22. mar 2021.

REM treba da reaguje kada se novinari napadaju, ti su napadi izuzetno opasni

REM i dalje ćuti posle brutalnih napada i kriminalizacije novinara KRIK-a i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. I pored inicijative novinarskih i medijskih udruženja i organizacija da se Regulator o tome izjasni, ni članovi Saveta ovog tela ne veruju da će se to ikada desiti

Savet REM-a (foto: Ivana Predić / Cenzolovka)

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić pozvao je u ime novinarskih i medijskih udruženja i organizacija, koji su prošle nedelje organizovali konferenciju za novinare ispred Narodne skupštine Srbije, da se o napadima na novinare KRIK-a izjasne Republičko javno tužilaštvo i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zbog, kako je rekao, širenja dezinformacija na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, posebno na Pinku.

Do sada na naše pitanje REM-u da li će preduzeti nešto u vezi sa ovim zahtevom nismo dobili nikakav odgovor.

Napadi na medije su izuzetno opasni i REM je u ovom slučaju već trebalo da preduzme odgovarajuće korake. Ja ne verujem da će se to uopšte desiti, a to nemojte ni vi da očekujete (Judita Popović)

O tome, zasad, informaciju nema ni Višnja Aranđelović, članica Saveta REM-a, koja za Cenzolovku kaže da ne zna da li će Služba za nadzor i analizu programa emitera REM-a reagovati u slučaju napada na redakciju KRIK-a.

Nije joj poznato ni da li je na adresu REM-a stigla prijava urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića.

Ona je napomenula da se u medijima često pogrešno navodi da članovi Saveta podnose prijave. Oni, zapravo, mogu samo da podnesu inicijativu. S tom inicijativom, za razliku od prijave koju podnose građani, mora da se složi većina članova Saveta da bi uopšte došla na dnevni red sednice.

Aranđelović dodaje da je redakcija KRIK-a kriminalizovana zbog svojih izvora, naročito u tabloidima.

„Za mene je novina da u novinarstvu postoje zabranjeni izvori i sagovornici“, navodi Višnja Aranđelović.

Tabloidi, naime, tvrde da sagovornici KRIK-a nisu mogli da budu kriminalci i njihovi advokati, što je u suprotnosti sa osnovnim pravilima novinarske profesije, kao i sa Kodeksom novinara, koji nalaže da se uvek mora objaviti i stav tzv. druge strane, posebno kada je ona predmet novinarskog istraživanja.

Njena koleginica Judita Popović spremna je, kako objašnjava za Cenzolovku, da podnese inicijativu za pokretanje postupka protiv televizija koje su učestvovale u kriminalizaciji novinara KRIK-a, čim prouči dokumentaciju. Ona napominje da REM uvek treba da reaguje kada se novinari napadaju.

„Napadi na medije su izuzetno opasni i Regulator je u ovom slučaju već trebalo da preduzme odgovarajuće korake. Međutim, ja ne verujem da će se to uopšte desiti, a to nemojte ni vi da očekujete“, izričita je Judita Popović.

Šta je sa ljudskim dostojanstvom žrtava i njihovih porodica?

Služba za nadzor i analizu programa emitera REM-a nije smatrala da treba da reaguje po službenoj dužnosti ni nedavno, kada je više od 10 televizija emitovalo fotografije tela dve žrtve za čija ubistva je osumnjičena kriminalna grupa Veljka Belivuka.

Na poslednjoj sednici Saveta REM-a odlučeno je da se ne pokrene postupak za izricanje mera protiv televizija koje su emitovale fotografije leševa. Za pokretanje postupka glasala je samo Judita Popović, koja je i podnela tu inicijativu protiv emitera koji su objavili sporne slike, prikazane na konferenciji za novinare predsednika Republike.

Snimci su me podsetili na javna srednjovekovna pogubljenja i giljotine. Stoga, ovo nije ništa novo, samo što sada to ne možemo raditi kao u srednjem veku (Miljana Vorkapić Viček)

Ostali prisutni članovi Saveta REM-a (njih pet) glasali su protiv njenog predloga.

Razlozi za ovakvu odluku bili su različiti – od stava da se odluka Saveta za nacionalnu bezbednost da se prikažu snimci ne može dovoditi u pitanje, preko toga da će se na taj način javnost „probuditi“, do konstatacije da su i ranije prikazivane scene nasilja i mučenja i da su se i ranije ljudska prava kršila.

Komentarišući odluku da se televizije ne kazne zbog prikazivanja „odsečenih glava“, Višnja Aranđelović objašnjava za Cenzolovku da je za nju novina da objavljivanje informacija o zločinima nije u javnom interesu, što sada tvrdi i jedan deo njenih kolega novinara.

„Koleginica Judita Popović, koja je inicirala pokretanje postupka, zamerila je emiterima objavljivanje dokaza iz istrage. Posao REM-a nije da brani novinarima da objavljuju podatke koje dobijaju od svojih izvora, anonimnih ili ne. Država mora sama da štiti svoje podatke“, smatra Aranđelović.

U izjavi za medije, i Olivera Zekić je ocenila da je prikazivanje „odsecanja glava“ bilo u javnom interesu, te da nije bilo nikakvog uznemiravanja javnosti.

Judita Popović pak tvrdi da je prikazivanjem spornih fotografija prekršen Zakon o elektronskim medijima (ZEM), kao i pravilnici Regulatora, te da je na taj način narušeno dostojanstvo žrtava, njihovih roditelja, rođaka, prijatelja, kao i korisnika medijskih usluga koji su bili izloženi nasilju prikazivanjem uznemirujućih snimaka ljudske tragedije.

„Ovo društvo je izloženo tolikoj količini raznog nasilja, da mu uopšte nije potrebno dodatno prikazivati nasilje i time stvarati sebi alibi u borbi protiv organizovanog kriminala. Ja ne vidim nikakav benefit od emitovanja tih fotografija. Nije poenta u tome da se uznemiri i isprepada tamo neko iz Babušnice ili iz Sombora. Mi time ne dobijamo ništa, ali kao građani puno toga gubimo. Kada tužilaštvo ne radi svoj posao, kada ga radi pogrešno, kada dozvoljava da se dokazi iz krivičnog postupka prezentiraju na televiziji kao opomena građanima – eto kakvi ljudi žive među nama. Svesni smo i vrlo dobro znamo da se ubistva na ulicama dešavaju svakodnevno“, smatra Judita Popović.

SNIMCI LEŠEVA KAO GILJOTINE U SREDNJEM VEKU

Nasilje na ekranima, u štampi, ali i na društvenim mrežama, podiglo je prag tolerancije na njega, te otuda o eksplicitnim fotografijama objavljenim na više od 10 televizija građani nisu dugo razmišljali, smatra Miljana Vorkapić Viček, sociološkinja i psihoterapeutkinja.

„Mislim da su ljudi dobrim delom već premoreni dešavanjima i da nisu o tome mnogo razmišljali. Ne duže od nekoliko objava na Fejsbuku. Čini mi se da je cilj emitovanja fotografija bio polarizacija i izazivanje različitih emocija – od ponosa jer smo građani države u kojoj se kriminalu na takav način pristupa, pa do toga da je neko bio zgrožen ili šokiran. Verujem da je na taj način država želela da dobije potvrdu za rad institucija, jer se stiče utisak da građani nemaju dovoljno poverenja u institucije“, objašnjava Vorkapić Viček.

Ona dodaje da su pređene granice pristojnosti i da deca i mlađi ljudi nisu to morali da vide, s obzirom na to da su fotografije prikazane u večernjem terminu, kada su cele porodice kod kuće.

„Snimci su me podsetili na javna pogubljenja i giljotine koji su se praktikovali u srednjem veku. Stoga, ovo nije ništa novo, samo što sada to ne možemo raditi kao u srednjem veku. Slažem se da o kriminalu treba javno govoriti, ali svakako ne na ovakav način“, zaključuje Miljana Vorkapić Viček.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend