08. dec 2019.

Tužioci u paničnom strahu od tabloida

Autocenzura u pravosuđu postoji od ’45. Svi smo mislili da je najveća poslušnost bila u socijalističkom periodu. Ispostavilo se da je tada autocenzura bila najmanja.

Tada nije trebalo da se petljate u druga Tita i partiju a sve drugo tužilac ili sudija je mogao da radi. Sada nije dovoljno samo da vodite računa da se ne ogrešite o političku elitu, već morate da vodite računa da li se u konkretnom predmetu radi o interesu povezanih struktura… Ako se radi, morate da postupate u skladu sa njihovim željama – kaže za Danas advokat Slobodan Ružić komentarišući napade tabloida na tužioce i sudije i autocenzuru u pravosuđu koju predstavnici pravosudnih organa sve češće pominju.

Sagovornik Danasa ističe da klasična cenzura „u smislu da vas neko zove i naređuje šta da radite“ ne postoji, ali postoje poruke koje se plasiraju preko tabloida.

– I takva poruka je vrlo uspešna. Jer ako obratite pažnju od 2012. do danas nemate velike krivične predmete. To nije slučajno. To znači da se postupa kontrolisano. Proklamovana borba protiv korupcije ne postoji. Kao tužilac, ako ste dobro informisani, znate gde se „čačka“ a gde ne… I ljudi se plaše – smatra Ružić, podsećajući na masovno otpuštanje tužilaca i sudija tokom reforme pravosuđa 2009. godine kada je pokazano šta može da se desi „neposlušnicima“.

– Ako ne budeš poslušan, makar u smislu da ćutiš, mogao bi da doživiš sudbinu svojih prethodnika – poruka je koja se šalje ljudima u pravosuđu smatra Ružić.

Od početka godine na meti tabloida u nekoliko navrata našli su se članovi Državnog veća tužilaca, a među njima i Radovan Lazić, zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu Novog Sada.

Lazić kaže za Danas da su napadi dolazili zato što je zajedno sa Goranom Ilićem javno govorio o problemima koji postoje u tužilaštvu. On ističe da treba praviti razliku između opravdanog interesa javnosti za rad tužilaštva i pritiska čiji je cilj da usmeri rad tužioca.

– Interes javnosti za rad tužilaštva je opravdan. Nekada tužilaštvo može da izađe u susret i da traženu informaciju, nekada ne može jer bi ugrozili istragu. Često je problem što je tužilaštvo škrto sa informacijama naročito u onim predmetima za koje je javnost najviše zainteresovana. Na drugoj strani postoji i nedozvoljen pritisak. Kada se iznose lični podaci o tužiocu, ili kada se tužilac dovodi u neprimerene kontekste pa se piše o navodnim ljubavnim aferama ili vezama sa kriminogenim strukturama jasno je da je cilj da se utiče na njegovo odlučivanje – ističe Lazić.

Gostujući na televiziji N1 predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić kazala je u četvrtak „Ako neko ko je član Državnog veća tužioca završi u tabloidima, imate autocenzuru“.

– Onda neko kaže: ‘Zašto bih sebe dovodio u situaciju da sutra završim u tabloidima’. Treba da budemo svesni da postoji jedna vrsta autocenzure. Nemate efikasan mehanizam zaštite tužilaca od uticaja – upozorila je Komlen Nikolić.

Pritisak na pravosuđe preko tabloida notirao je i izveštaj Evropske komisije u delu koji se odnosi na pravosuđe. Tako je navedeno da postoje „kampanje u tabloidima koje su usmerene na članove pravosuđa poznate po kritičkim stavovima o reformi pravosuđa“.

Svakodnevna agresija u medijima

Osam dnevnih listova i 20 najčitanijih portala u zemlji samo u toku jednog dana objave u proseku 644 teksta koji sadrže neke od elemenata agresivne komunikacije, govora mržnje i senzacionalizma, što znači da svaki medij prosečno objavi 23 takva teksta samo u toku jednog dana, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM). Istraživanje pod nazivom „Komunikativna agresija u Srbiji 2019.“ pokazalo je da u periodu od mesec dana, od 15. septembra do 15. oktobra, u najčitanijim štampanim i onlajn medijima u zemlji objavljeno skoro 20.000 tekstova sa elementima agresivne komunikacije, govora mržnje i senzacionalizma, tačnije 19.964 takva teksta.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend