Priprema za izbore u medijskom mraku: Kako je Vranje ostalo bez polovine Jotelove mreže 
Crna Gora privremeno zabranila TV Informer zbog napada na studente i Crnogorce i veličanja ratnih zločinaca 
Glavna vest Vučić, opozicije nigde: Kako se plasiraju informacije na nacionalnim radio stanicama 
Za tri medijska izdavača u Subotici više para nego svima ostalima tokom deset godina 
Nik Vilijams, Indeks cenzure: Tužba protiv SĆF je napad na nasleđe Slavka Ćuruvije 
Prema rezultatima monitoringa medija na Zapadnom Balkanu seksizam, mizoginija, govor mržnje prema ženama i LGBT+ zajednici, kao i govor mržnje na osnovu etničke pripadnosti najprisutniji su u zapadnobalkanskim medijima i nešto što je zajedničko celom regionu.
Lažne vesti i dezinformacije u medijima, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu, u poslednjih deset godina preplavile su javni prostor, a kulminaciju doživljavaju sa pandemijom korone i konačno ratom u Ukrajini. Uporedo sa lavinom lansiranih dezinformacija dešava se i zatvaranje puteva ili prećutkivanje istinitih informacija, što još više zamagljuje objektivnu sliku i otežava pronalaženje istine.
Mašinski inženjer koji je odustao od posla na naftnoj platformi da bi se zaposlio u nedeljniku "Vreme" govori o svojoj strasti za putovanjima po neobičnim mestima, kako ga je znanje farsi jezika dovelo u žižu migrantske krize na Balkanu i kako je svoju ogromnu radoznalost utolio novinarstvom.
U srpskoj štampi i tabloidima ovih dana dešava se postepena promena proruskog narativa, a slavljenje ruskog predsednika izostaje. Govoreći o tome da li je to pokazatelj zaokreta naše spoljne politike, politikolog Srđan Cvejić je u Novom danu rekao da bi pre uvođenja sankcija Rusiji, simbolična odluka vlasti bila zabrana rada Sputnjika i Raša tudej u Srbiji. Novinar Boško Jakšić oštro se protivi toj ideji, navodeći da mu je za formiranje mišljenja potrebno da čuje i zvaničnu rusku stranu.
Ruska propaganda ima snažan uticaj na mnoge delove društva u Srbiji. U isto vreme, ima i u toj zemlji pozitivnih pomaka, kaže za DW izvršni direktor Reportera bez granica Kristijan Mir.
Lažne vesti i dezinformacije plasiraju pojedinci, aktivisti, grupe ili političari u cilju manipulacije i pridobijanja za izvesne ideje i ciljeve, što može dovesti do donošenja pogrešnih i štetnih odluka ili izazivati strah, mržnju ili nepoverenje. Zato se često govori o negativnom uticaju medija, a rešenje je zapravo u osnaživanju funkcije medijske pismenosti koja treba da preko znanja i kritičkog mišljenja, analize i participacije, pomogne u prepoznavanju manipulacije i odbrani od nje.
Promocija feminističkog medijskog programa „Aktivna žena, aktivna zajednica i nove medijske politike“, čiji je cilj rodno osetljivije medijsko izveštavanje, održana je u Novom Sadu, a tom prilikom predstavljena je i nedavno objavljena "Feministička medijska deklaracija". Deklaracijom se traži poštovanje zakona i medijskih kodeksa, kao i veća vidljivost žena i marginalizovanih društvenih grupa u medijima, nasuprot tabloidizaciji, objektivizaciji i viktimizaciji.
Umesto stereotipnih fotografija na kojima su muške pesnice u prvom planu, a u pozadini žena koja čuči u ćošku, Novinarke protiv nasilja ponudile su medijima bazu besplatnih fotografija koje mogu da koriste za izveštaje o nasilju prema ženama. Ove fotografije nikoga neće povrediti, tvrdi Marija Janković, jedna od realizatorki ovog pionirskog poduhvata
Društvena mreža Tviter je čestitku povodom praznika naše predstavnice za „Evroviziju“ Ane Đurić Konstrakte označio kao „neprimeren sadržaj“.
Kako lažne vesti utiču na naše mentalno zdravlje, povećan strah i anksioznost?
Postojala je nekada lažna dilema koju su tobože imali novinari i snimatelji – da li prvo pomoći nekome u nesreći ili nesreću slikati, pa tek onda pomoći. Pravi novinari i ljudi su znali da tu dileme nema. Ali došlo je vreme da se neki pitaju da li pomoći ili prvo na društvene mreže okačiti slike požara, napada i slično. Neverovatno je zvučao apel – da prvo zovu vatrogasce, pa onda snimaju telefonom požare.
"Društvene mreže, iskreno, bez blama". Ovo je odgovor dvadesettrogodišnje Marije Jovanović na pitanje gde se najčešće informiše.
Novinarka i predstavnica inicijative „Za tebe - važno je” An Mari Ćurčić kaže za N1 da je medijska slika kada se izveštava o samoubistvima poprilično crna i da je to razlog da se reaguje. "Naslovnice tabloida i ne samo tablioda, jer se preliva na medije koje javnost ne percipira kao tabloide, a to je razlog više da budemo glasni - možda će biti prejaka reč, ali izveštavanje o ljudskim tragedijama se može nazvati lešinarenje, potpuno se gube iz vida posledice po njihove bližnje, ali i na širi krug ljudi", kaže ona.
Plasirana vest o grafitima na fasadi tek rekonstruisane železničke stanice u Inđiji, koju je preneo i pokrajinski javni servis, demantovana je istog dana. Sremska televizija plasirala je vest 20. aprila o uništavanju fasade koristeći izjavu predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka koju je dao pre mesec dana 25. marta, a vezana je za stanje fasade zgrade…
Svako može da napiše, objavi, promoviše knjigu – višestruko nagrađivani pisac, folk pevač, osuđeni kriminalac. Ovaj poslednji može da napiše i knjigu o svom poslu. Ako je ne piše iz zatvora poput Legije, može da je donese u studio televizije sa nacionalnom frekvencijom i da je tako promoviše. To poslednjih nedelja radi Mihailo Maksimović, osuđivani makro, autor knjige u kojoj prenosi „priče“ različitih devojaka.
„Ko izda Kosovo, izdaće i Rusiju“, ovo je poruka istaknuta na jednom od transparenata na protestu ultradesničara koji su 15. marta marširali Beogradom protiveći se sankcijama protiv Rusije. Fotografija na kojoj se vidi ovaj transparent objavljena je na kanalu „Bunt je stanje duha“ na društvenoj mreži Telegram, u trenutku dok je protest još trajao. „Bunt“,…
U Helsinškoj deklaraciji – Deklaraciji o mentalnom zdravlju za Evropu, SZO ističe kao prioritet negovanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja, a upravo mediji mogu biti od velike koristi svojim kontinuiranim i pouzdanim informisanjem o važnim temama o ovoj oblasti.
U nedavno predstavljenoj Feminističkoj medijskoj deklaracij traži se poštovanje zakona i medijskih kodeksa, kao i vidljivost žena u medijima.
Inicijativa "Za Tebe - Važno je" i Psihološki centar za mentalno zdravlje u zajednici MentalHub pokrenuli su kampanju "Stavi se u moje cipele" kako bi skrenuli pažnju stručnoj i široj javnosti o neophodnosti da se stane na put neprofisionalnom, tabloidnom i senzacionalističkom izveštavanju o događajima koji uključuju ljudsku patnju i bol.
