Automobilske gume na blokadama u Srbiji za Srpski telegraf dokaz sprovođenja obojene revolucije

Danima pre velikog studentskog protesta na Vidovdan u Beogradu provladini tabloidi, ali i predstavnici vlasti su najavljivali da će doći do nereda. U subotu uveče, nakon što su studenti na Slaviji zelenim bakljama simbolično dali „zeleno svetlo” građanima da ispolje građansku neposlušnost desilo se više incidenata i sporadičnih sukoba sa policijom. Ostalo je nejasno ko je incidente započeo. Kasnije te večeri, policija je razbila blokade, a između ostalog su upotrebili i suzavac. Na snimcima koji kruže mrežama se može videti da je policja upotrebljavala silu nad pojedinim građanima, zbog čega je reagovao Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Dan kasnije usledilo je hapšenje studenata sa različitih fakulteta, što je izazvalo građansku neposlušnosti i to blokadama bitnih ulica i raskrsnica. Ovaj vid građanskog bunta se iz Zemuna proširio na druge beogradske opštine, a zatim i na nekoliko većih gradova u zemlji.

Provladin tabloid Srpski telegraf danas piše da su „blokaderi hteli haos po svaku cenu”, a naslovu teksta su objavili da imaju „dokaze” da oni „hoće Majdan u Beogradu“.

Kao glavni argument povezanosti između Evromajdana, koji je kulminirao svrgavanjem Viktora Janukoviča u Ukrajini i aktuelnih blokada u Srbiji, Srpski telegraf koristi fotografije na kojima se vidi nekoliko automobilskih guma i ograde na ulicama.

„Gomile automobilskih guma na ulicama, barikade, postavljanje ograda već viđeni u prevratu u Ukrajini 2014”, navodi ovaj tabloid u podnaslovu teksta.

„Nasilne blokade, barikade, postavljanje kontejnera po ulicama, a posebno gomilanje automobilskih guma i ograda da bi se sprečilo kretanje već je viđeno pre 11 godina u Ukrajini. Plan je sledeći: prvo mirni protesti, pa nasilje, zatim poziv da se sruši nelegitimna vlast, a na kraju, haos, krv i raspad države”, navodi dalje ovaj tabloid pozivajući se na „izvora iz bezbednosnih službi”.

Međutim, aktuelne građanske blokade ulica i raskrsnica nisu nasilne. Građani zaista koriste kontejnere i ograde kako bi obustavili saobraćaj. Osim toga, u pojedinim delovima grada su nakon intervencije policije počeli da prelaze ulicu preko pešačkog prelaza non—stop, takođe sa namerom da blokiraju saobraćaj.

Korišćenje kontejnera i automobilskih guma nije svojstveno samo aktuelnim blokadama u Srbiji i Evromajdanu iz 2014. godine. Na primer, u Libanu su demonstranti 2021. palili automobilske gume na ulicama kako bi blokirali saobraćaj i izrazili nezadovoljstvo ekonomskom krizom. Tokom protesta u Kataloniji 2019, koji su izbili nakon presuda separatističkim liderima, demonstranti su na primer palili kontejnere na ulicama, a slične scene su se mogle videti i na fotografijama sa masovnih protesta u Atini ove godine, prilikom obeležavanja dve godine od pogibije 57 ljudi u železničkoj nesreći u Grčkoj.

Podsećamo da su blokade raskrsnica i ulica počele u nedelju, 29. juna, a nastavile su se juče. Građani su se okupljali u delovima Beograda i drugih gradova i blokirali raskrsnice i ulice. U Lazarevcu je juče na par sati bila blokirana pruga Beograd — Bar.

Građani inače nisu pokazivali nasilje, niti otpor prema policiji koja ih je u više navrata sklanjala sa ulica i raskrsnica, nakon čega su se vraćali i nastavljali blokade.

Sa druge strane, na društvenim mrežama je objavljeno više snimaka na kojima se vidi da je upravo policija ta koja nasilno sklanja građane sa ulice. Posebno je potresan video iz ulice Vojvode Stepe na kome se vidi više policijskih marica koje su se zaletele prema građanima koji su blokirali tu ulicu.

Srpski telegraf u svom tekstu, takođe izbegava da objasni pravi razlog građanske neposlušnosti, a to je zahtev da se puste uhapšeni nakon Vidovdanskog protesta.

Osim toga, insistira se i na raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, što je ujedno i zahtev studenata u blokadi. Oni su ovaj zahtev vlasti ispostavili još početkom maja, jer kako tvrde, vlast nije ispunila njihove zahteve koji su se ticali pronalaženja odgovornih za pad nadstrešnice u Novom Sadu, pre tačno osam mesci.

Predstavnici vlasti sa druge strane, konstantno insistiraju da su zahtevi studenata ispunjeni, a njihov bunt i blokade već mesecima unazad ocenjuju kao pokušaj sprovođenja obojene revolucije.

Pominjanje Majdana nije ništa novo.

Gotovo svaki protest u Srbiji poslednjih godina provladini tabloidi izjednačavaju sa Majdanom — masovnim demonstracijama u Ukrajini koje su kulminirale svrgavanjem visokokorumpiranog proruskog predsednika Viktora Janukoviča, 2014. godine. Čak je i sam Aleksandar Vučić najavio da će do Vidovdana napisati knjigu „Kako sam pobedio obojenu revoluciju”.

Povod za pominjanje Majdana u konkretnom tekstu je i izjava ruskog ministra spoljnih poslova, Sergeja Lavrova, koji je rekao da prate dešavanja u Srbiji, te da se „nada da zemlje Zapada neće sprovoditi svoje obojene revolucije”.

Studenti u blokadi pak tvrde da iza njih ne stoji niko, već da su samostalno organizovani i odluke donose na plenumima matičnih fakulteta.

Kako je Raskrikavanje nedavno pisalo, Majdan je simboličan naziv za dva talasa protesta koja su se desila u Kijevu, u razmaku od jedne decenije.

Prvi, mirni, takozvani „narandžasti Majdan” se desio tokom 2004. godine, kada je nakon uličnih demonstracija, na vlast u Ukrajini došao prozapadni političar Viktor Juščenko koji je pobedio Viktora Janukoviča na ponovljenim izborima. Juščenko je inače bio poznat po svom antiruskom stavu i pokušajima jačanja ukrajinskog jezika i kulture. Tokom svog predsedničkog mandata se zalagao za ulazak Ukrajine u NATO i Evropsku uniju.

Drugi talas protesta, poznatiji kao Euromajdan se odvijao na Trgu nezavisnosti u Kijevu od jeseni 2013. do februara 2014. Protesti su započeli nakon što je Janukovič, ponovo izabran za predsednika, obustavio evropske integracije Ukrajine i okrenuo se Moskvi. To je izazvalo masovne demonstracije u kojima je stradalo preko 100 ljudi, a protest je kulminirao Janukovičevim bekstvom iz Ukrajine.