24. dec 2021.

Tužilac Predrag Milovanović: Apelacioni sud nije na očekivani način odgovorio izazovu u slučaju paljenja kuće Milana Jovanovića

Predrag Milovanović, koji je na suđenju za paljenje kuće novinara kao tužilac obeležio ovu godinu, za Cenzolovku govori i o kašnjenju odluke Apelacionog suda, odnosu novinara i tužilaštva, te o najavljenom referendumu. Ceo intervju objavićemo u ponedeljak

Tužilac Predrag Milovanović (foto: Marko Risović / Cenzolovka)

„Rasplet“ slučaja paljenja kuće novinara Milana Jovanovića na Apelacionom sudu „trebalo je da usledi u razumnom roku, jer bi to učvrstilo poljuljano poverenje javnosti u rad pravosuđa“, kaže u intervjuu za Cenzolovku Predrag Milovanović, član Udruženja tužilaca Srbije, član Državnog veća tužilaštva i tužilac koji je podigao optužnicu po kojoj se sudi u ovom procesu.

Očigledno razočaran, Milovanović kaže:

„Iskreno sam očekivao da i drugostepeni sud, na isti način kao i prvostepeni, odgovori izazovu tog predmeta, za kojim je postojala i još uvek postoji izrazita zainteresovanost javnosti, ali prvenstveno zbog toga kako bi Jela i Milan, koji su i osobe starije životne dobi, dočekali svoju pravdu.

Ne ulazeći u razloge zbog kojih još nije doneta drugostepena odluka, bez obzira na to kakva ona bude bila, javnost je stekla utisak da za sud instancione kontrole nije od značaja okolnost što je ovaj predmet dobio na ’posebnoj težini’, iako je njegova problematika takva da ga sa naročitom pažnjom prati stručna i laička javnost.“

Ovako Milovanović odgovara na molbu Cenzolovke da oceni činjenicu da je Apelacioni sud probio sve zakonske rokove u izuzetno važnom slučaju paljenja kuće Milana Jovanovića i njegove supruge Jele Deljanin od 12. decembra 2018. godine i ignorisao apele domaćih i međunarodnih novinarskih udruženja da se što pre pravosnažno okonča proces simbolički važan za stepen slobode medija u Srbiji.

Izvanredan profesionalni izazov

Cenzolovka: Apelacioni sud, uprkos probijenim rokovima, još nije doneo odluku o prvostepenoj presudi kojom su Dragoljub Simonović i drugi osuđeni na zatvorske kazne zbog jednog od najtežih napada na novinare. Verujem da ovaj značajan sudski proces pažljivo pratite i da on za Vas ima poseban značaj. Kako gledate na činjenicu da presuda još nije pravosnažna i da li očekujete da izdrži proveru apelacije?

Iskreno sam očekivao da i drugostepeni sud, isto kao i prvostepeni, odgovori izazovu tog predmeta, za kojim postoji izrazita zainteresovanost javnosti, ali prvenstveno zbog toga kako bi Jela i Milan, koji su i osobe starije životne dobi, dočekali pravdu

Predrag Milovanović: Paljenje kuće Vašeg kolege novinara Milana Jovanovića, zbog koga su prvostepeno osuđeni Dragoljub Simonović i drugi, za mene kao tužioca bio je izvanredan profesionalni izazov. Slažem se sa Vašom konstatacijom da je to bio do sada jedan nezabeleženi vid napada na novinara, koji je izveštavao javnost o lokalnim temama i aferama, u koje je, između ostalih, bio involviran i gospodin Simonović, kao tadašnji predsednik GO Grocka.

Podsetiću Vas da je sudija Slavko Žugić odmah po izricanju presude pružio strankama i prisutnoj javnosti kraće usmeno obrazloženje, a potom je i u samom pisanom otpravku presude, još jedared potcrtao činjenicu da su okrivljeni svojim činom povredili, pored života, tela i imovine oštećenih, i njihovo pravo na porodičan dom, koje predstavlja jedno od osnovnih civilizacijskih tekovina utkano u Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

S obzirom na stepen ugroženih i povređenih prava oštećenih, kao i činjenicu da je prvostepeni sud u zakonom predviđenom roku izradio svoju odluku, iskreno sam očekivao da i drugostepeni sud, na isti način odgovori izazovu tog predmeta, za kojim je postojala i još uvek postoji izrazita zainteresovanost javnosti, ali prvenstveno zbog toga kako bi Jela i Milan, koji su i osobe starije životne dobi, dočekali svoju pravdu.

Ne ulazeći u razloge zbog kojih još nije doneta drugostepena odluka, bez obzira na to kakva ona bude bila, javnost je stekla utisak da za sud nije od značaja okolnost to što je ovaj predmet dobio na „posebnoj težini“, iako je njegova problematika takva da ga sa naročitom pažnjom prati stručna i laička javnost. Zato je po mom rasuđivanju „rasplet“ trebalo da usledi u razumnom roku, jer bi to učvrstilo poljuljano poverenje javnosti u rad pravosuđa.

Na mene nije vršen politički pritisak

Cenzolovka: Mislite li da u ovom slučaju ima političkih pritisaka?

Milovanović: Mogu samo da govorim u svoje ime, kao neko ko je postupao u prvostepenom postupku. Već sam ranije kazivao o tome u javnosti, navevši da na mene u ovom slučaju nije vršen politički pritisak, te da na moj rad niko nije uticao van sfere tužilaštva. Lično, jedini pritisak koji sam osećao i imao bio je isključivo profesionalne prirode.

Kritička javnost mi je bila podstrek, ali i veliko breme na plećima. To „oko javnosti“ samo je potpomoglo da tužilaštvo u saradnji sa policijom pruži svoj maksimalni napor da otkrije i procesuira sve počinioce ovog krivičnog dela, ali je, s druge strane, doprinelo i tome da se u javnom mnjenju stvori jedna „ostrašćena“ atmosfera u kojoj bi svaki drugi rezultat izazvao preveliko nezadovoljstvo koje bi vodilo stigmatizovanju organa krivičnog progona. „Pritisak javnosti“ na sopstvenoj koži, posebno sam osetio kada sam zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela sa osuđenom Bojanom Šijački Cvetković.

Javnost očekuje zaštitu institucija

Posmatrano iz današnje perspektive, otvoreno mogu reći da je to bila ispravna odluka, premda je ona u trenutku donošenja bila loše dočekana od jednog dela novinara i građana. Tada mi je bilo razumljivo to nepoverenje javnosti u odluku tužilaštva da u jednom takvom „medijskom“ predmetu sklopi sporazum, no taj potez tužilaštva je bio od krucijalnog značaja, jer ga je sud prihvatio i potvrdio, čime je udaren dokazni temelj za dalje razotkrivanje čitave konspiracije. Koliko je to bila racionalna i profesionalna odluka, lišena svake emocije, govori činjenica da je ta „pogodba“ između okrivljene i tužilaštva dovela do, zasad, jedine pravosnažne presude u ovom krivičnom postupku, koji traje nešto više od tri godine.

Dodao bih još nešto u vezi sa presijom javnosti. Ona je shvatljiva, jer javnost očekuje da ih institucije sistema štite, ali se to ne sme pretvoriti u atmosferu kojom se krši nečija pretpostavka nevinosti i kojom se stvara ambijent linča i stigmatizovanja bilo koga, već suprotno tome, mi moramo negovati drugačiju vrstu pravne kulture, te da je to u demokratskim društvima nepoželjno ponašanje koje vodi duhu netolerancije.

Predrag Milovanović je kao tužilac, sa stanovišta novinara, obeležio ovu godinu kad je u pitanju tužilaštvo. Kompletan intervju sa tužiocem koji odgovara na brojna pitanja o slučaju Milana Jovanovića, bezbednost novinara, odnosu novinara i tužilaštva, kao i o najavljenom referendumu za promenu Ustava, Cenzolovka će objaviti u ponedeljak.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend