Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Složićemo se da je objektivnost ono što kao čitaoci, slušaoci i gledaoci intuitivno smatramo najvišim i verovatno najvažnijim standardom u novinarstvu. Ali da li tako misle i novinari i da li oni uopšte mogu da budu objektivni u zemljama kao što je Srbija? U seriji članaka Cenzolovka traži odgovore na ova pitanja
Da li mediji koji nisu pod kontrolom vlasti treba da budu objektivni i nepristrasni? I da li oni uopšte to mogu u ovakvoj svakodnevici u kojoj im vlast otežava život a njihove novinare obeležava kao državne neprijatelje? Da li njihova publika zaista želi nepristrasne medije ili joj je važnije da ima svoje medijske oaze oko kojih će se okupljati istomišljenici?
Da li će internet jednom naprosto doživeti kolaps od količine fekalija koje proizvodi? Ima li spasa, ako su i klasični mediji podlegli "ctrl+c/ctrl+v" novinarstvu? Da li to znači da je bolje bataliti sve te internete kada je o vestima i informacijama reč? Izvući kablove, povući se u pećinu, žvakati korenje i osluškivati samo svoj (ne)zdravi razum? Nipošto. Samo treba bolje razumeti internet, i zatim ga koristiti na način koji je odgovorniji prema sebi i drugima. Samo to
Ovih dana imali smo nekoliko poučnih studija slučaja o medijskoj (ne)pismenosti značajnog broja građana Srbije, i to onih koji sebe smatraju bolje obaveštenim od konzumenata režimskih medija poput Pinka ili Informera. A takođe smo imali lavinu rasizma kod raznih „tastatura ratnika“, kao neželjeni bonus.
Bilo da su sa naslovnica na kiosku ili nam stignu kao notifikacija na telefonu, medijski naslovi i tekstovi svakodnevno obiluju agresijom. U onlajn medijima ih je čak 13 puta više.
Preko 144 godina u Srbiji postoji organizacija koja je aktivna u oblasti zaštite i promocije prava deteta – „Prijatelji dece Srbije“ (PDS).
Objavljen je Priručnik za učiteljice i učitelje razredne nastave “Medijska pismenost” koji donosi niz prijedloga za rad s učenicima u prva četiri razreda osnovne škole. Između ostalog pokrivene su tu i teme dječjih prava, nasilja u medijima, razlikovanja izvora informacija i prepoznavanja oglasa, donosi portal medijskapismenost.hr.
Mediji nisu ono što su nekada bili – novine, televizija i štampa. Mediji danas su sve oko nas, počev od društvenih mreža, filmova i serija. Filmska i televizijska producentkinja, spisateljica, rediteljka i edukatorka iz Hrvatske, Tiha Gudac, kaže da osoba koja nije medijski pismena ne može raditi dokumentarni film, već ga može samo gledati. Za dokumentarni film kaže da je, danas, medijski prozivod, kao i da se forma filmske prozvodnje kroz vekove dosta promenila.
Šta se događa sa klikbejt naslovima na internetu i dokle mislimo ovako?
Osobe starije životne dobi nerijetko su, nepravedno i neopravdano, zanemarene u edukacijama o medijskoj pismenosti iako svakodnevno koriste društvene mreže i provode vrijeme na internetu.
Klinički psiholog i psihoterapeut Goran Tomin i komunikolog i istraživač Ljubiša Bojić govorili su u Novom danu o tome kako izloženost lošim vestima utiče na ljude i kako to možemo sprečiti.
Medijska pismenost i mediji, su van sfere interesovanja mladih. Oni se ne informišu preko medija. Reč medija za njih predstavlja televiziju, radio ili novine što je nešto što pripada nekom prethodnom vremenu i oni se sa tim ne povezuju, rekao je za Radio Goraždevac medijski ekspert i nekadašnji direktor Fondacije Slavko Ćuruvija Ilir Gaši.
Ministar informisanja i telekomunikacija Srbije, Mihailo Jovanović, i rukovodeći partner u organizaciji "Propulsion" Darko Soković potpisali su danas u Beogradu Memorandum o saradnji u oblasti sprovođenja projektnih aktivnosti usmerenih ka razvoju i unapređenju medijske, digitalne i informacione pismenosti u Srbiji za 2022 – 2024.
Građani Srbije veruju da znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su kanali i motivi za njihovo plasiranje i širenje, međutim, nisu uvek sposobni da ih prepoznaju, pokazalo je Demostatovo istraživanje percepcije fenomena lažnih vesti. Učesnici fokus grupe smatraju da su u korenu dezinformacija interesi, veći profit, uticaj i moć, a da su agresivni senzacionalizam i hiperprodukcija vesti dodatni problem, jer su građani zaslepljeni ogromnom količinom informacija i nemaju vremena da se posvete njihovoj proveri.
Demostat je pokrenuo inicijativu da se u školski sistem u Srbiji uvede predmet medijska pismenost, kao vid odbrane od lažnih vesti, dezinformacija i manipulacije informacijama, koje postaju sve veći problem u srpskom društvu, kao i širom sveta.
Šta je medijska pismenost, kako ona izgleda i kako podići svest ljudi kada je reč o medijskoj pismenosti za Danasov podkast govorio je Marko Nedeljković, docent Fakulteta političkih nauka sa Katedre za novinarstvo i komunikologiju.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i novinska agencija Beta, raspisali su konkurs za nagradu „Dragan Janjić” za najbolje akademske i istraživačke radove, na temu „Medijska pismenost”. Biće dodeljene dve nagrade u iznosu od po 160 000 dinara bruto – za najbolji štampani rad ili najbolji multimedijalni rad. Konkurs se raspisuje uz podršku programa „Nova pismenost”, koji partnerski sprovode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Propulsion.
O dezinformacijama na internetu se malo ili nedovoljno govori, što je bio povod za produkciju dokumentarnog filma koji pokazuje da takav štetni, fabrikovani sadržaj nema granica.
Da li su to masovni mediji „novi bogovi” kojima se klanjamo kao svemoćnima? Krajnje je vreme da prestanemo sa tom odurnom praksom preterivanja. Posebna ironija i slepilo je u tome što se katastrofička laprdanja o opasnosti medija najčešće prenose – putem medija! Svaki zaludni analitičar koji seiri nad zlikovačkim medijima će to najčešće učiniti u TV studiju. Da li se i ti osećaš zloupotrebljeno, draga čitateljko?
Bezbroj portala i raznih naloga na društvenim mrežama donosi nam veliki broj naslova i tekstova od kojih mnogi nisu pouzdani, niti provereni.
