Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Studentski uticaj 
Reporteri bez granica (RSF) pozivali su nacionalne i evropske institucije da zaštite medije dok ispunjavaju svoju javnu misiju u rizičnim uslovim pandemije Kovida, kada novinari postaju kolateralne žrtve, suočeni sa napadima raznih neprijatelja slobode štampe - uključujući, i neke vlade, koje, kako navode, iskorisćavaju situaciju da se obračunaju sa svojim kritičarima.
Vlast u Luksemburgu ima tendenciju da novinarima uskraćuje pravo na pristup informacijama tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa, saopštilo je Udruženje profesionalnih novinara Luksemburga (ALJP) i upozorava da se na taj način ruši kredibilitet medija, ali i stabilnost demokratije.
Da li mediji koji kritički izveštavaju i ukazuju na propuste sistema tokom vanrednog stanja mrze svoju zemlju? To je stav predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, koji novinarska udruženja i medijski profesionalci označavaju kampanjom protiv slobode govora - uz poruku da istina ne može dugo ostati skrivena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je bila greška Vlade Srbije usvajanje uredbe o informisanju tokom pandemije koronavirusa, zbog čega je tražio od premijerke Ane Brnabić da je ukine.
Upravni odbor Udruženja BH novinari zahteva od Vlade Republike Srpske i Vlade Federacije BiH da obezbede nesmetan pristup informacijma i odlukama u vezi sa epidemijom korona virusa u BiH na siguran i slobodan način, bez ikakvih ograničenja, cenzure ili restrikcija prema novinarima.
Zaključak o informisanju koji je Vlada donela, a posle povukla, bio bi sasvim normalan i opravdan u nekoj zemlji koja nije Srbija, i u kojoj vlast, i kada nije vanredno stanje, nema tu aspiraciju da gasi medije, izjavio je glavni i odgovorni urednik lista Danas Dragoljub Draža Petrović.
Centralizacija informisanja, kakva se sprovodi u Srbiji, ne postoji u najvećem delu evropskih država. „Ako nemate slobodu štampe, nemate demokratiju“, kaže za Cenzolovku portugalski novinar Aleksandre Martins, koji misli da vlade koje o epidemiji govore kao o ratu čine to jer je to jedina situacija kada sloboda štampe može biti opravdano ograničena
U policijskoj državi svaki čas je policijski, a najviše onaj koji to tobože više nije
Vlada Srbije ili još ne zna kako da završi odavno započeti proces diskreditovanja i proganjanja kritičkih novinara i medija, koji su dovedeni na rub opstanka, ili nije u poziciji da prkosi međunarodnim faktorima koji bi to mogli da joj zamere. Država pritom već dugo zaboravlja da ovako ne može zauvek i da svaka represija neumitno rađa reakciju
Savet Evrope je danas pozdravio odluku Vlade Srbije da povuče zaključak o informisanju o korona virusu, koji je predviđao da informacije u vezi s pandemijom mogu da objavljuju jedino ovlašćeni predstavnici kriznog štaba.
Posle uvođenja policijskog časa u našoj zemlji i pretnje da će biti kažnjeni oni koji u etar puste informaciju neovlašećnog lica, mediji u regionu, zaprepašćeni ovim drakonskim merama, pišu da u Srbiji "onaj ko pogrešno protumači izjavu Kriznog štaba, može u zatvor."
Ako poznajete Anu Lalić kao što je poznaju, bez preterivanja - ceo Novi Sad, pola Vojvodine i veliki broj njenih kolega, uključujući i autorku ovog teksta, onda znate da je Anu Lalić veoma teško zaplašiti. Kada smo se srele u četvrtak oko podneva, nedugo posle njenog oslobađanja iz pritvora, ništa se tom mišljenju nije moglo dodati, niti oduzeti. Ana nije bila besna. Nije bila šokirana, niti uplašena.
U Srbiji je noćas uhapšena jedna novinarka. Ana Lalić objavila je na portalu nova.rs tekst o lošem stanju na Kliničkom centru Vojvodine, o manjku zaštitne opreme za medicinske radnike i o lošoj koordinaciji u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Sindikat novinara Srbije ocenio je danas da je noćno zadržavanje pa puštanje novinarke portala Nova.rs Ane Lalić pokazna vežba zastrašivanja novinara i promocija državne cenzure.
Predstavnik OEBS za slobodu medija Arlem Dezir izrazio je zabrinutost zbog privođenja novinarke Ane Lalić, ali i zadržavanja njene opreme nakon oslobađanja, istakavši da novinarima mora biti omogućeno da slobodno rade.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) skreće pažnju javnosti na novi talas urušavanja medijskih sloboda u Srbiji, koji se dešava pod izgovorom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije koronavirusa. Nakon hapšenja novinarke i članice Upravnog odbora NDNV Ane Lalić novinari u Srbiji su pred novim iskušenjem, jer država njihov rad i istinito, pravovremeno izveštavanje počela je da karakteriše kao “krivično delo” i “dizanje panike”.
Nije bilo potrebe da se novinarka satima zadržava u pritvoru i tužilac je čitavu proceduru mogao da skrati, kaže za Cenzolovku novinar Žarko Bogosavljević, koji je bio u stanu Ane Lalić kada je policija došla po nju
Pre pet dana, Vlada Srbije je donela Zaključak pod brojem 1295 (objavljen u Službenom glasniku juče), koji kaže da opštine i gradovi, kao ni medicinske ustanove, ne smeju da iznose informacije o epidemiji, već samo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Obratite, međutim, pažnju na to šta se još kaže u Zaključku: „Obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje bolesti COVID-19 (...) , data javnosti od strane neovlašćenih lica ne mogu se smatrati tačnim ni proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja”.
Čak i u gotovo paničnoj atmosferi indukovanoj višednevnim zastrašivanjem građana licitiranjem predstavnika vlasti i „struke“ sa mogućim uvođenjem 24 časovne zabrane kretanja, dodatno kombinovanoj sa apokaliptičnim porukama nekakvog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, šta god ili ko god to bio, jedan akt Vlade juče je privukao ne malu pažnju javnosti.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine zahteva od Vlade Srbije da pod hitno razjasni konfuziju koju je unela u javnost donošenjem Zaključka kojim se navodno reguliše borba protiv dezinformacija u vreme pandemije kovida-19, a za koji medijska zajednica i javnost Srbije otvoreno sumnjaju da je reč o pokušaju uvođenja cenzure javnog informisanja.
