ARD: „Ogroman uticaj ruskih medija u Srbiji“

„„Ukrajina napala Rusiju!“ – pisalo je na naslovnicama više srpskih tabloida nekoliko dana uoči ruskog agresorskog rata u Ukrajini. Pored toga, rečenica: „SAD guraju svet u haos“. U izveštajima se ne pominje da se navodni napadi ukrajinskih vojnika verovatno nikada nisu dogodili i da ih je verovatno inscenirala Rusija kako bi opravdala kasniju invaziju. I to očigledno nije slučajno“, počinje veoma dug tekst Paskal Zigelko iz redakcije nemačkog javnog servisa koja se bavi proverom činjenica, ARD-faktenfinder.

„Izveštavanje mnogih srpskih medija o ruskom agresorskom ratu je veoma jednostrano i odgovara narativu Kremlja. U jednom trenutku se kaže da je Rusija učinila sve što je mogla da uspostavi mir u Ukrajini. Drugi put se ruski napad predstavlja kao odgovor na pretnju NATO-a. A tu je i priča o navodnoj denacifikaciji Ukrajine. Ali zašto je to tako?“, pita se Zigelkov.

Odgovor daje Tomas Braj, dugogodišnji šef nemačke novinske agencije dpa za jugoistočnu Evropu. „Uticaj ruskih medija u Srbiji je ogroman. Narativ koji Kremlj širi je apsolutno društveno prihvatljiv u Srbiji.“

Potom se u tekstu navodi da ruski držvni medij Sputnjik već godinama u Beograd ima podružnicu, a od novembra je pod imenom RT Balkan prisutan i medij koji je blokiran u EU.

Dalje se navodi da se sadržaji u tim ruskim državnim medijima vrte pre svega oko Srbije, Rusije i SAD, pokazuje studija Braja za Fondaciju Fridrih Nauman blisku nemačkim liberalima. Braj kaže da je reč pre svega o diskreditovanju Zapada i vezivanju Srbije za Rusiju. To se, na primer, može videti i u izveštavanju o vakcinama protiv korone. Dok su zapadne vakcine uglavnom prikazane negativno, postoje brojne uspešne priče o ruskoj vakcini Sputnjik V.

Vučić – Putin – Orban

Ali zapravo nema potrebe da ruski mediji u Srbiji šire ruski narativ, kaže Aleksandra Tomanić, šefica Evropskog fonda za Balkan.

„Neki srpski mediji bliski državi u svom izveštavanju idu mnogo dalje od ruskih. Važan razlog zašto je to tako je – predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je Srbiju pretvorio u autokratiju, slično Vladimiru Putinu u Rusiji ili Viktoru Orbanu u Mađarskoj“.

Zato Vučić igra centralnu ulogu i u oblikovanju medijskog pejzaža Srbije. Pošto je Vučić zadužen za politiku zemlje, tamošnji novinari „ne mogu da računaju ni na bezbednost ni na zaštitu države“, piše nevladina organizacija Reporteri bez granica. Dalje se kaže: „Medijsko tržište je veoma koncentrisano i država, kao najveći donator i oglašivač, ima značajan uticaj na izveštavanje“.

„Vučić je majstor propagande“, kaže Antoaneta Nikolova, direktorka Balkanske inicijative za slobodne medije. „On je stavio medije pod svoju kontrolu. Kao bivši ministar informisanja srpskog vladara i ratnog zločinca Slobodana Miloševića, Vučić je proruski narativ pametno iskoristio za svoje interese i dodatno podgrejao raspoloženje u zemlji. Očigledno je da su ruski državni mediji dobrodošli u Srbiju. Na primer, kada je Sputnjik Srbija u februaru 2020. slavio petogodišnjicu postojanja, među zvanicama su bili Vučić i Dačić“.

Većina Srba podržava Rusiju

Srpska naklonost Rusiji nije nova, kaže Nikolova. Srbija je još devedesetih godina prošlog veka bila usmerena na Rusiju. „Pored bliskosti slovenskog jezika i pravoslavne kulture, veoma su sveža sećanja na NATO intervenciju na Kosovu 1999. a plus ni Rusija ne priznaje Kosovo.

Pod Vučićem se to, međutim, ponovo pojačalo – između ostalog zbog medijske propagande. Ruski mediji stoga nailaze na plodno tlo među stanovništvom: Prema istraživanjima beogradskog trusta mozgova Crta, u ovom ratu 58 odsto Srba podržava Rusiju, samo 22 odsto podržava Ukrajinu. Za rat 64 odsto krivi Zapad u vidu SAD, NATO ili EU, a samo 15 odsto krivi Rusiju. Osim toga, šef ruske države Putin se smatra najpopularnijim stranim političarem.

„To je začarani krug“, kaže stručnjak za jugoistočnu Evropu Braj. „Na Srbe od malih nogu utiče narativ da su im Rusi njihova pravoslavna braća koji su im istorijski uvek bili najbliži. Ovaj narativ podržavaju crkva, škole, ali i mediji. Osim toga, ruski pogled na svet je apsolutno isti kao Vučićev, tako da se ruski uticaj i politički podstiče“. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela nikakve sankcije Rusiji i bila je prva strana zemlja koja je proizvela rusku vakcinu protiv korone Sputnjik V. Rusija, zauzvrat, podržava Srbiju u sukobu na Kosovu i snabdeva je gasom po povoljnim uslovima.

„Naravno da postoje i srpski mediji koji su nezavisni u svom izveštavanju“, kaže Kirsten Šenefeld, šefica beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert bliske socijaldemokrtama.

„Oni izveštavaju veoma diferencirano. Međutim, oni su očigledno u manjini, posebno među klasičnim, na primer štampanim medijima. S druge strane, izveštavanje državnih medija je manje diferencirano i blisko je vlasti. Pre svega tabloidi i visokotiražne dnevne novine šire proruske i antizapadne narative“.

U tekstu ARD-a se dalje navode podaci Fondacije Fridrih Ebert, koja se pak poziva na novinare odnosno medije – da Srbija ima mnogo tešnje ekonomske veze sa EU nego sa Rusijom.

Najvažniji cilj Rusije na Balkanu – nestabilnost

Ali ruski državni mediji takođe pokušavaju da svoj narativ prenesu stanovništvu u drugim balkanskim zemljama. Tomanić iz Evropskog fonda za Balkan kaže da je to posebno uspešno u zemljama u kojima živi mnogo Srba, kao što je Republika Srpska u BiH. Predsednik Milorad Dodik već duže vreme preti otcepljenjem, a Srbija i Rusija to podržavaju.

Pre nekoliko dana nacionalističkoj i protivustavnoj paradi u Istočnom Sarajevu prisustvovala je i podgrupa nacionalističke motociklističke bande „Noćni vukovi“ koja je nastala u Rusiji. Putin je dobio i najviši orden za svoju „patriotsku brigu i ljubav prema Republici Srpskoj“.

Najvažniji cilj Rusije je da balkanske zemlje budu što nestabilnije, tako da se tamošnjim nemirima u svakom trenutku mogu stvoriti nekakve krize, kaže dugogodišnji dopisnik dpa Tomas Braj,

Sa ruske tačke gledišta, pristupanje Crne Gore NATO-u i integracija nekih balkanskih zemalja kao što je Hrvatska u evroatlantske strukture bili su ozbiljni porazi za ovaj glavni cilj.

Međutim, sve dok veliki deo medija širi ruski narativ, nezamislivo je da će se i srpsko stanovništvo približiti EU, kaže Braj. „Političare EU redovno negativno predstavljaju u javnosti. Sve dok se ništa ne uradi protiv ove medijske moći, situacija je beznadežna.“ Braj zato poziva na jasnije reči EU u pravcu Srbije.

To tako vidi i Tomanić. Ona, međutim, naglašava da ne treba sve Srbe etiketirati kao proruske i antizapadne. „Ima jako, jako mnogo hrabrih ljudi koji se decenijama bore protiv ove nacionalističke politike, koji preduzimaju akcije, koji sebe dovode u opasnost. Kada govorimo o aktuelnoj srpskoj vlasti ili politici ne treba govoriti o ‚Srbima‘, citira na kraju članka  Paskal Zigelko iz redakcije ARD-faktenfinder. (dr)