12. feb 2015.

CENZURA IZNUTRA (3): Šef marketinga kao glavni i odgovorni urednik

productcenzuraU prethodnim tekstovima o mehanizmima cenzure videli smo kako se najefikasnije suzbija sloboda medija: urednici jednostavno ne dozvole novinaru ni da se bavi temom koja bi nekom moćnom mogla da zasmeta.

Ipak, budući da se u gotovo svakom događaju u Srbiji krije neka nepodopština političkih i finansijskih moćnika, čak i kod najbezazlenijih povoda i tema odobrenih „odozgo“, novinar često, ako iole profesionalno obavi svoj posao i nema razvijen osećaj za autocenzuru, donese priču koja vrvi od detalja od kojih se cenzorima diže kosa na glavi.

Tada se pristupa uredničkoj obradi novinskog teksta ili televizijskog/radio priloga. Većina učesnika naše ankete prošla je i kroz ovu vrstu odučavanja od zanatskih pravila, a kažu i da znaju da su slično iskustvo imale i druge njihove kolege.“Verujem da se to svima dešavalo“, kaže jedna mlada novinarka u velikom prestoničkom dnevnom listu.

Nije mali broj ni novinara koji se pobune protiv prekrajanja. Tu se, uz pretnju povlačenjem potpisa, iscrpljuje arsenal sredstava kojima novinar može da pokuša da odbrani svoj rad. To jeste neprijatno za redakciju, ali se sve češće rešava tako što tekst preradi i potpiše ga poslušniji član redakcije

Prepravljanje teksta često prođe bez otpora autora, pogotovo kada urednik uspe da prepravke opravda zanatskim razlozima i kada je reč o mladom novinaru, početniku, koji je željan da nešto nauči od starijih kolega.
Ipak, nije mali broj ni novinara koji se protiv ovakvog prekrajanja pobune.

„Dobro pamtim jedan drastičan pokušaj prepravljanja teksta zarad dopadljivosti SNS-u, ali sam to primetio na vreme i sprečio. Dešavalo se to i mojim kolegama, neki su zbog toga napustili firmu“, kaže za Cenzolovku jedan novinar iz Novog Sada.

Tu se, uz pretnju povlačenjem potpisa, iscrpljuje arsenal sredstava kojima novinar može da pokuša da odbrani svoj rad. To jeste neprijatno za redakciju, ali se sve češće rešava tako što tekst preradi i potpiše ga poslušniji član redakcije. O tome šta će na kraju biti objavljeno, odlučuje neko drugi.

I opet isto kao kod biranja tema, kasapljenja novinarskih radova bilo je uvek, ali su ti slučajevi učestali posle 2008. godine.

[povezaneprice]

„Nakon 2013. to se više nije ni pokušavalo raditi u rukavicama“, kaže jedan od naših sagovornika. „Sa žaljenjem moram da priznam da sam se sa neuporedivo manje cenzure susreo, a to sam čuo i od mnogo iskusnijih kolega, u vreme Koštuničine administracije“, teška srca priznaje jedan zadrti protivnik Koštuničine politike. „Dani vlada Živkovića, Đinđića i Koštunice dr Vojislava izgledaju kao Periklovo doba demokratije. I pod Slobom je bilo bolje stanje u medijima, izuzev perioda kad je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja“, zaključuje jedan novinar i urednik sa zavidnim stažom.

Kao i kod biranja tema, kasapljenja novinarskih radova bilo je uvek, ali su ti slučajevi učestali posle 2008. godine

I ovde se primećuje da urednici sve manje imaju potrebu da menjaju tekstove.

„Danas je ređe, pošto su nam nametnuli autocenzuru, pa skoro da više niko i ne pominje kada se desi takav slučaj. Jednostavno, zna se koga ne smemo da diramo, i to je to“, kaže novinar jednih dnevnih novina.
Pitali smo novinare i urednike da li znaju na čiju je inicijativu došlo do ovakvih prepravki.

„Pritiska ko god stigne, od direktno pretpostavljenog urednika, preko urednika neke druge rubrike koji je ili pritisnut ili tamo negde ima neku vezu, pa preko glavnog i odgovornog, sve do marketinga“, vajka se novinar i urednik u jednoj velikoj medijskoj kući.

I ostali se slažu da „pritisci stižu sa svih strana“ i da „niko nije nevin“, ali najčešće upiru prstom na marketinšku službu.

Prepravljanje teksta često prođe bez otpora autora, pogotovo kada urednik uspe da prepravke opravda zanatskim razlozima i kada je reč o mladom novinaru, početniku, koji je željan da nešto nauči od starijih kolega

„Posle 2007, gde god bio, znalo se ko je njegovo veličanstvo – oglašivač“, kaže novinar koji je prošao kroz nekoliko redakcija. „Ako imaš oglas neke kompanije, podrazumeva se da nećeš da pišeš tekst ili objaviš nešto što je kompromituje“, objašnjava urednik u ozbiljnom političkom magazinu.

„Na B92 svojevremeno, kada je Insajder radio priču o Miškoviću, on je povukao sve reklame. To je najdrastičniji primer za koji znam, a verujem da se događa i u drugim kompanijama ili medijima, sa drugim oglašivačima. A kako je biznis često uvezan sa politikom, samim tim ne otvara se ni ta politička priča“, objašnjava jedna bivša novinarka ove kuće.

„Nekoliko puta se desilo da mi likovi iz marketinga bukvalno prelamaju stranu, odnosno da oni odlučuju gde i na koji prostor neki tekst mora da ide, a onda, pre nego što strana bude poslata u štampu, ide kod njih da je ‘odobre'“, opisuje proces rada jedan urednik dnevnih novina.

Naši ispitanici nemaju mnogo informacija iz prve ruke o zahtevima političara i stranaka da se nešto izbaci ili ubaci, osim jednog novinara koji tvrdi da su mu lokalne vlasti u jednom većem gradu dva puta potpuno stopirale tekst, a jednom tražile da se prepravi.

Kod političkih tema su urednici rubrika i emisija bolje izdresirani, ali je češća i direktna intervencija glavnog urednika. Taman posla da dođe do toga da neko „odozgo“ zove!

Povezani tekstovi:

CENZURA IZNUTRA (1): Šta je i kako zabranjeno medijima u Srbiji
CENZURA IZNUTRA (2): Kad cenzor zakuka
CENZURA IZNUTRA (4): Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš
CENZURA IZNUTRA (5): Kad novinari utihnu
 Ilustracija: izvor 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend