Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Studentski uticaj 
Plate niže i od minimalca, rad bez ugovora, bez povišica i bez plaćanja prekovremenog i rada vikendom – novinari i novinarke u Nišu susreću se sa egzistencijalnim problemima, pokazuje istraživanje Media i reform centra Niš. U istraživanju je učestvovalo skoro 60 medijskih radnika, a više od 70% njih smatra da bi novinari trebalo da budu mnogo bolje plaćeni.
Ovo je jedan od najmračnijih perioda za medije i novinarstvo, ocenio je u izjavi FoNetu urednik spoljnopolitičke redakcije nedeljnika NIN Zoran Preradović i ukazao da je većina medija potporni zid politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Na jučerašnje otvoreno pismo Sindikata novinara Srbije (SINOS), odgovorila je Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), a potom je usledilo i novo pismo SINOS-a.
Na predlog Sindikata novinara Srbije (SINOS) u Zakon o javnom informisanju i medijima kojeg je danas usvojila Skupština Srbije, ušlo je pravo novinara da u toku nedeljnog i godišnjeg odmora ne moraju komunicirati s poslodavcima.
Brojni mladi novinari suočeni su sa primanjima ispod republičkog proseka, neizvesnošću usled nesigurnog honorarnog rada, egzistecijalnoj prinudi da istovremeno rade više paralelnih poslova, ali i političkim i uređivačkim pritiscima, te ugrožavanju lične bezbednosti. Zbog toga je sagorevanje na poslu postalo sastvni deo njihovog života. Mladi novinari navode da većina medijskih kuća ekonomski eksploatiše zaposlene, da redakcije opstaju na niskim primanjima radnika, te retko nude ugovore i garantuju radna prava.
„Radna prava mogu biti prekršena samo onima koji su u radnom odnosu, odnosno novinarima koji imaju ugovore o radu na neodređeno ili određeno vreme. Ne može se govoriti o radnim pravima novinara koji rade po osnovu drugih ugovora, jer nisu u režimu radno-pravog statusa“, kaže na početku razgovora advokatica UNS-a Gordana Konstantinović.
Istraživanje Udruženja novinara Srbije pokazalo da novinari misle da nisu zaštićeni od pretnji, nasilja i uznemiravanja, a kao najveću prepreku za ostvarivanje radnih prava ističu izostanak političke volje i loš rad državnih institucija. Više od polovine ispitanika reklo je da uopšte ili uglavnom nije zadovoljno svojim primanjima
Udruženje novinara Srbije (UNS) se zahvaljuje svim novinarima i medijskim radnicima koji su učestvovali u opsežnom istraživanju o položaju i radnim pravima radnika u medijima i poziva na predstavljanje rezultata u Pres centru UNS-a u Beogradu, Knez Mihailova 6, treći sprat, sutra, 12. septembra, u 12 sati.
Za televizijski prilog u nekim medijima novinar dobije oko 200 dinara, od kojih ne može da kupi ni pljeskavicu bez priloga, pokazuje istraživanje UNS-a. Mnogi medijski radnici godinama rade bez ili sa „labavim ugovorima“, za minimalac, koji često čekaju više meseci. Da bi se situacija promenila, potrebne su, kažu sagovornici UNS-a, politička volja i izmene zakonodavstva.
Sindikat novinara Srbije (SINOS) saopštio je da je uputio pismo predsedniku Aleksandru Vučiću u kojem ga poziva da podnese inicijativu Vladi Srbije da poveća plate zaposlenih u RTV-u za 12,5 odsto.
Osnovna zarada zaposlenog uvećava se po satu najmanje 80 posto za rad nedjeljom.
Položaj zaposlenih u medijima u Crnoj Gori poboljšan je tokom ove godine ali i dalje postoje hronični problemi sa kojima se susrijeću a koje treba rješavati u socijalnom dijalogu, poručeno je na sastanku predsjednice Evropske federacije novinara Maje Sever i rukovodstva Sindikata medija Crne Gore (SMCG).
Prošlo je 200 dana od početka blokade računa Niške televizije (NTV) i nedelju dana od kada je voditelj u vestima NTV-a pročitao saopštenje u kome su zaposleni izrazili nezadovoljstvo jer šest meseci nisu primili plate. Iz NTV-a za sajt UNS-a kažu da ih rukovodstvo, umesto da im isplati zaostale zarade, poziva da daju otkaz.
Zaposleni na Niškoj televiziji od decembra prošle godine do danas, nisu primili plate, ukupno zaostalih šest plata. U saopštenju navode da je tekući račun pomenute televizije blokiran, kao i da će do kraja tekućeg meseca ostati bez zdravstvenog osiguranja.
Za ostvarivanje boljih prava novinara najvažnije je kakvi su novinarski ugovori. U krajnjoj liniji i za slobodu medija. Jeste li stalno zaposleni ili novinar sa honorarom? Koje obaveze poslodavac ima prema vama u zavisnosti od vrste ugovornog odnosa? Šta imaju a šta nemaju novinari honorarci? Koje su posledice toga što je sve više honoraraca, a sve manje onih koji imaju ugovor o radu?
U Srbiji (Kraljevina SHS) je 1922. godine donet Zakon o zaštiti radnika. Ovim zakonom je bilo propisano osmočasovno radno vreme koje se moglo produžiti samo naročitim odobrenjem inspekcije rada. Sto godina kasnije, mediji u Srbiji kao da su se vratili na početak borbe za radna prava.
Kada počinje, a kada se završava radni dan novinara? To je uvodno pitanje novinarke Sanje Sovrlić koja je o prekovremenom radu u medijima razgovarala sa predsednikom Izvršnog odbora UNS-a, novinarom iz Kruševca, Slobodanom Radičevićem i profesorom radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu Bojanom Urdarevićem.
Sa današnjeg protestnog okupljanja zaposlenih na Radio-televiziji Vojvodine tri zahteva upućena su Vladi i Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, dok je poslednji zahtev adresiran na matičnu kuću.
Sindikat Nezavisnost JMU Radio-televizije Vojvodine protestovaće u četvrtak, 27. aprila, u podne, u holu zgrade javnog servisa na Mišeluku.
Trećina novinara, odnosno 32 odsto, ima neko mentalno oboljenje ili poremećaj, pokazalo je istraživanje OEBS. Veran Matić, koji je učestvovao u istraživanju, ističe da je tim novinarima potrebna hitna pomoć stručnjaka, ali da se ne javljaju za pomoć zato što ili nemaju novca, ili nemaju vremena da bave sobom.
