21. okt 2018.

Poverljivi podaci sve češće na naslovnicama tabloida

Informacije sa saslušanja bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je dao iskaz SBPOK-u povodom smrti gardista u kasarni na Topčideru, pojavile su se u jednom tabloidu. I to nije prvi put. Poverenik za informacije od javnog značaja smatra da je u pitanju pojava koju je lako razotkriti, ali da će teško biti iskorenjena.

Da li je krivično delo postalo medijski manir u Srbiji? Poverljiv iskaz koji je bivši predsednik Boris Tadić u svojstvu građana dao Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, završio je na trafikama.

„Vučićev Srpski telegraf objavio je delove službenog zapisnika iz SBPOK-a i tužilaštva, čime je prekršen član 146. Krivičnog zakonika, koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti. Podneću krivičnu prijavu protiv nadležnih ovlašćenih lica, kao i prijavu povereniku za informacije“, kaže Tadić.

Telegraf nije jedini tabloid koji je raspolagao poverljivim informacijama. Iako ni sam Tadić, tvrdi, nije bio obavešten o razlozima saslušanja, jeste novinar Kurira, koji ga je pozvao čim je zatvorio vrata SBPOK-a. Poverenik smatra da je ključno prepoznavanje veze novinara i institucija odakle cure informacije.

„Neće biti da to kulja. Prilično je to usmereno. Lako je markirati da, dok je nekim novinarima praktično nedostupno bilo šta, pa moraju da se žale povereniku, pa ni nakon intervencije poverenika u nizu slučajeva ne dobiju te informacije, neki i dobijaju lako i gotovo fantastičnom brzinom“, objašnjava Šabić.

Iako je u pitanju ozbiljno krivično delo, institucije koje tabloidima došapnu poverljive podatke uglavnom prolaze nekažnjeno. Na primer, zdravstveni podaci nekadašnjeg direktora Kurira, kojima je u vreme sukoba ove dve medijske kuće mahao urednik Informera, traženi su sa službenog mejla lično ministra zdravlja. Postupak protiv Zlatibora Lončara je zastareo.

„To se dešava godinama, a reakcije nema. Poverenik je u više slučajeva podnosio krivične prijave, iako bi nadležni morali da reaguju i bez te krivične prijave, čak i tada se to radi indolentno, u stvari, gotovo izvestan efekat je nastupanje zastarelosti. Ne možemo tako stići nigde“, dodaje Poverenik.

Ključna stvar, ocenjuju stručnjaci je politički uticaj. Informacije koje cure iz istraga gotovo nikad nisu podaci koji su kompromitujući za pojedince na vlasti.


Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend