Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Prorežimski Alo i Zaple Media Group nastavljaju pohod na lokalne medije 
Savet za štampu: 25 medija prekršilo Kodeks učestvujući u kampanji koju je protiv Matića pokrenulo „Zlo doba“ 
Pink je emitovao emisiju DNK, u kojoj se utvrđuje očinstvo deteta, samo četiri dana posle stupanja na snagu novog Zakona o elektronskim medijima koji ovakav sadržaj zabranjuje. "TV Pink, osim što ne poštuje sopstveni elaborat, ignoriše novi zakon kao što je ignorisala i stari", ističe Slavko Ćuruvija fondacija koja je ovu televiziju prijavila Regulatornom telu za elektronske medije
Srbiju ponovo očekuju vanredni parlamentarni izbori 17. decembra, a u trku se, osim političara, uključuju i mediji koje već preplavljuju tekstovi o političarima opozicije kao alkoholičarima, lopovima, licemerima i večitim studentima. Tako je i portal Srbija Danas objavio tekst „Dosije Đilas“ gde lidera Stranke slobode i pravde nazivaju nemoralnim i bahatim, Kurir piše da „Đilasu treba verovati samo kad uzima“, a Informer celu opozicionu koaliciju okupljenu oko Stranke slobode i pravde zove „alkos koalicijom“. Sa druge strane, o Vučiću, očekivano, samo najlepše.
Televizija Pink nije ispunila 16 od 23 analizirana obećanja iz programskog elaborata, na osnovu kog joj je Regulatorno telo za elektronske medije pre nešto više od godinu dana obnovilo dozvolu za emitovanje s nacionalnom pokrivenošću, pokazuje analiza Slavko Ćuruvija fondacije.
Tabloidi su odlazili toliko daleko da su čak i roditelje ubijenih pitali šta misle o toj teoriji. Kodeks novinara Srbije zabranjuje novinarima razgovor sa ljudima u stanju povišenih emocija i sa bitno smanjenom sposobnošću rasuđivanja
Ministarstvo finansija Republike Srbije upozorava građane da se proteklih dana u javnosti opet pojavljuju lažne vesti sa lažiranim izjavama potpredsednika Vlade i ministra finansija Siniše Malog, koje se plasiraju preko neproverenih, jednokratnih portala, društvenih mreža i alata za onlajn komunikaciju, sa lažiranim logom medija i lažiranim izvorima i citatima.
Jedna od podmuklijih posledica preplavljenosti dezinformacijama jeste stvaranje realnosti u kojoj se gubi razlika u percepciji istine i laži, dok se kolektivno preispituje i ono što je tačno. Informaciono okruženje zagađeno manipulacijama i nepoverenjem stvara ciničnu javnost, onu čija demoralisanost ide na ruku jedino autoritarnim vladama. Jer na kraju, ne možemo pobediti u dezinformacionom ratu osim ukoliko ne shvatimo da smo već do guše u njemu.
Portal Raskrikavanje je u oktobru postao član Evropske mreže za proveru činjenica (EFCSN) koja na nivou Evrope okuplja organizacije koje se bave proverom tvrdnji, a za koje je ta mreža ocenila da ispunjavaju standarde o nepristrasnosti i transparentnosti u radu.
Istina, za objektivno novinarstvo nisu važni ukoliko mogu da nanesu štetu nacionalnoj zajednici, smatraju neki izuzetno uticajni članovi Mađarskog nacionalnog saveta. Vidi se i da žive u Srbiji i koliko na njih uticaja ima srpski prijatelj Viktor Orban
Da li iko na planeti želi da vidi odsečenu glavu osobe koju je voleo? Zašto tako zaslepljeno zurimo u raskomadana tela, ljudsko meso po asfaltu u Gazi ili masakr koji je iza sebe ostavio Hamas? Novinari i fotoreporteri mrtva tela ne smeju da prikazuju u medijima
Mesecima posle isteka roka Vlade Srbije, Ministarstvo informisanja prvi put je odgovorilo na više puta ponovljene zahteve Cenzolovke o ispunjavanju zahteva vlade nakon majskih masovnih ubistava. Tvrdi da je zaključak vlade o regulisanju nasilja u medijima ispunilo sada, usvajanjem medijskih zakona. Član radne grupe koja je radila na izmenama zakona Rade Veljanovski kaže da je na ovim predlozima počelo da se radi u februaru, da to nema veze sa majskim zločinima
Koalicija za slobodu medija i organizacija CRTA zahvaljuju se svim građanima i građankama koji su podržali peticiju “Potpis protiv državne kontrole nad medijima“. Cilj peticije bio je da unapredi okruženje u kom rade novinari i mediji, a građanima i građankama omogući informisanje u skladu s Kodeksom novinara Srbije. Do momenta izglasavanja dva medijska zakona više od 7000 građana i građanki potpisalo je peticiju za samo 17 sati.
Srbija se prema izveštaju Monitora evropskih komunikacija (ECM) našla na trećem mestu u Evropi po prisutnosti lažnih vesti u javnoj sferi, odmah iza Češke i Rumunije. Kada je reč o najbitnijim temama u društvu u evropskom smo proseku, ali je interesantno da je čak i 38 odsto lažnih vesti dovoljno da mnogo više građan poveruje u njih (čak 68 odsto) nego u Nemačkoj (37 odsto).
S obzirom na to da su mediji oduvek imali moć nad informacijama, sa druge strane medalje vrebala je tamna strana dezinformisanja, koju su neretko birali radi senzacionalnosti, ličnih, političkih ili drugih ciljeva.
Omogućavanje veće interakcije sa sadržajem u onlajn medijima slepim i slabovidim osobama i izbegavanje izveštavanja kojim se one prikazuju kao osobe sa oslabeljnim sposobnostima ili superheroji, ključni su zadaci koje novinari moraju da ispune u predstojećem periodu, kaže za UNS komunikološkinja Marija Milanović, koja i sama ne vidi.
Dezinformacije, poluiformacije, propaganda šire se tako da sve ostane u magli i da ljudi ne budu informisani, ocenila je Ivana Petronijević Terzić iz Demostata, a novinarka Istinomera Milijana Rogač ističe da su a građani sluđeni jer ono što dobijaju je proizvodnja magle na dnevnom nivou.
“Vest” da je maloletni serijski ubica pokušao da pobegne i da je u tome jedva sprečen koja se našla pred Komisijom za žalbe Saveta za štampu na poslednjoj sednici, bila je poslednja u dugom nizu dezinformacija, poluinformacija, manipulacija, pa i potpunih izmišljotina u vezi sa užasnom tragedijom u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Knjiga kontroverzne američke autorke koja citira jutjub snimke, opskurne blogove, pa čak se obračunava sa komičarima, a koju su naučnici dobrano ismejali, dobila je 2019. srpsko izdanje zahvaljujući – ne, nije šala – Mašinskom fakultetu u Beogradu. S takvim eminentnim izdavačem, knjiga „Hemijski tragovi, HAARP i potpuna dominacija na planeti Zemlji” autorke Elane Frilend, koja „razotkriva” upotrebu famoznog HAARP-a i „objašnjava” još famoznije „kemtrejlse”, ubrzo je postala gotovo „sveto pismo” domaćih medija
Novosađanin Uglješa Bokić, javnosti poznat od kada je prošle godine stao na stranu aktivista na Šodrošu, pa je po kazni, posle skoro 10 godina rada u policiji, prebačen na drugo radno mesto, za Cenzolovku objašnjava kako je nemoć da bilo šta promeni bio razlog za tako veliku životnu odluku: da napusti siguran državni posao i baci se u veoma neizvesnu avanturu bavljenja novinarstvom
Danas, kada se vesti konzumiraju u daleko većim količinama putem internet portala i društvenih mreža nego u štampanom obliku, dezinformacije i laži se šire brže nego istina. Mediji su podstaknuti da konstantno izbacuju vesti - time žrtvujući kvalitet za kvantitet. Sve to me je navelo da podstavim pitanje? Koliko je zapravo teško "plasirati" neku glupost na društvene mreže, i da ona postane toliko viralna da je vesti pokupe. Odgovor na ovo pitanje je ovaj video.
Autor i voditelj emisije „Nedeljom u 2“ na Hrvatskoj televiziji Aleksandar Stanović ocenio je da je srpsko medijsko tržište „brutalnije“ od hrvatskog i da ne bi veleo da radi u srpskim medijima.
