Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Briljantni glumac, upravo nominovan za Oskara, skinuo je masku Borata i nastupio otvoreno i hrabro, za razliku od mnogih svojih popularnih kolega, direktno govoreći o odgovornosti za planetarno širenje laži i o ogromnoj šteti za demokratske procese koju prave neke od najvećih kompanija na svetu – Fejsbuk, Gugl, Tviter, Jutjub…
Odakle takva uporna erupcija mržnje na društvenim mrežama na sam pomen migranata? Da li su ljudi prosto takvi – opsednuti strahom prema nepoznatom i drugačijem ili je takva atmosfere veštački stvorena? Zašto imamo potrebu da budemo nasilni prema nemoćnima, pravdajući to teorijama zavere i lažima koje se šire po Fejsbuku i Tviteru?
Bez obzira na to što je trenutno u toku veći broj istraga na federalnom nivou koje se tiču napada na američki Kongres na Kapitolu, 6. januara ove godine, i dalje postoji velika zabrinutost zbog širenja dezinformacija o izborima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). SAD, medjutim, nisu usamljene kada je u pitanju ovaj fenomen. Dezinformacije se šire po celom svetu, posebno kada su u pitanju značajni dogadjaji, kao što su opšti izbori.
Srpski tabloidi Informer i Alo preneli su vest da je N1 zabranjen u Hrvatskoj. Ispostavilo se da je u pitanju samo prekid saradnje s jednim operaterom, dok je N1 i dalje dostupan na Hrvatskom telekomu, Optimi i Total TV-u.
Društvena mreža Fejsbuk dodaće oznake sa informacijama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na objave o vakcinama protiv koronavirusa kako bi se sprečilo širenje dezinformacija.
Zagovornica antivakcionalnog pokreta dr Jovana Stojković ponovo je uspela da uzburka atmosferu među svojim pratiocima na Fejsbuku podelivši neutemeljenu optužbu na račun Bila Gejtsa.
Uz kvalitetno učenje o vakcinama ne bi bilo na odmet ni malo književnog stila koji može zasjeniti vulgarnu privlačnost jezika dezinformacija.
U napadima na izbeglice i migrante ističu se desničarske stranke i organizacije, ali i građani na društvenim mrežama sa svojim rasističkim i šovinističkim izlivima i širenjem mržnje, teorija zavere, dezinformacija i pozivanja na progon, što podstiču i tabloidi.
Pokušavajući da kontrolišu narativ o pandemiji, vlade u regionu okrenule su se drakonskim alatima, ućutkivanju medija, hapšenju kritičara i zatrpavanjem društvenih mreža zahtevima za uklanjanjem postova i uklanjanjem naloga.
Društvena mreža Tviter objavila je da namerava da pojača borbu protiv širenja dezinformacija o vakcinama, i uvela mogućnost zabrane naloga korisnika posle pet opomena.
Očarani idejom o sveopštem medijskom opismenjavanju, koje će nas naučiti kako da razlikujemo istinu od laži u svemoćnim tabloidima i televizijama, na sveprisutnim fejsbucima i tviterima, zaboravljamo da to nije nimalo jednostavno izvesti bez – znanja, bez činjenica. Naša urođena sumnjičavost bez njih je samo još jedna laička i plemenska pristrasnost, predrasuda, stereotip ili teorija zavere
Albany Associates je kreirao aplikaciju koja korisnika korak po korak vodi kroz proces identifikacije dezinformacija, te pogrešnih i zlonamjernih informacija na Zapadnom Balkanu.
Fejsbuk (FB) ponovo menja svoje politike, a kompanija je najavila nekoliko mera za borbu protiv dezinformacija o vakcinama, uključujući otežavanje pronalaska naloga koji obeshrabruju ljude da se vakcinišu putem pretraga na Instagramu, koji je u vlasništvu FB.
Društvena mreža Tviter traži od korisnika pomoć u borbi protiv lažnih vesti.
Fotografija novinarke N1 Nataše Kovačev na kojoj se kao njen nalazio neistinit citat da bi „u svaku praznu kuću u Srbiji trebalo useliti migrante, a da je najveća prepreka u tome Srpska pravoslavna crkva“, uklonjena je juče sa Fejsbuk stranice „Narodna inicijativa“.
Otkako je Srpska napredna stranka 2012. godine došla na vlast, u Srbiji je otpočelo stvaranje kulta ličnosti Aleksandra Vučića, današnjeg prvog čoveka države. Iako je s početka vladavine bio „samo“ prvi potpredsednik vlade, mediji su već tada uspešno kreirali njegovu sliku kao portret nepokolebljivog borca za pravdu koji se, uza sve opasnosti, obračunava sa tajkunima i „ljudima koji su opljačkali državu“.
Fejsbukom se dele objave u kojima se tvrdi da SZO savetuje da se NE NOSE zaštitne maske u cilju sprečavanja širenja kovida 19. To nije tačno.
Nedavno je na jednom sajtu (boriskolontoran.gitlab.io/top/) izašao članak pod veoma provokativnim naslovom: Kako su lekari želeći zaraditi gotovo doveli do smrti Maje Žeželj, iskoristivši bolest slavne voditeljke i gde se promoviše neki preparat. Maja Žeželj navodi da je članak neistinit i lažan i upozorava javnost da ne nasedne na prevaru.
Tviter, platforma koja je bila ključna za dolazak Donalda Trampa na vlast, ukinuo njegov privatni nalog, pošto je pozivao na nasilni protest u Vašingtonu. Zabrane su usledile i na mnogim drugim platformama, dok je Parler, na koji su se preselile pristalice predsednika SAD, trenutno nedostupan. Potresli su se i mnogi uticajni tviteraši u Srbiji, mnogo više nego zbog najdrastičnijih oblika cenzure u našoj zemlji
Organizacija "Srbi za Trampa" objavila je da im je društvena mreža Fejsbuk blokirala stranicu na 30 dana.
