da resorno ministarstvo godišnje izdvaja oko dva miliona za projekte, resorni pokrajinski sekretarijat oko 500.000, dok taj iznos na nivou lokalnih samouprava raste iz godine u godinu i sa inicijalnih sedam povećan je na 12 miliona evra.

Za medijske konkurse najviše izdvaja Preševo (65 evra po glavi stanovnika), a najmanje Knić, Kragujevac (u tom gradu prošle godine prvi put je raspisan konkurs!), Senta i Žitorađa.

Od ukupno dodeljenog novca svim medijskim konkursima raspisanim od 2015. godine, pojedinačno najviše su profitirali RTV Novi Pazar (2,6 miliona evra za 19 projekata) i RTV Belle Amie iz Niša (1,1 milion za čak 142 projekta). Novosadska televizija, koja je 2015. godine prodata portalu Srbija danas za 174.950 evra, do danas je inkasirala oko 1,1 milion evra za 111 projekata. Sremska televizija iz Šida prihodovala je oko 974.000 evra za 35 projekata, a Studio B oko 907.000 za 25 projekata.

Šampioni kršenja Kodeksa novinara u prošloj godini, tabloidi Alo, Informer i Srpski telegraf, uspeli su da inkasiraju više od 900.000 evra

Četiri medijske kuće koje su od 2015. godine dobijale najviše novca od Ministarstva kulture i informisanja jesu RTV Vranje (oko 217.500 evra za 31 projekat), TV Apatin (oko 149.000 za 19 projekata), RTV Bujanovac (oko 145.000 evra za 20 projekata) i – Udruženje novinara Srbije (oko 143.000 evra za 21 projekat).

Četiri lokalne samouprave koje su dale najviše novca na konkursima su, naravno, Beograd (skoro 4,5 miliona evra), Niš (3,5 miliona), Novi Sad (3,1 milion) i Novi Pazar (2,8 miliona evra, s tim što 2016. i 2017. nisu bili raspisani konkursi).

Kod resornog pokrajinskog sekretarijata najbolju prođu imao je Savez slepih Vojvodine (oko 156.000 za 44 projekta), izdavač dnevnog lista Dnevnik – Dnevnik Vojvodina press (oko 139.000 za pet projekata), Savez gluvih i nagluvih Vojvodine (oko 108.500 za 10 projekata) i Zajedničko veće opština Vukovar (oko 107.000 evra za 10 projekata).

Inače, šampioni kršenja Kodeksa novinara u prošloj godini, tabloidi Alo, Informer i Srpski telegraf, nailazili su dosad na iznimno topao prijem među članovima konkursnih komisija, te su u proteklim sezonama projektnog sufinansiranja, kako je predočeno, uspeli da inkasiraju više od 900.000 evra.

Može li novi zakon da popravi projektno sufinansiranje?

Dosad dodeljenih 85,5 miliona evra na medijskim konkursima Sejdinović je nazvao „impozantnim“, ali je ukazao na to da je potrebno da se projektno sufinansiranje medija dodatno unapredi. Potrebno je, naglasio je, da se više vodi računa o potrebama građana u pogledu definisanja javnog interesa, da u sastav konkursnih komisija ulaze neupitni stručnjaci visokih moralnih kvaliteta, potrebno je dalje da čitava procedura bude transparentna, da se evaluiraju projekti, pojača značaj samoregulatornih tela i onda bi čitav ovaj proces mogao da rezultira kvalitetnijim informisanjem u skladu sa javnim interesom, odnosno interesom građana.

Tanja Maksić iz BIRN-a, organizacije koja pored medijskih analizira i ostale javne konkurse koje raspisuje država, navela je da je njihova analiza pokazala da se novac dobijen na medijskim konkursima, osim što se uglavnom dodeljuje medijima bliskim vlastima, neretko koristi za finansiranje redovnih aktivnosti medija, što, kako je naglasila, nije u duhu ni projekata za ostvarivanje javnog interesa ni samih konkursa.

Ona se založila za uvođenje obavezne evaluacije odobrenih medijskih projekata, jer, kako je rekla, bez povratne informacije o tome ko je dobio novac, kako je taj novac potrošen i koje je rezultate doneo projekat, teško se može govoriti o unapređenju procesa.

Zapravo, sve izrečene primedbe odavno su prepoznate i nalaze se u Medijskoj strategiji i pripadajućem Akcionom planu. Tamara Filipović iz NUNS-a podsetila je i na napore da se čitav proces projektnog sufinansiranja poboljša, pre svega kroz izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima. Od oktobra rad na tim izmenama stoji u mestu, pa je deo učesnika u tom procesu, oličen u Koaliciji za slobodu medija, nedavno izašao sa svojim predlog nacrta izmena zakona koji se temelji na rešenjima iz Medijske strategije i njenog Akcionog plana.

Novi zakon bi morao da propisuje analiziranje potreba za medijskim sadržajem i u tom smislu organizovanje javnih rasprava gde bi se konstatovalo šta od tih sadržaja nedostaje, rekla je Filipović u raspravi nakon predstavljanja analize Centra za održive zajednice. Potrebno je i da se definiše koji je to minimum sredstava koji je potrebno obezbediti za sufinansiranje medijskih sadržaja jer se u praksi taj novac opredeljuje bez prethodnih analiza.

Osim već pomenute evaluacije odobrenih projekata, Filipović je ukazala i na neophodnost da se preciznije definišu kriterijumi za izbor članova konkursnih komisija, ali i za uvođenje sankcija za nepoštovanje zakonskih odredaba. U potrebne novine u zakonu ona ubraja i obavezu svih učesnika da poštuju nadležnost samoregulatornih tela, Saveta za štampu i REM-a, te uvođenje, pokazalo se, preko potrebnog Registra produkcija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend