Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Godinama se očekuju izmene zakona koje se tiču novinarstva. Formirane radne grupe, inkluzivne. Potom su rasformirane, a ministarstvo napisalo svoje verzije izmena. Potom su iz ministarstva pozvali predstavnike udruženja novinara i asocijacija medija na hitan sastanak, da se saglase sa vizijama ministarstva. Na pitanje članova radnih grupa, ko je pisao tekstove izmena koji su potpuno različiti od onoga o čemu se razgovaralo na radnim grupama, dobijen je odgovor da su predlozi stigli iz Brisela.
Amendments to laws concerning journalism have been expected for years. Working groups, inclusive, were formed. Then, they were disbanded, and the ministry wrote its own versions of the changes. Afterwards, the ministry invited representatives of journalists' associations and media associations to an urgent meeting, to agree with the ministry's visions. When asked by the members of the working groups, who wrote the texts of changes that are completely different from what was discussed at the working groups, they were answered that the proposals came from Brussels.
Činjenica da živimo u zemlji u kojoj institucije ne rade, ne podrazumeva pravo medija da sude i presuđuju, stavljaju na stub srama ili opraštaju, pa ni u slučaju optužbi protiv nekog ko radi na Pinku
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji, kome se sudi po optužbi da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane.
Mediji se bore na sve načine da privuku što veću publiku, a samim tim i povećaju svoje prihode. U toj borbi oni se takmiče ko će prvi objaviti neku informaciju, ekskluzivu ili detalje iz istrage pri čemu često pribegavaju senzacionalizmu i usput krše zakone i etičke standarde profesije. Svesno ili ne, nebitno je, jer „cost-benefit“ računica na kraju je jasna – finanansijska dobit je veća od mogućih sankcija.
Zašto je KRIK prvostepeno osuđen za ono što je Rojtersu ili Vaštington postu dozvoljeno? Da li je to zato što se nije pridržavao često rogobatne, nerazumljive pravne terminologije i tako prekršio pretpostavku nevinosti, ili zato što ga je tužio Predrag Koluvija od Jovanjice, koga zastupa Vladimir Đukanović, funkconer SNS-a? Savet za štampu o ovakvom problemu nema utvrđene stavove, dok je sudska praksa neujednačena
Bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, iako formalno nije osumnjičena ili optužena ni za jedno krivično delo, javno je osuđena.
Javno objavljivanje dokaza iz istrage kriminalnih aktivnosti grupe Veljka Belivuka ima dvostruki efekat, pojašnjavaju pravnici koje je Danas kontaktirao.
Mediji su se obrukali i ogrešili i o žrtve i o osumnjičenog za krivično delo, izjavila je danas novinarka Tamara Skrozza o slučaju zlostavljanja u školi glume Miroslava Aleksića, dok je generalna sekretarka Saveta za štampu Goradana Novaković rekla da za sada nije stigla nijedna žalba na pisanje medija o tom slučaju.
Ne ulazim u pitanje nečije krivice ili nevinosti.
Čovek koji se smatra odgovornim za udes u kojem je poginuo u februaru 2019. Šaban Šaulić morao je da se skloni od javnosti. Razlog: srpski mediji objavljuju njegove fotografije s punim imenom, piše „Vestfalen Blat“.
Najveći skok bezobzirnog načina izveštavanja u medijima dogodio se kada je kleveta ukinuta kao krivično delo, ocenjuje advokat Goran Petronijević. Smatra da nije dobro što se sudske presude protiv medija svode na naknadu štete i objavu demantija.
U medijima se niko ne sme označiti učiniocem nekog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda, istakla je advokatica za medijsko pravo Kruna Savović iz kancelarije Živković i Samardžić.
Odnos suda i medija je važan i treba da se zasniva na obostranoj nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, profesionalizmu, poverenju i poštovanju, zaključak je skupa „Odnos suda i medija“, koji su organizovali Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Misija u Srbiji (OEBS), Vrhovni kasacioni sud i Udruženje novinara Srbije (UNS).
Mediji imaju pravo da komentarišu sudske postupke na objektivan način, koji ne otežava vođenje postupka, ocenila je danas sudija Vrhovnog kasacionog suda Katarina Manojlović Andrić, a novinarka Ljiljana Smajlović smatra da ne treba tražiti od novinara da se uzdrže od pisanja o pojedinim suđenjima do pravosnažne presude.
Počnimo od jednog pojašnjenja. Sudovi u medijskim sporovima ne izriču kazne medijima, već naknade štetu strani koja ju je pretrpela. Sud procenjuje koliko medij koji je povredio nečije pravo na čast i ugled treba da plati kako bi oštećena strana mogla da priušti sebi neku satisfakciju.
U državi, kakva je Srbija, u kojoj su medijske slobode i novinari sve ugroženiji, predlaže se inkvizitorska krivična norma zbog koje bi pripadnici „sedme sile“ mogli da budu kažnjeni i sa tri godine zatvora
Milan Veruović, nekadašnji telohranitelj premijera Zorana Đinđića, dobio je u petak, 27. jula, sudski spor protiv Srpskog telegrafa zbog povrede ugleda i časti, saznaje Danas.
Komentarišući predlog ministra Nenada Popovića da se formira radna grupa za lažne vesti, novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić ocenio je u Novom danu da nikakve reakcije nije bilo na vesti o državnim udarima. "Bili smo svedoci nekoliko takvih slučajeva, vođene su emisije na TV sa nacionalnom frekvencijom, to se emituje češće nego Bolji život".
Deo podeljene Advokatske komore Beograda, blizak Državnoj bezbednosti, preti zakonskim izmenama prema kojima bi novinari zbog kršenja „pretpostavke nevinosti“ mogli završiti u zatvoru tri godine, piše Vuk Z. Cvijić u novom broju NIN-a.
