18. jan 2017.

Bi-Bi-Si kreće u borbu sa lažnim vestima

Post istina i lažne vesti češće se pominju poslednjih meseci nego bilo šta drugo što ima veze sa medijima. Lavinu su pokrenuli društveni mediji gde svako može da objavi bilo šta što je idealno za širenje lažnih vesti. Bi-Bi-Si je odlučio da tome stane na put u svojim programima po cenu da kasne sa objavljivanjem vesti.

Kao lažne vesti – novoizabrani američki predsednik okarakterisao je Si-En-En, nakon što su objavili dokumente o navodnom ruskom špijuniranju Trampa. Zbog lažnih vesti, Bi-Bi-Si je najavio formiranje tima koji će se baviti proverom istinitosti informacija sa interneta i društvenih mreža.

Više informacija znači više posla, ali je princip isti kao i pre interneta – sve se proverava iz više kredibilnih izvora.

Zamenik urednika Internet portala RTS-a Rade Maroević kaže da mora da postoji izvestan filter, procedura prema kojoj se odnosi prema određenim informacijama.

„I zaista u 98 odsto slučajeva nema nikakve potrebe da se žuri sa objavljivanjm informacija, može da se sačeka malo i da se proveri ukoliko je moguće da li je inforamcija tačna ili nije“, rekao je Maroević.

Na to ukazuju i smernice tek napisanog novinarskog kodeksa u onlajn izveštavanju. Sve informacije sa društvenih mreža i one koji ih objavljuju, treba tretirati uz dužnu novinarsku pažnju. Što može da znači i sporije prenošenje vesti. Ka tome ide i britanski javni servis.

„To što je strašno važan element informisanja – brzina, da najvažnije informacije stignu što pre do publike, ne može da bude važnije od toga da je informacija proverena, da smo sigurni da je ona prava i verodostojna. Oni time štite i sebe kao profesionalnu medijsku kuću, ali štite i javnost – u javnost ne treba da stižu informacije koje nisu od javnog interesa“, objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

Ali, nisu svi mediji zainteresovani za javni interes – oni kojima zarada zavisi od broja klikova, ne libe se da objavljuju i lažne vesti. Đorđe Krivokapić, koji se dugo bavi ovom problematikom, kaže da je zato važno da svaki građanin dobro razume u čijem interesu mediji rade.

Krivokapić ističe da su mediji nekad radili u interesu publike jer je publika plaćala za njih.

„Danas većina onlajn medija radi za partikularne interese, ne dobija novac od samih čitalaca već na različite kanale okolo, te stoga kao građanin morate proveriti koji je medij koji čitate, za koga on radi“, rekao je Krivokapić.

A Fejsbuk najavljuje da će raditi za istinu. Zbog izbora u Nemačkoj u septembru, u kompaniji kažu da će obeležavati lažne vesti kako ne bi uticale na izborni rezultat. Za šta su ih optužili prosle pobede Donalda Trampa.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend