10. nov 2021.

Zlatno doba propagandnog novinarstva: Za jednu vest opštine spremne da plate i više od hiljadu evra, debelo plaćaju čak i plagijate

Pojedini mediji, po pravilu oni naklonjeni vlastima, uspevaju da kroz medijske konkurse naplate astronomske iznose za vesti i izveštaje, neretko i za doslovce prekopirane tekstove sa drugih sajtova. Javnim novcem tako se ne plaćaju medijski sadržaji, već se obezbeđuje opstanak podobnih medija, dok najveći deo profesionalnih medija na lokalu jedva preživljava ili nestaje

Grad široke ruke: Sombor nije pitao šta košta (foto: Flickr, Slobac)

Iako novinari onlajn medija, posebno lokalnih, svoje autorske priloge često i ne uspevaju da naplate ili neredovno dobijaju više nego skromne iznose, pojedinim onlajn medijima lokalne samouprave na medijskim konkursima plaćaju više od 140.000 dinara za jednu vest ili izveštaj, pokazuje istraživanje Cenzolovke.

Na ceni su čak i plagijati, tzv. copy-paste novinarstvo, pa se takav sadržaj plaća ponekad i sa više od 40.000 dinara. Stručnjaci kažu da se na ovaj način finansira opstanak podobnih medija iako je to u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i Pravilnikom o projektnom sufinansiranju medija.

Analiza Cenzolovke obuhvatila je sadržaj onlajn medija koje je prošle godine sufinansiralo šest vojvođanskih lokalnih samouprava: opštine Alibunar, Apatin, Kula, Odžaci, Bela Crkva i Grad Sombor.

Iznosi koje su ove lokalne samouprave plaćale po jednom sadržaju kretali su se od 14.583 dinara, za sadržaj koji je Start pressu plaćala Opština Alibunar, do 141.666 dinara, koliko je Sombor plaćao za priloge Udruženja građana „Ja volim Sombor” na sajtu 025.rs.

Sombor široke ruke

Grad Sombor je prošle godine sufinansirao projekat Udruženja građana „Ja volim Sombor” pod nazivom „Zelenilo – život znači” u iznosu od 1.700.000 dinara. U okviru projekta napravljeno je 12 sadržaja za sajt 025.rs, uglavnom izveštaja o događajima u Somboru. Prosečna cena jednog medijskog sadržaja koji je ovo udruženje napravilo je 141.666 dinara. To udruženje imalo je ubedljivo najskuplje onlajn medijske sadržaje u navedenih šest lokalnih samouprava.

To udruženje dobilo je sredstva i od Opštine Odžaci, koja je plaćala 128.571 dinara po prilogu, i opština Kula i Apatin, koje su prošle nešto jeftinije (80.000 dinara po prilogu).

Ako finansiramo redovno funkcionisanje medija, mi onda kroz to imamo skrivenu subvenciju, od koje smo odustali 2014. godine  (Tanja Maksić, BIRN)

UG „Ja volim Sombor” navodno je blisko Srpskoj naprednoj stranci, o čemu je Cenzolovka ranije pisala. Naime, zastupnica tog udruženja i glavna urednica sajta 025.rs Vanja Đekić bila je 2016. godine članica Saveta somborske mesne zajednice Kolut. Lokalni mediji preneli su tada da se ona za tu poziciju kandidovala na listi „Za napredni Kolut” koju su činili članovi SNS-a.

Još jedan onlajn medij blizak SNS-u dobio je u Apatinu 1.500.000 dinara na prošlogodišnjem konkursu.

Portal 025info.rs, čiji je vlasnik Ilija Bursać, nekadašnji poverenik SNS-a za Apatin, protiv koga je Agencija za borbu protiv korupcije vodila postupak jer nije prijavio vlasništvo nad dve firme za vreme odborničkog mandata u Skupštini opštine Apatin, za projekat „Žene u politici” dobio je 1.500.000 dinara. Prema narativnom i finansijskom izveštaju dostavljenom Opštini Apatin, u okviru projekta nastalo je 16 tekstova, a Bursać je Apatinu naplatio 93.750 dinara po objavljenom tekstu.

Koordinatorka programa u BIRN-u Tanja Maksić kaže da je produkcija medijskih sadržaja koje je obuhvatila analiza Cenzolovke prilično skromna i da ne vredi toliki novac.

„Tu je jako mali broj sagovornika koji je intervjuisan, autorstvo nigde nije naznačeno, video-sadržaj koji prati pojedine priloge takođe je vrlo skroman, vidi se da je korišćen veliki broj arhivskih snimaka. Uočava se puno propagandnog tona, puno nekih tema u vezi sa kulturom i istorijom koji ni na koji način nisu niti pozivanje na odgovornost niti bavljenje nekim aktuelnim temama koje su možda sada građanima važnije”, objašnjava Maksić.

Novinar Vukašin Obradović konstatuje da su pomenute brojke apsurdne i da svaki novinar lako može da utvrdi kolika je zaista vrednost određenog medijskog proizvoda.

„Kada krenete u realizaciju nekog projekta, sa stvarnim troškovima, vi onda možete da dođete do neke realne cene, ali kada krenete u realizaciju projekta da biste dobili sredstva za finansiranje redovnog posla, kao u ovom slučaju, onda stavljate ovakve cifre, jer znate da niko neće da vaš kontroliše. To je prećutni dogovor vlasti i tih medija, i to može da prođe, a kad može da prođe, onda se javljaju i te potpuno neverovatne cifre”, navodi Obradović za Cenzolovku.

SVE VIŠE ONLAJN MEDIJA

Država se povukla iz vlasništva nad medijima, ali im i te kako pomaže, prvenstveno putem sufinansiranja projekata proizvodnje medijskog sadržaja. Otkako je 2014. godine stupio na snagu novi Zakon o javnom informisanju, a sa njim ustanovljena i ova vrsta državne pomoći, osnovano je mnoštvo medija, a najviše internet portala.

Tako, danas u Srbiji postoji više od 2.600 registrovanih medija, od kojih je 939 u formi onlajn medija. I nisu samo mediji legitimni korisnici državne pomoći već i produkcije, što su mnogi medijski profesionalci, poput kompanije Srbija danas d.o.o., iskoristili kako bi izbegli zakonom propisani trogodišnji kumulativni limit koji iznosi 23 miliona dinara.

Operativni troškovi su veštački napumpani

U finansijskim izveštajima u koje je Cenzolovka imala uvid, može se videti da je najveći deo novca koji su mediji dobili otišao na operativne troškove, tj. iznajmljivanje opreme za snimanje, montažu priloga, zakup bilborda i banera, ostale troškove vidljivosti, za koje ovi mediji angažuju treća pravna lica, pa čak i na plaćanje telefonskih računa.

To je prećutni dogovor vlasti i tih medija, i to može da prođe, a kad može da prođe, onda se javljaju i te potpuno neverovatne cifre (Vukašin Obradović, novinar)

Vukašin Obradović smatra da ovi podaci pokazuju da je sistem projektnog sufinansiranja medija izgubio svoju suštinu i da se pretvorio u sistem finansiranja opstanka, pre svega provladinih medija.

„Taj veliki raspon koji se uočava govori samo o tome da su to formalne brojke koje ne zavise od stvarnih troškova niti od vrednosti projekta, već zapravo procene konkursne komisije, odnosno vlasti, koji mediji zaslužuju koliko sredstava”, kaže Obradović i dodaje: „Zato, po mom dubokom ubeđenju, ne može se tu ulaziti u analizu koliko su ti troškovi opravdani ili ne. To zapravo i nisu operativni troškovi. To su troškovi za finansiranje opstanka tih medija i oni se mogu posmatrati samo iz tog ugla.”

Tanja Maksić kaže da operativni troškovi sami po sebi nisu problematični, osim ako ne narastu do nekog nivoa koji je nelogičan.

„Za nekog ko radi na sajtu, troškovi grafičke obrade ili montaža video-materijala sami po sebi ne bi bili problematični. Problematično je kada ovi troškovi prerastu sam trošak novinarske produkcije. Dakle, nije logično da novinarski posao i troškovi koje ima sama redakcija budu manji od onoga što bi bila neka vrsta promotivnih troškova. S druge strane, potrebno je proveriti dodatno da li su te druge firme koje su angažovane, na neki način povezane sa samim medijima, jer smo to viđali kao praksu u ranijim godinama konkursa, da su to ’posebna pravna lica’, a zapravo iza njih stoje ljudi koji su zaposleni u samim medijima”, napominje sagovornica Cenzolovke.

Pola miliona za plagijat

Prošle godine na medijskom konkursu u Somboru Glas nacije d.o.o. dobio je 500.000 dinara za projekat „Istorijsko-kulturni identitet Sombora“. U okviru projekta objavljeno je 12 medijskih sadržaja. Prema tome, svaki tekst koštao je opštinu 41.666 dinara. Sadržaji objavljeni na portalu Glas nacije imaju između  devet i jedanaest redova teksta i jednu ili dve fotografije.

U tekstovima nema sagovornika, već su prepisani sa zvaničnih internet prezentacija somborskih ustanova, Vikipedije ili drugih sličnih sajtova, što se može videti ako se uporedi tekst o Galeriji Milana Konjovića na sajtu Glas nacije i zvaničnom sajtu Galerije. Svi tekstovi su objavljeni od 21. do 23. jula 2020. godine, što znači da je ovaj medij za samo tri dana obavio posao vredan 500.000 dinara.

Kopiranje sadržaja je toliko jednostavno da je to sad već jedna masovna pojava, ali ono što je veliki problem jeste da se kroz konkurse javnim novcem podržava plagijat (Tanja Maksić, BIRN)

Nisu se samo novinari Glasa nacije u svojim tekstovima služili copy-paste novinarstvom.

Firme Absolute media Ane Abramović i News media team Strahinje Vujadinovića, koje se neretko nalaze na spisku dobitnika sredstava na medijskim konkursima, takođe koriste internet izvore u svom radu. Obe firme su osnovane istog dana, objavljuju sadržaj na portalu srbijadanas.rs, a opštine njihove medijske sadržaje plaćaju po 50.000 dinara.

Tako je Absolute media za svoje priloge o Beloj Crkvi, između ostalog, koristila informacije sa sajta Turističke organizacije opštine Bela Crkva, dok je News media team za svoje priloge o Apatinu koristio uglavnom informacije sa sajta Turističke organizacije Apatina.

„Nažalost, veliki problem svih onlajn medija jeste to što ima puno plagiranja”, kaže Tanja Maksić. „Kopiranje sadržaja je toliko jednostavno da je to sad već jedna masovna pojava, ali ono što je veliki problem jeste da se kroz konkurse javnim novcem podržava plagijat, znači nešto što je težak prekršaj u novinarstvu, etički, profesionalno, materijalno i moralno. Kada se novcem građana podržava pravljenje tako krupnih prekršaja, to je zaista problematično na više nivoa.”

Za obaveštenje o upisu u vrtić – 50.000 dinara

Lokalne samouprave često dodeljuju sredstva medijima čiji projekti uključuju redovno medijsko izveštavanje, koje podrazumeva praćenje dnevno-političkih aktivnosti.

Tako je Absolute media u izveštaju koji je dostavila Opštini Alibunar za 2020. godinu, kao tekst nastao u okviru projekta „Alibunar info” navela obaveštenje o upisu dece u vrtić elektronskim putem. I to obaveštenje koštalo je Alibunar 50.000 dinara.

E-Vršac group Aleksandra Čupića, koji je prošle godine dobio 1.200.000 dinara od Opštine Bela Crkva da bi „građani Bele Crkve i južnobanatskog regiona bili na vreme, objektivno i potpuno informisani o temama iz oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture, sporta, turizma, poljoprivrede, preduzetništva, ljudskih prava, zaštite životne sredine, zaštite dece i omladine i umetničkog stvaralaštva”. Kao rezultat projekta navedena je „bolja informisanost stanovnika opštine Bela Crkva o temama iz raznih oblasti”.

To zapravo i nisu operativni troškovi. To su troškovi za finansiranje opstanka tih medija i oni se mogu posmatrati samo iz tog ugla (Vukašin Obradović, novinar)

U narativnom izveštaju je navedeno da je u okviru projekta „Bela Crkva – biser južnog Banata” nastalo preko 70 različitih sadržaja. Međutim, na portalu nije jasno naznačeno koji sadržaj je deo tog projekta.

I osnivač portala start013.rs, Start press d.o.o., dobio je prošle godine 350.000 dinara za projekat „Opština Alibunar – budućnost u ogledalu sadašnjosti”. U narativnom izveštaju nisu upisani linkovi ka tekstovima, ali stoji da je planirana objava 18 tekstova, dok su na kraju objavljena 24. Mi smo pronašli 16 tekstova koji imaju naznaku da su nastali u okviru tog projekta. U pitanju su vesti, izveštaji koji prate aktivnosti gradonačelnice Alibunara, direktora javnih preduzeća i institucija, intervjui sa istim akterima, izveštaji sa sednica skupštine i slično.

Sagovornici Cenzolovke tvrde da ovakvo finansiranje medija nije zakonito.

„Sistem projektnog sufinansiranja sadržaja od javnog interesa uopšte nije zamišljen tako da se sredstva dodeljuju, recimo, za izveštavanje iz skupštine opštine ili iz svakodnevnih aktivnosti lokalnih samouprava”, objašnjava Vukašin Obradović i dodaje: „To je potpuno u suprotnosti sa sistemom projektnog sufinansiranja, ali i sa Zakonom o javnom informisanju.”

Tanja Maksić navodi da projekti treba da budu logički i tematski zaokružena celina.

„To nikako ne bi trebalo da bude redovna produkcija, kao u ovom slučaju. To su klasične vesti koje prate neke lokalne aktuelnosti u gradu. To nisu projekti. Projekti bi morali da imaju svoju vrstu celine i da se jasno čitaju, odnosno, da se jasnije razlikuju od ostatka sadržaja, i to jeste poenta konkursa… Jer, ako finansiramo redovno funkcionisanje medija, mi onda kroz to imamo skrivenu subvenciju, od koje smo odustali 2014. godine”, zaključuje Maksić.

Cenzolovka je uputila pitanja na adrese šest lokalnih samouprava u vezi sa istraživanjem, međutim, do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend