20. jan 2022.

Slučaj BBC: Odlazi li TV pretplata u istoriju?

Dok iz Velike Britanije stižu najave da bi pretplata za tamošnji javni servis BBC mogla da bude ukinuta, u Srbiji je tek prošle godine jedan od dva javna servisa uspeo da se skine s državnog budžeta i sad prihode ostvaruje najvećim delom od pretplate, odnosno TV takse. Donosi li finansijska nezavisnost i uređivačku samostalnost?

Foto: Tim Laudon (cc)

Nova godina u Velikoj Britaniji počela je najavom da će taksa za javni servis BBC biti zamrznuta u naredne dve godine, uz mogućnost njenog potpunog ukidanja 2027. Prema planovima premijera Velike Britanije Borisa Džonsona, za pet godina Britanci ne bi trebalo više da plaćaju TV pretplatu, što bi za BBC bio ogroman finansijski udar.

Najava vlade primoraće emitera da napravi duboke rezove u svojim programskim budžetima, piše Gardijan. Ministarka kulture Nadin Doris najavila je planove za ukidanje TV pretplate od 2027. godine i obrazložila da je takva odluka uslovljena sve većim značajem tzv. striming kanala.

TV pretplata je već dugo godina trn u oku britanskim konzervativcima. Džonson je 2019. već najavio reformu sistema TV pretplate. Trenutno BBC godišnje preko TV pretplata ostvaruje prihod od 3,2 milijarde funti, što čini najveći deo budžeta javnog servisa. Bez tog novca, hiljade radnih mesta bi morale da budu ukinute, a brojni programi bili bi ugašeni. Inače, svako domaćinstvo trenutno godišnje plaća 159 funti za TV pretplatu.

Novi model finansiranja britanskog javnog servisa

Iako će BBC još neko vreme nastaviti da godišnje od pretplate dobija 3,2 milijarde funti, troškovi pravljenja njegovih programa sve su veći zbog rastuće inflacije i konkurencije, poput Netfliksa. Kao rezultat toga, korporacija će morati da svoje troškove smanji za stotine miliona funti kako bi uravnotežila svoje izdatke, navodi Gardijan.

Ministarka Doris je rekla da bi ovo za BBC mogao biti kraj trenutnog modela finansiranja iz TV pretplate izazivajući kod mnogih sumnju u dugoročnu finansijsku budućnost i uređivačku nezavisnost javnog servisa pod konzervativnom vladom.

Uz pretplatu, RTS bi morao da ima građanski nadzor, ombudsmana, te da sprovodi široka istraživanja o potrebama publike (Zoran Gavrilović, BIRODI)

BBC će morati da pregovara sa vladom o potpuno novom modelu finansiranja kada ugovor o finansiranju naknade za pretplatu istekne 2027. godine. Među potencijalnim opcijama ostaje pretplata, ali se razmatra I delimična privatizacija ili direktno državno finansiranje.

Gardijan prenosi i izjavu nepoznatog saradnika britanske ministarke koji je za Mejl on sandej rekao:

„Biće mnogo uznemirujućih tonova o tome kako će to pogoditi popularne programe, ali oni mogu da nauče da smanjuju ‘otpad‘ kao i svaki drugi posao. Ovo će biti poslednji pregovori o BBC-ju i njihovoj licenci. Gotovo je sa BBC-jem kakav oni znaju.”

Izvor je dodao da su „dani državne televizije prošli” i pohvalio rast kompanija u privatnom sektoru, kao što su Netfliks i Jutjub.

U evropskoj regulativi pretplata (ili taksa) smatra se efikasnim modelom finansiranja javnih medijskih servisa, i to zbog njegove nezavisnosti, transparentnosti i stabilnosti. Ovakvo finansiranje nezavisno je od državnih finansija i od tržišta. Ostvaruje veći stepen transparentnosti u poređenju sa finansiranjem iz budžeta ili od komercijalnih prihoda i od sponzora. Odlikuje ga stabilnost, s obzirom na to da obezbeđuje ujednačen priliv novca i ne zavisi od stanja u državnoj kasi i od odluka vlade.

RTV ne može bez budžetskih dotacija

Za razliku od evropske prakse, u Srbiji su oba javna servisa donedavno zavisila od novca iz državnog budžeta. Radio-televizija Srbije (RTS) prošle godine prvi put od 2015. nije dobila novac iz državne kase, dok je Radio-televizija Vojvodine (RTV) ostala na državnim jaslama nastavljajući da prima po 900 miliona dinara godišnje, bez kojih teško da bi uspela da opstane.

Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis prvobitno je bilo predviđeno da se od 1. januara 2016. do 31. decembra 2021. godine RTS i RTV delimično finansiraju iz takse, a delimično iz budžeta.

Ipak, izmenama ovog zakona krajem prošle godine, privremeno je produženo uređivanje načina finansiranja osnovne delatnosti javnog medijskog servisa do kraja naredne godine, tako da će se RTS i RTV i tokom 2022. godine delimično finansirati iz takse za javni medijski servis, a delimično iz budžeta.

Javni medijski servis treba da bude oslobođen bilo kakvog pritiska, a ako vas neko finansira i ako koristite nečija sredstva, uvek postoji pritisak. Na ovaj način smo potpuno samostalni (Branislav Klanšček, predsednik UO RTS)

„Polazeći od statističkih podataka o prosečnoj zaradi i visini penzija u Republici Srbiji, visokih inicijalnih troškova štampe i distribucije računa i nesrazmerno visokih troškova kod pokretanja postupka naplate nenaplaćenih potraživanja, sa jedne strane, potrebe obezbeđenja uslova za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, sa druge strane, kao najcelishodnije predloženo je rešenje da se u narednom periodu od  1. januara 2022. godine do 31. decembra 2022. godine javni medijski servisi delimično finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a delimično iz takse za javne medijske servise, koja bi se naplaćivala preko računa za utrošenu električnu energiju, koji obezbeđuje visoki stepen naplate takse”, stoji u obrazloženju Vlade o izmeni tog zakona.

Osim ovog zakona, izmenjen je i dopunjen i Zakon o javnim medijskim servisima, zbog, kako se navodi u obrazloženju Vlade Srbije, obezbeđivanja dovoljnog izvora sredstava za rad RTV-a do 31. decembra 2022. godine, kako bi oni mogli nesmetano da obavljaju svoju osnovnu delatnost koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

„Sadašnja visina takse od 299 dinara na mesečnom nivou nije dovoljna da RTV nesmetano i u kontinuitetu obavlja svoju osnovnu delatnost. U 2021. godini RTV će ostvariti prihod od taksi za javni medijski servis u iznosu od 2.278.119 dinara. Imajući u vidu da se visina takse za javni medijski servis neće menjati za 2022. godinu i da je očekivano da će prihod od takse ostati na istom nivou, potrebno je predvideti da se pored takse, u 2022. godini izdvoje sredstva u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu“, navodi se u obrazloženju.

Inače, po dolasku na vlast 2012. godine Srpska napredna stranka je obećala da će privremeno ukinuti pretplatu na javne servise, što je i učinjeno 2014, usvajanjem seta medijskih zakona, prema kojima je pretplata trebalo da bude „stopirana” do 2016. godina, dok bi se RTS i RTV finansirali direktno iz budžeta države. Međutim, 2015. godine odlučeno je da se, opet privremeno, vrati taksa za javne servise u iznosu od 150 dinara, a da RTS i RTV nastave da se finansiraju većinskim delom iz državne kase. Visina takse se povećavala – od 220, pa 255 dinara, a poslednje povećanje uvedeno je od 1. januara 2021. godina i od tada taksa za javni servis iznosi 299 dinara.

(Ne)zavisni RTS

Iako je izmenom Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis predviđeno da se tokom 2022. godine RTS i RTV delimično finansiraju iz takse, a delimično iz budžeta, za RTS ipak nisu izdvojena sredstva iz budžeta. To je za Cenzolovku potvrdio i Branislav Klanšček, predsednik Upravnog odbora RTS-a. On je rekao da su izvori finansiranja RTS-a ostali samo naknada od takse i marketing. Projektovani prihodi nacionalnog javnog servisa za 2022. godinu iznose 135,8 miliona evra, od toga 67 odsto od takse, i taj iznos zadovoljava potrebe RTS-a, objašnjava predsednik UO RTS-a. Prema njegovim rečima, naplata takse je sto odsto.

Klanšček dodaje da je to i bio cilj rukovodstva RTS-a – da se javni servis ne finansira novcem države, kako bi ostao nezavisan.

„Javni medijski servis treba da bude oslobođen bilo kakvog pritiska, a ako vas neko finansira i ako koristite nečija sredstva, uvek postoji pritisak. Na ovaj način smo potpuno samostalni”, objašnjava Klanšček.

U evropskoj regulativi pretplata (ili taksa) smatra se efikasnim modelom finansiranja javnih medijskih servisa, i to zbog njegove nezavisnosti, transparentnosti i stabilnosti

Monitorinzi BIRODI-ja, međutim, pokazuju da se ton izveštavanja u udarnim informativnim emisijama RTS-a u prošloj godini nije promenio. Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja kaže za Cenzolovku da je predsednik Republike Srbije skoro uvek predstavljen u pozitivnom svetlu, dok opozicije skoro da i nema u programu.

I gledanost RTS-a pala je u odnosu na 2020. godinu. Prema podacima sa sajta RTS-a, u aprilu 2020. godine javni servis je pratilo skoro 3,5 miliona gledalaca, a od 30 dana u aprilu – 25 dana je RTS bio najgledaniji program.

U čitavoj 2020. godini, kao i u prethodnih sedam, Prvi program RTS-a bio je najgledaniji televizijski program u Srbiji, uz koji je svakodnevno bilo tri miliona građana Srbije, za pola miliona više od druge po gledanosti televizije.

Isti trend nastavljen je i u prvoj polovini 2021. godine, da bi u avgustu broj gledalaca pao na oko 2,6 miliona, dok je prosek gledalaca tokom prošle godine bio 2,8 miliona.

Da bi se kvalitet programa podigao, Gavrilović smatra da bi RTS, pored uvođenja samo jednog načina finansiranja – pretplate, morao da ima građanski nadzor, ombudsmana, te da sprovodi široka istraživanja o potrebama publike, kako bi program prilagodio potrebama građana Srbije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend