Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Pojedini mediji, po pravilu oni naklonjeni vlastima, uspevaju da kroz medijske konkurse naplate astronomske iznose za vesti i izveštaje, neretko i za doslovce prekopirane tekstove sa drugih sajtova. Javnim novcem tako se ne plaćaju medijski sadržaji, već se obezbeđuje opstanak podobnih medija, dok najveći deo profesionalnih medija na lokalu jedva preživljava ili nestaje
Za takozvana pojedinačna davanja iz budžeta je izdvojeno blizu 13 miliona dinara, od čega je gotovo trećina otišla na projekte koji će biti realizovani u medijima u vlasništvu „kruševačkog Merdoka“ Radoice Milosavljevića
Zrenjanin je raspisao konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja a budžet iznosi pet miliona dinara.
Ako limit državne pomoći tokom tri godine iznosi 23 miliona za jednog učesnika na tržištu, kako je moguće da su Srbija danas i njene firme, koje državna uredba prepoznaje kao „jednog učesnika na tržištu“, na ime pomoći, a gotovo isključivo od medijskih konkursa, prihodovale bar 140 miliona? Ako su prekršile uredbu, kako su uopšte mogle da učestvuju na medijskim konkursima? Pa, lako – to koliko je novca na ime državne pomoći dobio neki učesnik na tržištu kontroliše upravo sam učesnik
Priča o medijskim konkursima i projektnom sufinansiranju umesto zaštite javnog interesa pretvorila se u praksi u samo jedan od načina isplaćivanja apanaže provladinim glasilima. Zbog toga je sve veći broj profesionalnih medija koji više i ne učestvuju na konkursima, a bez državne pomoći dobar deo slobodne medijske scene ili umnogome smanjuje produkciju ili prestaje sa radom.
Da sa projektnim sufinansiranjem medijskih sadržaja ima problema od samog početka celog procesa do njegovog kraja, da su komisije koje odlučuju o tome partijski sastavljene i sa nekvalifikovanim predstavnicima, kao i da je problem u primeni samog zakona - neki su od zaključaka u debati Južnih vesti u kojoj su učestvovali Stojan Marković iz Lokal presa, Željko Bodrožić iz NUNS-a, Stevan Ristić iz Asocijacije medija i Nino Brajović iz UNS-a.
Umesto da se projekat „Vaše pravo da znate – Pančevo“, za koji je na medijskom konkursu Grada Pančeva 2019. godine portal epancevo.rs dobio iz budžeta 3,1 milion dinara, bavi suzbijanjem predrasuda i širenjem tolerancije, kako je u projektu navedeno, ovaj portal je odabrao da se obračunava sa novinarima, medijima, lokalnim privrednicima i političarima koji im nisu po meri.
Da je kvantitativno medijska scena u Nišu dobra, al da po kvalitetu i profesionalsti ima tek nekoliko kvalitetnih medija, slažu se sagovornici Fonetove emisije "Niš - grad za pesnike i novinare". O stanju lokalnih medija, izazovima profesije, budžetskom sufinansiranju medijskih projekata i odnosu vlasti prema medijama za serijal "In medias (p)res" govore Zorica Miladinović, Gordana Bjeletić, Dragan Đorđević, Milan Stojanović i Ivana Ilja Petrović.
Radio-televizija „Šumadija“ iz Aranđelovca dobila je najviše novca na lokalnom konkursu za sufinansiranje medijskih projekata - čak 7,8 od ukupno 11 miliona dinara, koliko je opština izdvojila za medije ove godine.
Postepeni nestanak višedecenijskog poslovnog modela na osnovu kojeg su funkcionisali lokalni mediji nije samo ovdašnji problem. Pronalaženje novih izvora za finansiranje svakodnevnog rada postaje goruće pitanje i u našem u regionu.
Medijska reforma, započeta 2012. godine, oslanjala se na nekoliko ključnih tačaka sa jednim jedinim ciljem: osnaživanje medijskog pluralizma.
I u Subotici se ponavlja isti obrazac iz više gradova i opština u Vojvodini da novac iz budžeta najviše dobijaju mediji bliski vlasti, pa su na lokalnim konkursima najviše dobili oni povezani s Vladanom Stefanovićem, Milanom Šveljom, Jožefom Pinterom, te neizostavnom Panonija fondacijom
I u Temerinu je nastavljen trend da ubedljivo najviše novca na medijskim konkursima u Vojvodini odlazi medijima i udruženjima bliskim lokalnim vlastima i Srpskoj naprednoj stranci
Na poslednjim medijskim konkursima u više opština i gradova u Vojvodini još jednom je ubedljivo najviše novca otišlo medijima i udruženjima bliskim lokalnim vlastima i Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Cenzolovka je u nekoliko gradova istražila kako se novac građana iz budžeta prelio u propagandističke medije. Evo kako je to izgledalo u Somboru
Vlasništvo medija i dodela sredstava podobnim vlasnicima u Srbiji poodavno imaju razmere razbojništva uvijenog u konkursne oblande, tako da učešće u ovom poslu postaje svojevrsno saučesništvo
Koalicija za slobodu medija smatra da celokupan proces dodele sredstava medijima ima ozbiljne nedostatke, da neuređene oblasti otvaraju mogućnost arbitrarnog odlučivanja, umanjuju transparentnost i ugrožavaju integritet konkursnog sufinansiranja javnog interesa u medijima
Iako pojedini mediji još uvek nisu dobili ni dinar za realizaciju projekata odabranih na prošlogodišnjem medijskom konkursu u Pančevu, krajem maja podeljeno je novih 40 miliona dinara. Polovina tog novca pripala je TV Pančevo i produkciji osnovanoj u februaru ove godine, a koja će program emitovati na Radio Pančevu.
Rešenjem pokrajinske sekretarke za kulturu i informisanje Dragane Milošević na osnovu sprovednog konkursa raspodeljeno je 49,2 miliona dinara za 142 medijska projekta u ovoj godini.
Konkurs za dodelu sredstava medijima iz budžeta Zrenjanina, po kome je budžet od 10 miliona dinara protekle nedelje raspoređen samo određenim medijskim kućama, ponovo otvaranja pitanje ima li mesta disciplinovanju medija preko projekata sufinansiranja njihovih programa.
Biznis kruševačkog tajkuna Radoice Milosavljevića cveta zahvaljujući novcu građana Srbije: za pet godina 13 njegovih medijskih kuća od države dobilo 3.097.445 evra. Radio-televiziji Kruševac novac nije dodeljen samo tamo gde ona to nije htela. Kupio medij za manje od 500, a kroz konkurse za njega dobio skoro 70.000 evra
