02. apr 2019.

Odnos suda i medija: Obostrana nezavisnost, uz saradnju i poštovanje

Odnos suda i medija je važan i treba da se zasniva na obostranoj nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, profesionalizmu, poverenju i poštovanju, zaključak je skupa „Odnos suda i medija“, koji su organizovali Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Misija u Srbiji (OEBS), Vrhovni kasacioni sud i Udruženje novinara Srbije (UNS).

Na skupu su govorili predstavnici pravosuđa, OEBS-a, novinarskih udruženja i novinari.

Dragomir Milojević: Nedostatak poštovanja profesionalih standarda medija

V.f. predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da je „odnos medija i sudova veoma važan, ali da uvek može biti bolji i kooperativniji, da treba da se zasniva na obostranoj nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, profesionalizmu, poverenju i poštovanju“.

„Svedoci smo sve masovnije negacije poštovanja prava ličnosti u sredstvima javnog informisanja. Ne samo javnih ličnosti, već i maloletnih lica, kršenja pretpostavke nevinosti, brutalnih povreda časti i ugleda, govora mržnje i diskvalifikacija političkih neistomišljenika, sve pod lažnom slobodom javnog informisanja“, rekao je Milojević.

On je kazao da u Srbiji „ljudsko dostojanstvo mora biti neprikosnoveno, a paušalne, neosnovane optužbe, insinuacije, omalovažavanja, pretnje u ime slobode štampe ne smeju biti sinonimi za nju, jer podrivaju poverenje u verodostojnost novinarske struke“.

„Sudovi treba pravovremeno da informišu javnost o svom radu i učine informacije dostupnim svim građanima pod jednakim uslovima. To treba da se radi svakodnevno“, rekao je Milojević i dodao da „informacije koje se objavljuju treba da budu takve da zadovolje interes javnosti, a ne pojedinca“.

[povezaneprice]

Milojević je rekao da je „situacija takva da nailazimo na nedostatak profesionalnih standarda među predstavnicima medija“.

„Sa druge strane nailazimo na zatvorenost i nedovoljnu pristupačnost sudova i nedopustivo curenje informacija. Ovaka situacija nije samo u Srbiji. Zakon o javnom informisanju propisuje da se u javnom glasilu niko ne sme označiti učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno proglasiti krivim i odgovornim pre pravnosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa“, naveo je Milojević i dodao da se ovim Zakon, između ostalog, zabranjuje govor mržnje i diskriminacije.

„Novinari i odgovorni urednici javnih glasila dužni su da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti sa pažnjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Tačno je da su nosiocima državnih i političkih funkcija ograničena prava na zaštitu privatnosti, ako je informacija važna za javnost s obzirom na činjenicu da lice na koja se odnosi informacija vrši određenu funkciju“, istakao je Milojević.

Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković upitao je Milojevića da li je moguće da „sudija Osnovnog suda u Brusu sebi da za pravo da isključi javnost, novinare i dopisnike da izveštavaju sa suđenja“ i istakao da je „utisak da je to samo zato što se sudilo predsedniku Opštine Brus“.

Milojević je rekao da je taj postupak nezakonit, kao i da će podneti prijavu disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstvaukoliko mu novinarska udruženja dostave informacije o ovom slučaju.

Podsetimo, UNS je u međuvremenu Milojeviću dostavio podatke o ovome slučaju, jer je dopisnici „Večernjih novosti“ iz Kruševca Sofiji Babović, novinaru televizija Prva i O2 Ljubiši Leševiću i novinaru „Blica“ i N1 Nenadu Božoviću 5. februara 2019. godine nije bilo dozvoljeno da prisustvuju suđenju u Osnovnom sudu u Brusu.

Andreo OrizioSloženi odnos suda i medija je srž demokratskih društva

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andreo Oricio o odnosu sada i medija je rekao da on „nije uvek lak i da je zapravo to retko slučaj“.

„Uprkos povremenim poteškoćama slobodna štampa i nezavisno sudstvo moraju da sarađuju kako bi održali posvećenost društva vladavini prava“, rekao je Oricio i dodao da su „mediji od suštinske važnosti za izgradnju i održavanje poverenja javnosti“.

„Da bi pravosudni sistem dobro funkcionisao od suštinske je važnosti da svima budu dostupne pouzdane informacije i da se medijskim izveštavanjem prenosi celokupna slika o onome šta se događa u sudnici“, naveo je on.

Orizio je istakao da „iako je sloboda medija od primarne važnosti, objektivnost i nepristrasnost su ključni“.

„Senzacionalizam i izražavanje pristrasnog mišljenja mogu na mnogo načina uticati na ostvarivanje pravde, budući da mogu da naruše poverenje javnosti, odgovornosti i integritet pravosuđa“, rekao je Oricio i dodao da „strog medijski profesionalizam treba da bude etički imperativ, kao i da podstiče neka od rešenja ustanovljena u novom Nacrtu medijske strategije, čijoj je izradi Misija OEBS-a doprinela zajedno sa svim relevantnim institucionalnim i profesionalnim akterima…“

Vladimir RadomirovićVećina sudija posvećeni pravdi

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) i glavni i odgovorni urednik Pištaljke Vladimir Radomirović rekao je da je mislio da je „sudstvo najslabija karika u pravosuđu“.

„Pištaljka je za poslednje dve godine u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom i Pravosudnom akademijom obučila oko hiljadu sudija za primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača. Sada radimo i sa tužilaštvom i nastavljamo ove obuke za sudije. Kroz sve te kontakte mi smo u Pištaljci shvatili da je većina sudija posvećena svom poslu, pravdi, a da velikih problema ima u ostalim segmentima pravosuđa“, rekao je Radomirović i dodao da „i sudstvo ima svojih problema“.

„U našem društvu sva krivica se svaljuje na sudije. Čini mi se da građani sud shvataju kao da je to prvo mesto na koje treba da idu, a zaboravlja se koliku ulogu imaju tužilaštvo, administracija. U najvećem broju slučajeva, ako treba vršiti pritisak na bilo koga, treba na administraciju da uradi ono što najčešće izbegava“, rekao je Radomirović.

Novinar Moma Ilić i viša savetnica za evropske integracije i međunarodne projekte Vrhovnog kasacionog suda Vanja Rodić analizirali su pitanja koja su dobijali sudovi od novinara, kao i odgovore sudova.

Moma IlićPitanja tabloida upućena sudovima nepristojna

Moma Ilić rekao je da su „nezavisno sudstvo i slobodni mediji važni stubovi demokratskog društva i da su pokazatelj da li neka država opravdano i sa razlogom nosi epitet pravna“, kao i da „sudovi i novinari imaju dosta zajedničkih tačaka, između ostalog i u zajedničkoj borbi protiv kriminala i korupcije u društvu“.

„Zajedničko im je i to što su pod konstantnim pritiskom političkih, odnosno ekonomskih moćnika. Obe profesije često se optužuju da služe nekoj političkoj opciji. Tačnije, optužuju se da su poslušnici ili bivše ili aktuelne vlasti, iako su i jedni i drugi u poziciji da stalno brane svoju nezavisnost. Opšti je utisak da se nedovoljno poznaju, ne razumeju i da je njihova komunikacija daleko od zadovoljavajuće“, rekao je Ilić.

On je istakao da su „u 2017. i 2018. godini novinari u pisanoj formi uputili više od 400 pitanja, najviše adresovanih na Viši sud u Beogradu“.

„Jedan od čestih problema koji se javlja u komunikaciji novinara sa sudijama je pribavljanje statističkih podataka“, rekao je Ilić i dodao da su iz njegove analize pitanja tabloida nepristojna i da to predstavlja sve, samo ne traženje podataka.

„Drastičan primer je skandalozan zahtev jednog tabloida. Tabloid je tražio od sudije koji  vodi postupak u vezi s tim tabloidom, da u najkraćem mogućem roku odgovori da li je korumpiran“, rekao je Ilić.

Vanja Rodić Za saradnju sa medijima važni su potparoli i koordinatori za medije

Viša savetnica za evropske integracije i međunarodne projekte Vrhovnog kasacionog suda Vanja Rodić rekla je da „novinari postavljaju pitanja u formi zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u slobodnoj formi, imejlom ili telefonskim putem, a da ponekad ima zahteva novinara da razgovoraju sa sudijom ili predsednikom suda“.

„Veliki je značaj predsednika suda za kvalitet odnosa sa javnošću. Iz nekih primera vidimo da su predsednici vrlo otvoreni prema medijima ili da je omogućena podrška potparolima, dok se kod drugih uočava formalizovan pristup ili čak kontinuirano deluju reaktivno u komunikacionoj strategiji“, rekla je Rodić.

„Uočen je problem nespremnosti sudova u vezi sa pitanjima za koje je jasno da postoji interes javnosti. Proaktivnim odnosom izbegla bi se pogrešna tumačenja i netačne informacije“, rekla je Rodić.

Ona je navela da kod novinara „postoji nerazumevanje koje su informacije od javnog značaja, da postoji veliki broj zahteva, čak i kad im to nije potrebno“.

„Postoji nerazumevanje kod traženja statističkih podataka. Za sudove je ponekad problem da prikupljaju određenu vrstu informacija kako bi se udovoljilo istraživačkom novinarstvu. Novinari ne mogu uvek da očekuju da dobiju statističke podatke koji se kao takvi ne obrađuju kroz statistiku o radu sudova“, rekla je Rodić.

MatićDeo demokratskog procesa je kritika sudova

Moderator teme „Granica dozvoljenog komentarisanja sudskih postupka – pravila i prakse u domaćem pravnom sistemu, praksa Evropskog suda za ljudska prava“ bio je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.

Matić je rekao da je prošle godine bio optužen da je prekršio pretpostavku nevinosti zato što je kritikovao odluku Sudskog veća u vezi sa suđenjem optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije.

„Prošle godine dve presude Evropskog suda u Hrvatskoj su dale za pravo medijima da kritikuju rad sudova, sudija, a u jednom slučaju bilo je reč o situaciji u kojoj je novinar preneo stav političara, koji je bio o korumpiranim  sudijama“, rekao je Matić.

On je naveo da je „u Hrvatskoj situacija vrlo specifična“.

„Ima preko hiljadu slučajeva protiv novinara za nanošenje duševne boli, i tamo se dosuđuju visoke kazne što je takođe veoma snažan oblik pritiska na medije“, rekao je Matić.

On je naveo da je „deo demokratskog procesa i kritika između ostalog i suda, pravosuđa, kao i da je to nešto na šta se moramo naviknuti, uz poštovanje dostojanstva, činjenica i našeg sopstvenog kodeksa“.

„Kada bi se u potpunosti poštovao Kodeks novinara, mi ne bismo imali situacije kojima bi se problematizovalo kršenje pretpostavke nevinosti koju najviše krše neki od tabloida“,  rekao je Matić.

Katarina Manojlović AndrićNovinari treba kritikuju pravnosnažne, a ne prvostepene presude

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Katarina Manojlović Andrić rekla je da sloboda medija „obuhvata slobodu da se nesmetano izražava mišljenje, daju informacije i šire ideje i omogući njihovo objavljivanje u bilo kojoj vrsti medija, te da se one nesmetano primaju i prikupljaju od drugih“.

Ona je kazala da „mnogi mediji redovno izveštavaju o sudskim postupcima,  neki u većoj, neki u manjoj meri u zavisnosti od svoje uređivačke politike“. „Mislim da se načelno može zaključiti da građani dobijaju informacije o sudskim postupcima za koje je zainteresovana javnost“, rekla je Manojlović Andrić i dodala da „novinari treba da postupaju u dobroj meri prenoseći tačnu i pouzdanu informaciju u skladu sa načelom odgovornog novinarstva“.

„Mislim da izveštavanje o pojedinim krivičnim postupcima u kojima se iznosi čitav niz podataka o izvedenim dokazima i njihovoj sadržini, naročito u fazi istrage može ozbiljno da ugrozi vođenje krivičnog postupka. Mislim da svi koji čitaju dnevne novine su upoznati sa tim da se pojedine, uglavnom tabloidne novine, bave  nekim od krivičnih postupaka . U tim člancima mi možemo da nađemo informacije o sadržini iskaza osumnjičenog lica dat pred policijom ili u istražnom postupku, citirane delove iskaza ključnih svedoka u pojedinim postupcima, citirane delove navodno veštaka iz tih postupaka….“, rekla je ona.

Manojlović Andrić rekla je da „sliku koju javnost ima o sudovima nije ni malo ohrabrujuća“.

„Mediji generalno pružaju negativnu sliku o sudovima. Istraživanje javnog mnjenja pokazuje nizak stepen poverenja u rad sudova i među građanima koji misle da nisu imali nikakav kontakt sa sudovima, niti su bili učesnici u nekom sudskom postupku. Možemo pretpostaviti da je jedan od razloga za to i način na koji mediji komentarišu  sudske postupke i rad sudova“, istakla je ona.

Manojlović Andrić rekla je da je u Pravilniku o zaštiti maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga između ostalog, propisano da je „pružalac medijskih usluga  dužan da zaštiti identitet maloletnika, ako postoje indicije da je on učinilac, svedok ili žrtva nasilja krivičnog dela, ili drugog krivičnog dela nedozvoljenog ponašanja, ili ako je pokušao samoubistvo“.

„Pružalac medijskih usluga dužan je da se uzdrži od objavljivanja podataka kojima se neposredno otkriva identitet maloletnika, na primer njegovo ime, imena njegovih roditelja ili bliskih srodnika, adresa stanovanja ili slično, kao i podataka koji bi mogli posredno da ukažu na njegov identitet, bilo samostalno ili pak sa podacima koji su već dostupni javnosti“, rekla je ona.

Govoreći o kritikama novinara na sudske odluke, Manojlović Andrić rekla je da one treba da se odnose na pravnosnažne sudske odluke“, a da „kritikom prvostepenih sudskih odluka može prejudicirati konačni ishod postupka i time dovesti u pitanje  pravo  na nepristrastan sud kao element prava na suđenju“.

Ljiljana SmajlovićNe slažem se da novinari treba da kritikuju samo pravnosnažne presude

Predsednica Suda časti UNS-a i kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović rekla je da bi „bilo idealno da možemo da imamo potpuno poverenje u sudove i da možemo mirno da čekamo pravnosnažnu presudu“.

„Snažno se ne slažem da mi moramo da čekamo pravnosnažnost presude. Mislim da je kod nas osnovni problem što imamo slabo istraživačko novinarstvo, ni o čemu ne pišemo dovoljno i ni o čemu ne pišemo sa čvrstim činjeničnim osnovom“, rekla je Smajlović.

Odgovarajući na tvrdnje Smajlović sudija Vrhovnog kasacionog suda Katarina Manojlović Andrić  rekla je da „mediji imaju pravo da komentarišu sudske postupke i da ih kritikuju“, ali da je njeno mišljenje „ da treba da se kritikuju pravnosnažne sudske odluke, a ne prvostepene“, kao i da je „normalno i prirodno da budu komentarisani sudski postupci, kao i da oni treba da budu komentarisani, ali da postoje ograničenja u zakonu“.

Govoreći o suđenju optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije Ljiljana Smajlović rekla je da je ona posebno bila zainteresovana za ovo suđenje.

„Pojavila sam se na sudu. Neko je pokrenuo pitanje da mogu da budem pozvana kao svedok. Ja sam izašla, slažući se sa sudijom. Ono što su nas učili na Fakultetu političkih nauka je da je od tri grane vlasti, sudska najslabija, da ona nema kasu i  da zavisi od ove dve druge, kao i da sa pravosudnim sistemo i sa sudijama treba posebno nežno. Izašla sam sa suđenja koje me je strašno interesovalo, jer je Slavko Ćuruvija bio moj kolega. Nikada mi se niko nije javio oko toga hoću li biti svedok ili neću. Propustila sam čitavo suđenje“, rekla je Smajlović.

Ljiljana Smajlović rekla je da je zatim otišla  na poslednje ročište suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije „da bi barem nešto videla od toga kakvo je suđenje bilo“.

„Na tom ročištu sam slušala kako sam demonizirala optuženog time što sam učestvovala u  iznošenju komentara o toku suđenja, kao i da je posebno drsko bilo to što nisam ni pratila suđenje, a usudila sam se da iznosim sudove“, rekla je Smajlović.

Istakla je da je „lek za demokratiju više demokratije, a da je lek u novinarstvu više izveštavanja, više informacija“.

Govoreći o curenju informacija iz istraga u sudskim postupcima, podsetila je na slučaj ubistva novinara Džemala Kašogija.

„Jeste li vi pratili kako smo mi saznali za Kašogija. Saznali smo tako što je Erdoganova vlast namerno pustila podatke iz istrage. Zar je trebalo da kažemo kakav je to način, nemaju pravo, kako su došli do toga, a niko da nam ne kaže ništa o Kašogiju, strpićemo se, videćemo kroz pet godina…“, rekla je Smajlović.

Ona je rekla da „curenje informacija iz sudskih postupaka postoji svuda, pa i kod nas, a da je u nekim slučajevima, kao što je Kašogijev, dovelo do ishoda da jednoga dana pravda bude zadovoljena.

Irena GarčevićU sudskim postupcima društvene mreže nisu medij

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Irena Garčević govorila je o sudskoj zaštiti od govora mržnje.

„U tužbama po članu 101 Zakona o javnom informisanju i medijima pasivno legitimisan je odgovorni urednik. To je prosto logično zato što on odgovara za sadržaj koji uređuje.  Vrlo je važno ovo da naglasim. On odgovara za sadržaj koji se uređuje nezavisno od toga da li informacija potiče od novinara ili informacija potiče od nekog drugog. To je sada ono što je aktuelno u poslednje vreme, pogotovo u internet izdanjima štampanih medija kada se neselektivno objavljuju komentari čitalaca, iako autor nije novinar, već čitalac“, rekla je Gračević.

Ona je rekla da po ovom Zakonu „odgovorni urednik može odgovarati, ako je u komentarima čitalaca sadržan govor mržnje“.

Petar Jeremić pitao je Gračević da li medij može odgovarati za komentare čitalaca u kojima ima govora mržnje na Fejsbuk stranicima tog medija.

„Nema vaše odgovornosti za to, ima odgovornosti onaj ko izražava takav govor, a ne vas, zato što to društvene mreže nisu medij“.

Marija VukasovićBrže se postupa u slučajevima napada u kojima su novinari poznati

Pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Marija Vukasović podsetila je na formiranje Stalne radne grupe za bezbednost novinara koja je osnovana u decembru 2016. godine na osnovu sporazuma koji su potpisali Republičko javno tužilaštvo, MUP i sedam novinarskih i medijskih udruženja.

„Bilo je dosta oscilacija i neslaganja u Radnoj grupi. Nismo zadovoljni u potpunosti kako se sporazum sprovodi. Međutim, ima određenih napredaka u prijavljanju slučajeva kada je novinar napadnut ili kada mu je prećeno, a tužilaštva su malo otvorenija nego što su ranije bila, kao i MUP“, rekla je Vukasović.

Vukasović je kazala da  „NUNS od 2008. godine vodi bazu podataka napada i pritisaka na novinare“.

„Od 2016. godine dosta nam je olakšano praćenje zato što je Javno tužilaštvo počelo da vodi evidenciju o napadima na novinare, pa tako znamo konkretnije šta se dešava sa slučajevima napada na novinare. Ono što se pokazalo kao problem su niske kazne koje se izriču počiniocima krivičnih dela“, rekla je Vukasović. Ona je dodala da se „prema njihovoj bazi, a to su podaci od novinara i tužilaštva, u najvećem broju slučajeva izriču uslovne osude počiniocima“.

Vukasović je kazala da „najveći broj slučajeva završi tako što sud utvrdi da nema elemenata krivičnog dela, pa dođe do odbačaja krivičnih prijava“.

Govoreći o napadima na novinare Vladimir Radomirović rekao je da je osoba koja je poslala preteće pismo televiziji N1 brzo otkrivena, uhapšena, kao i da je prihvatila sporazum o priznanju krivice, a da je zatim osuđena vrlo brzo na osam meseci zatvora.

Na pitanje Radomirovića da li Vukasović ima analizu kad tužilaštvo reaguje i zašto ne reaguje u određenim slučajevima, Vukasović je rekla da je to komplikovano pitanje.

„U poslednjih nekoliko meseci čini se da se tužilaštvo malo aktiviralo. Imamo nekoliko slučajeva gde su jako brzo reagovali. Moram da napomenem da sada i tužilaštva i policijski službenici moraju hitno da postupaju u slučajevima napada i pretnje novinarima“, rekla je ona i dodala da su „stekli utisak da se najčešće brzo postupa u slučajevima koji su poznatiji, odnosno gde su novinari poznatiji“.

„Imamo veliki broj slučajeva na lokalu koji dugo ostaju nerasvetljeni. Imamo slučajeve koji su više od deset godina u predistražnom parničnom postupku, kao što je slučaj Dejana Anastasijevića iz 2007. godine, kojem je bačena bomba na prozor stana u kojem živi“, rekla je Vukasović.

Radomirović je zaključio da „tužilaštvo reaguje efikasno onda kada je vlasti stalo da se reaguje brzo“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend