Novinar Miljko Stojanović: Bojim se da ću biti prinuđen da tražim azil 
Ćerka ubijenog srpskog novinara Slavka Ćuruvije o svojoj 27-godišnjoj borbi za pravdu 
Mašinerija laži: Tri miliona evra za prorežimske tabloide tokom decenije sufinansiranja 
Novinarka KRIK-a: Nismo ni za šta optužili Jelenu Tanasković 
N1: Kampanja targetiranja i diskreditacije Žakline Tatalović 
Murat Tahirović, predsednik Udruženja svjedoka i žrtava genocida iz Sarajeva, kaže za Danas da to što je Radovan Karadžić objavio autorski tekst u “Večernjim novostima” nije ništa novo od “ratnog zločinca i onih koji mu daju medijski prostor”.
Apel EFJ je upućen nakon što je francuski novinar optužen za seksualno zlostavljanje i uznemiravanje.
U poslednja dva i po meseca protesti se održavaju širom Srbije, od prosvetara, ekologa, pijačnih prodavaca, pa do advokata i protivnika rata u Ukrajini.
Novinarka An Mari Alves-Ćurčić uputila je danas preko svog Fejsbuk profila otvoreno pismo glavnim i odgovornim urednicima informativnih portala i štampanih medija, urednicima i novinarima hronike.
Klaas Van Dijken je istraživački novinar iz Holandije kojeg je posao početkom maja doveo u Suboticu. On, naime, već mesecima radi na svojoj priči o izbeglicama i migranatima koji se nalaze na ovom području i koji svakodnevno pokušavaju da se domognu neke od država Evropske unije.
Medijska scena u Srbiji i nedavni izveštaj Reportera bez granica pokazuju da smo najslabiji u regionu, uprkos tome što smo skočili za nekoliko mesta, jer je naš indeks slobode medija i dalje lošiji nego što je bio, izjavio je FoNetu izvršni urednik portala Zoomer Nemanja Marinović.
“Lice preminule osobe, o bilo kome da je reč, jednostavno ne sme da se pojavi u medijima”, rekla je za portal 020 media Tamara Skrozza novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Prema rezultatima monitoringa medija na Zapadnom Balkanu seksizam, mizoginija, govor mržnje prema ženama i LGBT+ zajednici, kao i govor mržnje na osnovu etničke pripadnosti najprisutniji su u zapadnobalkanskim medijima i nešto što je zajedničko celom regionu.
Lažne vesti i dezinformacije u medijima, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu, u poslednjih deset godina preplavile su javni prostor, a kulminaciju doživljavaju sa pandemijom korone i konačno ratom u Ukrajini. Uporedo sa lavinom lansiranih dezinformacija dešava se i zatvaranje puteva ili prećutkivanje istinitih informacija, što još više zamagljuje objektivnu sliku i otežava pronalaženje istine.
Mašinski inženjer koji je odustao od posla na naftnoj platformi da bi se zaposlio u nedeljniku "Vreme" govori o svojoj strasti za putovanjima po neobičnim mestima, kako ga je znanje farsi jezika dovelo u žižu migrantske krize na Balkanu i kako je svoju ogromnu radoznalost utolio novinarstvom.
U srpskoj štampi i tabloidima ovih dana dešava se postepena promena proruskog narativa, a slavljenje ruskog predsednika izostaje. Govoreći o tome da li je to pokazatelj zaokreta naše spoljne politike, politikolog Srđan Cvejić je u Novom danu rekao da bi pre uvođenja sankcija Rusiji, simbolična odluka vlasti bila zabrana rada Sputnjika i Raša tudej u Srbiji. Novinar Boško Jakšić oštro se protivi toj ideji, navodeći da mu je za formiranje mišljenja potrebno da čuje i zvaničnu rusku stranu.
Ruska propaganda ima snažan uticaj na mnoge delove društva u Srbiji. U isto vreme, ima i u toj zemlji pozitivnih pomaka, kaže za DW izvršni direktor Reportera bez granica Kristijan Mir.
Lažne vesti i dezinformacije plasiraju pojedinci, aktivisti, grupe ili političari u cilju manipulacije i pridobijanja za izvesne ideje i ciljeve, što može dovesti do donošenja pogrešnih i štetnih odluka ili izazivati strah, mržnju ili nepoverenje. Zato se često govori o negativnom uticaju medija, a rešenje je zapravo u osnaživanju funkcije medijske pismenosti koja treba da preko znanja i kritičkog mišljenja, analize i participacije, pomogne u prepoznavanju manipulacije i odbrani od nje.
Promocija feminističkog medijskog programa „Aktivna žena, aktivna zajednica i nove medijske politike“, čiji je cilj rodno osetljivije medijsko izveštavanje, održana je u Novom Sadu, a tom prilikom predstavljena je i nedavno objavljena "Feministička medijska deklaracija". Deklaracijom se traži poštovanje zakona i medijskih kodeksa, kao i veća vidljivost žena i marginalizovanih društvenih grupa u medijima, nasuprot tabloidizaciji, objektivizaciji i viktimizaciji.
Umesto stereotipnih fotografija na kojima su muške pesnice u prvom planu, a u pozadini žena koja čuči u ćošku, Novinarke protiv nasilja ponudile su medijima bazu besplatnih fotografija koje mogu da koriste za izveštaje o nasilju prema ženama. Ove fotografije nikoga neće povrediti, tvrdi Marija Janković, jedna od realizatorki ovog pionirskog poduhvata
Društvena mreža Tviter je čestitku povodom praznika naše predstavnice za „Evroviziju“ Ane Đurić Konstrakte označio kao „neprimeren sadržaj“.
Kako lažne vesti utiču na naše mentalno zdravlje, povećan strah i anksioznost?
Postojala je nekada lažna dilema koju su tobože imali novinari i snimatelji – da li prvo pomoći nekome u nesreći ili nesreću slikati, pa tek onda pomoći. Pravi novinari i ljudi su znali da tu dileme nema. Ali došlo je vreme da se neki pitaju da li pomoći ili prvo na društvene mreže okačiti slike požara, napada i slično. Neverovatno je zvučao apel – da prvo zovu vatrogasce, pa onda snimaju telefonom požare.
"Društvene mreže, iskreno, bez blama". Ovo je odgovor dvadesettrogodišnje Marije Jovanović na pitanje gde se najčešće informiše.
