11. okt 2020.

Pandemija iskorišćena za skupljanje političkih poena

Nalazi monitoringa o izveštavanju i zastupljenosti tokom vanrednog stanja pokazatelj su da se sloboda medija tokom ovog perioda dodatno pogoršala, da su mediji zastrašivani, da su pojedini novinari hapšeni zbog pisanja i izveštavanja, a da je u medijskom smislu tokom vanrednog stanja apsolutno dominirala jedna osoba, Aleksandar Vučić, objasnio je Boban Stojanović u svom istraživanju.

Snimak ekrana, N1 (preuzeto sa danas.rs)

U okviru istraživanja je rađena analiza zastupljenosti aktera u medijima i odnos države prema novinarima tokom vanrednog stanja i generalno odnos prema građanima i informisanje građana tokom pandemije virusa korona.

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li je vanredno stanje iskorišćeno od strane političke vlasti za „dalje urušavanje slobode medija u Srbiji”.

„Republika Srbija se ne može pohvaliti viskom slobodom medija, čak nasuprot. Nivo slobode medija u Srbiji je na jako niskom nivou. Svi međunarodni izveštaji ukazuju na velike probleme sa slobodom medija u Srbiji”, navodi se u tekstu istraživanja.

Ocena „Fridom hausa” u izveštaju za Srbiju za 2019. godinu iznosila je 67 od 100, a tome je doprinelo 119 dokumentovanih incidenata koje je zabeležilo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i brojni napadi na novinare i nezavisne medije.

Koristeći podatke iz monitoringa Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji je analizirao ukupno 220 sati programa izveštavanja dnevnika na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i kablovske televizije N1, naglašeno je u istraživanju da je došlo do promene tonaliteta izveštavanja.

„S obzirom na krizu sa kojom se suočio ceo svet, a posebno s obzirom da niko nije znao šta može da se očekuje u vezi sa celom pandemijom, kao i neizvesnost i svakodnevno pitanje ’šta sutra može da desi’, a posebno imajući u vidu brzinu kojom se zaraza širila po svetu, ali i brzinu širenja u pojedinim državama (Italija, Španija, SAD), potpuno je bilo očekivano da će se ton preusmeriti ka neutralnijem”, navodi Boban Stojanović.

Najviše vremena tokom vanrednog stanja o pandemiji virusa korona u dnevnicima je posvetio TV Pink (69,55 sati), a najmanje TV Happy. (21,42 sata).

U pogledu zastupljenosti i tonaliteta izveštavanja o javnim institucijama, telima i državnim funkcionerima, Aleksandar Vučić bio je najzastupljeniji u dnevnicima televizija sa preko 18 sati, dok je predsednica Vlade, Ana Brnabić zabeležila prisutnost od samo 5 sati.

„Ukoliko bismo pokušali da na nivou zastupljenosti tumačimo ovakve disproporcije između predsednika Republike i predsednice Vlade u skladu sa njihovim ovlašćenjima, mogli bismo samo da zaključimo da je predsednik Republike tokom vanrednog stanja preuzeo gotovo sve mehanizme kreiranja politika, izveštavanja o pandemiji i optimizaciji zdravstvenog sistema.” obrazložio je Boban Stojanović.

Kao značajne faktore u formiranju mišljenja javnog mnjenja o spoljnopolitičkom kursu zemlje, Boban Stojanović prepoznaje provladine tabloide i televizije sa nacionalnom frekvencijom.

BIRODI je u svom istraživanju došao do podataka da je od međunarodnih aktera u našim medijima najprisutnija bila Svetska zdravstvena organizacija (sa oko 49 minuta), zatim Donald Tramp (sa oko 45 minuta), a tek zatim slede kineski stručnjaci. Najmanju zastupljenost u domaćim medijima imao je Vladimir Putin (sa oko 14 minuta).

„Ono što je možda i najvažnije za naše istraživanje u pogledu slobode medija i u političkom i dugoročnom kontekstu, a na osnovu stanja u medijima i političkoj areni, odnosima medija prema vlasti i opoziciji, korišćenja medija za učvršćivanje vlasti od strane vladajućih partija jeste kako, koliko i na koji način su drugi politički akteri bili zastupljeni u medijima”, istakao je Stojanović u tekstu istraživanja.

Drugi najznačajniji politički akter bio je Saveza za Srbiju (sa prisustvom od oko 10 minuta), zatim Srpska napredna stranka (sa prisustvom od nešto više od 8 minuta), a posle koga sledi Dragan Đilas (sa prisustvom od nešto više od 7 minuta. Najmanje zastupljen bio je Sergej Trifunović sa jedva dva minuta.

„Nalazi BIRODI monitoringa o izveštavanju televizija u dnevnicima tokom vanrednog stanja samo su potvrdili tezu da je u Srbiji stanje medija i odsustvo slobode samo pogoršano u tom periodu. Zastupljenost Aleksandra Vučića u dnevnicima i dobrim delom pozitivno izveštavanje su stvorili sliku u kojoj se samo on samostalno bori protiv pandemije COVID-19 virusa”, zaključio je Stojanović u prvom delu svog istraživanja.

Drugi deo njegovog istraživanja odnosi se na odnos države prema novinarima i informisanost građana.

„Već smo u uvodu naglasili da je Vlada Republike Srbije brzo povukla Zaključak o informisanju koji je centralizovao izveštavanje o stanju zdravstvenih ustanova, broju pacijenata, broju umrlih itd. Međutim sama činjenica da se jedan takav zaključak doneo, dovoljno govori o odnosu države prema medijima, ali i prema građanima u vremenu ozbiljne zdravstvene krize”, objašnjeno je u uvodu drugog dela istraživanja.

Stojanović je istakao u tekstu da je u Srbiji uhapšen prvi novinar koji je izveštavao o virusu korona na tlu Evrope, podsećajući na slučaj Ane Lalić koja je bila uhapšena nakon objavljivanja teksta pod naslovom „KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre”. Takođe, pomenut je i još jedan slučaj hapšenja novinara i snimatelja KTV Zrenjanin, Danijela Radića i Roberta Bajtaia.

„Ukoliko su se informacije i dostavljale i bile dobrim delom javne na nivou Republike Srbije, ostaće kao veliki problem upisano koliko su se lokalni mediji (a i građani u svojim lokalnim sredinama) borili da dođu do bilo kakvih podataka o tome kakvo je stanje u domovima zdravlja, kliničkim centrima, bolnicama, koliki je broj zaraženih, broj umrlih i slično širom Srbije”, rečeno je u tekstu istraživanja i dodato kao podsetnik da je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) u tekstu objavljenom 22. juna ukazala na to da postoje nelogičnosti u zvaničnim brojevima umrlih i novo zaraženih, što je pokrenulo brojna pitanja u javnosti.

„Informacije moraju biti dostupne medijima kako bi dalje bili prosleđeni javnosti, odnosno svakom građaninu. U vremenima kada imate velike krize kao što su pandemije i u okolnostima vanrednog stanja, od velike važnosti je pravovremeno i istinito informisanje građana. U Srbiji je dosta toga skrivano od javnosti, a sama pandemija iskorišćena i za skupljanje političkih poena i slanje političkih poruka. Srbiji su hitno potrebne reforme u oblasti medija koje će omogućiti pravo na informisanost svih građana, ali i sva prava koja proizilaze iz jednog demokratskog političkog poretka”, zaključio je Stojanović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend