Priprema za izbore u medijskom mraku: Kako je Vranje ostalo bez polovine Jotelove mreže 
Crna Gora privremeno zabranila TV Informer zbog napada na studente i Crnogorce i veličanja ratnih zločinaca 
Za tri medijska izdavača u Subotici više para nego svima ostalima tokom deset godina 
Glavna vest Vučić, opozicije nigde: Kako se plasiraju informacije na nacionalnim radio stanicama 
Nekad je bes zdraviji od ćutanja: Zašto se novinari ne žale dovoljno? 
Da vas neko zaustavi na ulici i kaže vam da ćete odgovarati pred tom osobom, da će vam stati na put i da ćete platiti za ono što ste uradili, pa vas još i izvređa, kako biste to shvatili?
Uređivačka politika je granica koja stoji između dva ekstrema koje stvara praćenje analitike čitanosti -jurenja za klikovima i njenog potpunog ignorisanja, poruka je sa današnjeg skupa “Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstati”, u organizaciji Asocijacije medija.
Polovina građana Bosne i Hercegovine ne vjeruje medijima, a kao glavne razloge za to navode njihovu povezanost sa političkim partijama, širenje dezinformacija i propagande, kao i promovisanje ekonomskih moćnika. Takođe smatraju da mediji ne poštuju profesionalne etičke standarde, ne služe javnom interesu, te ne objavljuju informacije o vlasničkoj strukturi. Istraživanje Mediacentra Sarajevo pokazalo je i da mladi ljudi kritikuju rad medija, ali nisu u stanju da objasne šta su to novinarski standardi niti koje procedure mediji prolaze prilikom rada.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić ocenio je danas da je aktulena vlast odgovorna što je „godinama unazad“ novinarska profesija u dobroj meri ugrožena a profesionalni novinari u zapećku u odnosu na one koji se predstavljaju kao novinari.
Žali se tako, otoič, po ko zna koji put, predsednik Srpske napredne stranke, što ga nema – ne razumeh, da li još više, ili odnedavno uopšte – na Javnoj medijskoj kući kad mu, po zakonu, i inače “vreme nije”. Ili, pak, jeste?
Humoristička štampa u Srbiji nastaje u drugoj polovini 19. veka, a pionir je bio list Šaljivac, koji je osnovao i uređivao Sergije Nikolić. Krajem 19. veka bilo je mnogo pisaca koji su negovali političku satiru, a pokretano je i izdavano mnogo šaljivih listova u kojima su ismevane i napadane političke partije tog vremena.
Satelitski operator Eutelsat danas je prekinuo emitovanje programa ruske državne televizije RT DE u Nemačkoj, saopštila je nemačka državna institucija nadležna za medije (MABB).
Bio sam više puta na različitim „poternicama“ i ne da nije prijatno, nego je i opasno – ne samo po zdravlje, već naročito po bezbednost.
Vlasnik njujorške kafane „Kafana“ Vladimir Ocokoljić za Cenzolovku govori kako je cenzurisan na Studiju B i to u emisiji koja se bavi – hranom. „Kad sam video šta su uradili, obuzela me je neverica. Čekaj, je l’ smo mi to u DDR-u? Šta je, bre, ovo?!“, pitao se dok je preko Jutjuba gledao kako je na njegovoj majci zamućen natpis „Marš sa Drine“
Ovaj uvod u novu knjigu BIRN-a „Last Despatches“, objavljena u znak sjećanja na novinare i medijske radnike koji su poginuli tokom i neposredno nakon balkanskih ratova, osvrće se na pitanje zašto su sukobi 1990-ih bili tako smrtonosni za reportere.
Ukoliko je policija koristila biometrijski nadzor za identifikaciju demonstranata, onda je prekršila zakon.
Sudeći prema naslovnim stranama prorežimskog tabloida Informer tokom 2021. godine, predsednik države Aleksandar Vučić imao je najčešće dve uloge - ili se pojavljivao kao spasilac ili kao žrtva brojnih zavera. Kada je reč o ovom drugom, Vučić je ove godine svašta „preživeo“ - spremali su mu rušenje, infarkt, atentat, streljanje, a o glavi su mu radili mnogi: opozicija, Amerikanci, Belivukov klan, bivši predsednik FSS-a Slaviša Kokeza, predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović, reditelj Goran Marković, stranci i tajkuni… Dramatičnih najava ubistva i nasilnog rušenja na naslovnim stranama Informera ove godine je u proseku bilo najmanje jednom mesečno.
Ovih dana, sve češće se provlači ideja da lokalne medije, pošto su ozbiljno i stalno pod pritiskom sadašnjeg režima i teško žive, treba jednostavno ugasiti i to tako što će njihovu ulogu da preuzme neki nacionalni "građanski orijientisan" medij. Lokalni mediji jesu u teškom stanju, ali njihovu ulogu ne mogu da zamene nacionalni koji izveštavaju o lokalu iz svoje perspektive, ma koliko god oni bili "dobre volje“ kredibilni ili demokratski.
U Srbiji se i pored postojećeg institucionalnog okvira duže od tri decenije utvrđuje gde je granica između dijaloga kao pretpostavke demokratije i govora mržnje koji vodi u nasilje, ocenjuje se u analizi koju je objavio beogradski Medija centar
Organizacija Reporteri bez granica (RSF) objavila je danas da je rekordan broj novinara – njih 488, uključujući 60 žena – trenutno u zatvorima širom sveta, dok 65 novinara drže kao taoce.
Reporteri bez granica (RSF) su saopštili da je talibansko preuzimanje Avganistana u avgustu imalo „dramatičan“ uticaj na medije u zemlji, pri čemu je više od 40 odsto nestalo, a 60 procenata novinara i drugih medijskih radnika više nije u mogućnosti da radi, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Većinski udio u medijskoj mreži Euronews prodaje se kompaniji koju vodi sin ključnog savjetnika mađarskog premijera Victora Orbana, koji je naširoko kritikovan kao neprijatelj slobode medija.
Sloboda govora i izražavanja je univerzalno ljudsko pravo kojim se bez straha ili cenzure može izraziti mišljenje, ali u našem društvu sve se intenzivnije zloupotrebljava i postaje poligon za povredu ljudskog prava na dostojanstvo, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. "Sve češće ponižavajuće izjave, širenje mržnje, uvrede po osnovu nacionalne pripadnosti, napadi na porodice političkih neistomišljenika, omalovažavanje nečijeg porekla, seksizmi, postavljanje tzv. zdravstvenih dijagnoza, sve do upotrebe nacističkih simbola kao što je kukasti krst, postaju ne samo prihvatljiv, već i poželjan narativ", navela je Janković u saopštenju.
Glavni urednik portala Danas Bojan Cvejić rekao je u Danu uživo da su "novinari koji rade u lokalnim medijima u nezavidnoj situaciji, jer su to mali mediji koji se trude da opstanu, a mala je sredina, svi ljudi ih znaju"... "Malo je drugačije kada ljudi na lokalu rade za neki veći nacionalni medij", kaže Cvejić. I Gorica Gligorijević iz Kragujevca ističe da je odnos na terenu potpuno drugačiji kada kažete da dolazite iz lokalnog medija i kada kažete da dolazite iz redakcije Danasa.
