„Ološ, bednik, odrod“: REM zaključio da emisija TV Informer ne sadrži informacije, već izliv uvreda 
Kleut: Moram da priznam, rastužuje me sama pomisao da možda više neću biti u učionici sa studentima 
Istina smeta Trampu: SAD uskraćuju vize onima koji proveravaju podatke i razotkrivaju propagandne laži 
Dovođenje u vezu N1 i Nove S sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav o uređivačkoj politici 
Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik 
Svako može da napiše, objavi, promoviše knjigu – višestruko nagrađivani pisac, folk pevač, osuđeni kriminalac. Ovaj poslednji može da napiše i knjigu o svom poslu. Ako je ne piše iz zatvora poput Legije, može da je donese u studio televizije sa nacionalnom frekvencijom i da je tako promoviše. To poslednjih nedelja radi Mihailo Maksimović, osuđivani makro, autor knjige u kojoj prenosi „priče“ različitih devojaka.
„Ko izda Kosovo, izdaće i Rusiju“, ovo je poruka istaknuta na jednom od transparenata na protestu ultradesničara koji su 15. marta marširali Beogradom protiveći se sankcijama protiv Rusije. Fotografija na kojoj se vidi ovaj transparent objavljena je na kanalu „Bunt je stanje duha“ na društvenoj mreži Telegram, u trenutku dok je protest još trajao. „Bunt“,…
U Helsinškoj deklaraciji – Deklaraciji o mentalnom zdravlju za Evropu, SZO ističe kao prioritet negovanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja, a upravo mediji mogu biti od velike koristi svojim kontinuiranim i pouzdanim informisanjem o važnim temama o ovoj oblasti.
U nedavno predstavljenoj Feminističkoj medijskoj deklaracij traži se poštovanje zakona i medijskih kodeksa, kao i vidljivost žena u medijima.
Inicijativa "Za Tebe - Važno je" i Psihološki centar za mentalno zdravlje u zajednici MentalHub pokrenuli su kampanju "Stavi se u moje cipele" kako bi skrenuli pažnju stručnoj i široj javnosti o neophodnosti da se stane na put neprofisionalnom, tabloidnom i senzacionalističkom izveštavanju o događajima koji uključuju ljudsku patnju i bol.
Autonomni ženski centar (AŽC) pozvao je Republičko javno tužilaštvo da ispita osnov za pokretanje postupka protiv medija koji, kako kažu, reklamiraju prostituciju.
Iako čine polovinu čovečanstva, žene su kao subjekti i izvori vesti prisutne tek u četvrtini medijskog sadržaja na svetskom nivou, pokazali su najnoviji rezultati Global Media Monitoring Projekta. Stanje u domaćim medijima ispod je svetskog proseka, jer su žene kao sagovornice zastupljene u petini sadržaja. Srbija učestvuje u ovom istraživanju od 1995. godine, a trenutni rezultati pokazuju da od tada nije bilo napretka.
U medijima je sve više objava nasilja prema ženama, ali se i dalje olako otkrivaju identitet i žrtve i počinioca. Jedno je kad navedete da je nasilje preživela npr. A.B. sa Voždovca, a sasvim drugo kada napišete da je reč o C.D. (81), iz zaseoka tog i tog, koji je deo sela pored Brusa, pa još fotografišete i kuću
Mediji su i u prošloj godini potvrdili višegodišnji trend kršenja privatnosti građana tako što su objavljivali njihove najosetljivije privatne podatke kada za tim zapravo nije postojao javni interes, glavna je ocena nedavno objavljenog „Monitoringa kršenja prava na privatnost u medijima“ koji je realizovao istraživački tim organizacije Partneri Srbija.
Tokom perioda 2019-2021. mediji u Srbiji su o nasilju prema ženama najviše izveštavali o fizičkom nasilju, potom o seksualnom nasilju, a najmanje o ekonomskom nasilju (samo osam odsto objava od preko 36.000).
Otkako je uputio poziv za sastanak predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a on isti prihvatio, Dragan Đilas u prorežimskim medijima više nije označen kao „žuti lopov“, „tajkun koji je ukrao 619 miliona evra“, ili sličnim epitetima kojima su ga obeležavali tabloidi ali i pojedine televizije sa nacionalnom frekvencijom.
“Draga An Mari, moje iskreno saučešće… Da li bi mogla da nam daš izjavu? Izvini što pitam ali znaš i sama, takav nam je posao.”
Ovaj tekst je prvobitno trebalo da nosi naslov “Uputstvo za ambiciozne urednike”, ali smo ga promenili da bismo dobili više klikova na sajtu, primenjujući pravila tabloidnog novinarstva.
Kada verujemo u teorije zavere, svaki novi događaj u svetu je paravan za nešto drugo. Najteže nam je da prihvatimo da se iza neočekivanog i tragičnog ne krije višeslojna detektivska priča. Tako je i sa poslednjom dezinformacijom koja kombinuje pandemiju i rat u Ukrajini.
Centar za pravosudna istrazivanja (CEPRIS) i Slavko Ćuruvija Fondacija, u nastojanju da pomognu medijima da bolje izveštavaju o sudskim postupcima, nude slikoviti prikaz najčešćih omaški i načine da se one ubuduće izbegnu.
Tokom vikenda su u javnost isplivali dramatični snimci iz ukrajinskog naselja Buča u blizini Kijeva koji svedoče o masakru nad civilima. Na njima se vide desetine tela ubijenih koji leže pored puta ili nasred puta gde prolazi konvoj ukrajinskih vojnih vozila. Video su snimili upravo ukrajinski vojnici, a ruska strana je odmah pokušala da demantuje da imaju ikakve veze s ovim zločinom. Držeći rusku stranu, portal Srbijadanas.com je objavio tekst u kome se tvrdi da jedan od ubijenih civila pomera ruku dok prolaze Ukrajinci, i da kasnije taj isti čovek navodno ustaje, što bi trebalo da bude „dokaz“ da civili nisu ni ubijeni već da se radi o režiranoj sceni. Na snimcima bolje rezolucije vidi se da ništa od ovoga nije tačno.
Srpski mediji deluju kao obale reke ili mora gde je toliko mnogo đubreta da se uopšte ne vidi voda, izjavio je FoNetu jedan od urednika Njuz.net Marko Dražić i ocenio da je potrebno zasući rukave da bi se u takvoj situaciji došlo do vode.
Nezavisna platforma "Balkan Free Media Initiative" (BFMI) objavila je izveštaj pod naslovom "Društvene mreže i informacioni rat na Balkanu" analizirajući "destabilizujuće efekte" društvenih mreža u Srbiji i Republici Srpskoj.
U emisiji „Nedeljni pregled“ na TV N1 u nedelju je objavljen deo razgovora koji je, u okviru predizborne debate na Pinku, sa generalom Zdravkom Ponošem vodila novinarka Irina V.
Nasilje se ne može opravdati zloupotrebom alkohola ili “ljubomorom”.
