Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Mediji Junajted grupe prodati vlasniku Juronjuza 
Suđenje po tužbi Tanasković protiv KRIK-a: Kakav utisak kod čitalaca stvara tekst koji ne sadrži ništa sporno 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre objavio je da je kopredsednik Privremenog nadzornog tela za monitoring medija tokom izborne kampanje u Srbiji uputio ambasadore EU u rad tog tela.
U Novom Sadu novo pojavljivanje lidera naprednjaka Aleksandra Vučića. Nakon posete kompaniji BMTS u koju je došao, kako je rekao, da vidi kako država može "da pomogne", Vučić je odgovarao na pitanja novinara, malo kao predsednik svih građana, malo kao šef SNS-a.
Dve nedelje pre izbora, debate političkih neistomišljenika i dalje nema. Umesto suočavanja plana i programa, u provladinim medijima u toku su svađe, pre svega voditelja sa protivnicima Srpske napredne stranke. Takve rasprave sve češće su na ivici pristojnosti.
Ukrajinska kriza dominira u programima lektronskih medija, ali i pored toga, na većini programa pruđilaca medijskih usluga (PMU) koji su u nadzoru Regulatornog tela za elektronske medije, zabeležen je nastavak proporcionalnog porasta zastupljenosti izbornih lista, saopšteno je danas iz REM-a.
Gotovo polovina građana najviše poverenja ima u provladine medije, pokazalo je najnovije istraživanje organizacije CRTA.
U nedostatku ozbiljnih televizijskih političkih debata (ako izuzmemo Insajder TV, koji se tek nedavno pojavio), stekla sam naviku da, sa viškom ironije, priznajem, gledam neobičnu programsku jedinicu sa nacionalnog servisa, pod kriptičnim nazivom „Reč na reč“. Biću iskrena, razvila sam i izvesnu nežnost prema ovoj emisiji, koju gledam verno, predano i u večitom čudu, a posebno prema moderatoru.
O predizbornoj kampanji svih izbornih lista RTS izveštava u skladu sa zakonom: o političkim/predizbornim programima i aktivnostima gledaoce informišemo redovno u dnevnim informativnim emisijama. U debatnim emisijama nastojimo da svim strankama i koalicijama pružimo priliku da debatuju o aktuelnim temama i temama koje su od značaja za građane Srbije, pa samim tim i za naše gledaoce – u emisiji "Reč na reč" utorkom, u emisijama "Oko" i "Oko magazin", kao i utorkom i četvrtkom u debatama u "Jutarnjem programu".
Najveći broj onih koji tuže tabloide su osobe nepoznate široj javnosti, dok profesionalne medije najviše tuže političari, pokazuju istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije i CEPRIS-a. Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero kaže da na taj način političari vrše pritisak na profesionalne medije, što je najizraženije u predizbornom periodu
I RTS i ja ćemo tužiti Acu Lukasa. Na ovaj način ćemo mu omogućiti da na sudu dokaže svoje tvrdnje, kaže za Danas Olivera Kovačević urednica zabavnog programa RTS-a, povodom krivičnih prijava koje je najavio pevač Aca Lukas protiv nje i generalnog direktora javnog servisa Dragana Bujoševića.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na poslednjoj sednici razmatrao je, između ostalog, i molbe Pinka, TV Happy i Studija B, za "reprogram plaćanja naknade za pružanje medijske usluge", odnosno, molbe za odobrenje dodatnog roka za plaćanje dugova. Kako je za N1 izjavila jedna od članica Saveta REM-a Judita Popović, odlučeno je da im se taj rok prolongira.
Kriza u Ukrajini doprinela je promeni prioriteta u izveštavanju medija tokom drugog perioda nadzora izborne kampanje ali je i pored toga u programima većine posmatranih medija zabeležen porast zastupljenosti izbornih lista, saopštilo je danas Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Predsedavajući Privremenog nadzornog tela za praćenje medija u izbornoj kampanji (PNT) Rade Veljanovski rekao je da je deo članova PNT koji su izabrani na predlog stranaka izdvojio mišljene u odnosu na stav članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u vezi emisije "Decenija vlasti" na Televiziji N1.
Gradsko veće grada Vranja raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za tekuću godinu, i za tu svrhu opredelilo 22 miliona dinara.
Opština Negotin je, kao i prošle godine, u budžetu za 2022. godinu za sufinansiranje medija opredlila 9,5 miliona dinara i raspisala konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja.
Predsedavajući Privremenog nadzornog tela za praćenje medija (PNM) Rade Veljanovski rekao je danas da Savet Regulatornog tela za elektronske medija (REM) još uvek nije definitivno odgovorio na predlog dela članova PNM da se u izbornoj kampanji izvrši izmena televizija nad čijim radom se vrši monitoring.
Na koja se to pravila poziva REM analizirajući serijal „Decenija vlasti” na N1? Na ona u Zakonu o informisanju? Ona skarabudžena pred izbore? Ili na neka treća – za koja ne znamo? Kako se to tačno autorima dokumentarnih serijala zabranjuje da koriste „asocijativni niz”? U kom tekstu se objašnjava da se ne smeju upotrebljavati metafore? Ko je, s kojim autoritetom i kako tačno odredio kakvi bi trebalo da budu sagovornici u nekom medijskom prilogu? I kako je taj neko zamislio da prikrije posledice vlasti jednog čoveka?
Dosadašnji gradski konkursi za sufinansiranje medijskih projekata bili su, svi od reda, tragikomična karikatura garniture koja odlučuje u Gradskoj kući. Žao mi je, ali to je nepobitna činjenica
"Medijski zastupnici ruske vlade, poput Sputnjika, nastavljaju da raspiruju vatru iz 1990-ih na Zapadnom Balkanu u pokušaju da opravdaju ničim izazvan i neopravdani rat protiv Ukrajine", saopštio je 4. marta portparol Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu.
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je deset konkursa za sufinansiranje medijskih projekata koji su otvoreni do 6. aprila, a novina su dva dokumenta - Obrazac za prijavu člana komisije i Smernice za definisanje i pravdanje troškova projekata proizvodnje medijskih sadržaja i organizovanja stručnih, naučnih i prigodnih skupova u oblasti javnog informisanja.
Da bi doneli informisane odluke, biračima su potrebne tačne informacije i jednaki uslovi za medije. Na sadašnjoj društvenoj sceni Srbije, koja je duboko polarizovana i podeljena, novinari ne smeju da doprinose "kopanju rovova" koji su političari i ostali moćnici napravili između delova zajednice. Ni pritisci sa strane ni evroparlamentarci neće moći da urede domaću medijasku scenu dok se novinari ne dogovore i vrate profesiju koju su oteli propagandisti, glavne su poruke debate "Srbija 2030: Mediji i slobodni izbori", koju su organizovali Nova ekonomija i Vreme, uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu. Panel možete pogledati OVDE
