Informer politizuje smrt studentkinje, bezobzirno objavljuje fotografije sa uviđaja i lične podatke žrtve 
Informer se širi Srbijom: Za potrebe lokalnih izbora, TV Lav plus postala regionalni propagandni centar 
Zorica Popović o zločinu nad novinarima u Boru: Sekirom na ljude?! Tad sam videla da su nas napale ubice 
Zemlja preplavljena propagandom: Mapa lokalnih medija u vlasništvu novih/starih režimskih igrača 
Milenijum tim tuži novinarku N1: Traže zatvorsku kaznu od godinu dana zbog teksta o kupovini hotela Jugoslavija 
U 2021. godini 134 lokalne samouprave finansirale su javni interes u medijima sa 1.346.118.860 dinara, odnosno 11,5 miliona evra. Od 171 lokalne samouprave njih 37 u budžetu nisu izdvojili ni dinar za ovu namenu, a od 134 koje su sufinansirale medije, ni jedna nije poštovala preporuku novinarskih udruženja o visini sredstava za ove namene.
Komisija za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja u Novom Pazaru predložila je da ovaj grad u 2022. sufinansira 21 medijski projekat, od 39 pristiglih
Udruženju novinara Srbije rečeno je da su u Ministarstvu kulture i informisanja u toku poslednje tehničke pripreme za raspisivanje konkursa za sufinansiranje medijskih projekata i da će konkursi biti raspisan za nekoliko dana. Navode i da je opredeljen isti iznos kao i prethodne godine, a biće raspisan isti broj konkursa kao i 2021. godine.
Grad Kragujevac raspisao je Javni poziv za učešće na Konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Kragujevca za 2022. godinu.
Za medijske konkurse najviše su izdvojile lokalne samouprave, 66,8 miliona evra, ali su maltene polovinom tog novca nagrađeni projekti čiji je cilj, između ostalog, praćenje rada lokalnih vlasti, pokazala je analiza Centra za održive zajednice. Najviše koristi od konkursa imala je RTV Novi Pazar kojoj je za sedam godina 19 odobrenih projekata donelo 2,6 miliona evra
Za svaku hvalu je činjenica da je Novi Sad ovogodišnja Evropska prestonice kulture. To što imamo evropsku kulturnu prestonicu ne znači i da su se ovdašnji mediji pomerili sa periferije interesovanja ministarke kulture i informisanja.
Gradsko veće Novog Pazara, na prvom ovogodišnjem zasedanju, donelo je odluku da raspiše konkurs za sufinansiranje medijskih projekata.
Očekujem da će projektno sufinansiranje za narednu godinu na svim nivoima vlasti biti okončano u prvom tromesečju naredne godine. Razlog su predstojeći izbori i želja da se tako prevashodno namire provladini dobitnici državne pomoći.
Zakon o javnom informisanju predviđa da „pojedinačna davanja” u domenu projektnog sufinansiranja ne mogu prelaziti 5% ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa putem javnih konkursa. Po tom osnovu je tokom ove godine MInistarstvo kulture i informisanja raspodelilo skoro 13 miliona dinara.
Sistem osmišljen kao dobar i pravedan način finansijske pomoći države, uz istovremeno zadovoljenje različitih potreba specifičnih grupa korisnika u javnosti, gotovo odmah se prelio u svoju suprotnost, mehanizam za finansiranje propagande vlasti i nagrađivanje njoj lojalnih medijskih kuća. Dobar primer preuzet iz evropske prakse, ali pravno i proceduralno nedorečen i nestandardizovan, lako je zloupotrebljen, a stručna javnost smatra da će aktuelna vlast gotovo sigurno naći način da izigra i buduća zakonska rešenja, ma koliko ona bila spretnije sročena.
Sindikat novinara Srbije (SINOS), u okviru kampanje „Kako do dostojanstvenog rada u medijima i odgovornog novinarstva“, održao je danas sastanak sa novinarima i medijskim radnicima u Smederevu.
U kršenju Kodeksa godinama prednjače tabloidi Alo, Srpski telegraf i Informer, a slede ih Kurir i Objektiv. Kurir je neetički izveštavao i o nasilju prema ženama, ali je za ovu temu ipak dobio novac na beogradskom medijskom konkursu. Sve institucije koje se finansiraju iz budžeta obavezne su prema zakonu da novac raspoređuju na rodno ravnopravan način
U Nišu je otvorena javna rasprava o Nacrtu budžeta za 2022. koji je objavljen na zvaničnom gradskom sajtu, a predviđa da prihodi u narednoj godini budu 12,07 milijardi dinara, dok su rashodi 12,43 milijarde.
Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije u poslednjih pet godina, uključujući i tekuću, pokrenuto je ukupno 17 upravnih postupaka protiv rešenja o raspodeli sredstava na konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja. Najviše sporova pokrenuto je 2017. godine – ukupno deset, 2018. i 2020. bilo je po dva, 2019. – tri, dok ove godine nije pokrenut nijedan. Razlog tome nije što su mediji zadovoljni raspodelom sredstava već što je pokretanje žalbe besmisleno.
Drugi konkurs ove godine za podršku medijskim sadržajima iz budžeta grada Zrenjanina skoro da je pisan samo za ovdašnju privatnu Radio televiziju Santos, u većinskom vlasništvu kruševačkog biznismena Radoice Milosavljevića.
Najveći „profiteri“ javnih konkursa za sufinansiranje medijskih projekata su televizije bliske vlasti, a apsolutni rekorder među njima je Radio televizija Novi Pazar sa dobijenih više od 155 miliona dinara, pokazuje istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Pojedini mediji, po pravilu oni naklonjeni vlastima, uspevaju da kroz medijske konkurse naplate astronomske iznose za vesti i izveštaje, neretko i za doslovce prekopirane tekstove sa drugih sajtova. Javnim novcem tako se ne plaćaju medijski sadržaji, već se obezbeđuje opstanak podobnih medija, dok najveći deo profesionalnih medija na lokalu jedva preživljava ili nestaje
Za takozvana pojedinačna davanja iz budžeta je izdvojeno blizu 13 miliona dinara, od čega je gotovo trećina otišla na projekte koji će biti realizovani u medijima u vlasništvu „kruševačkog Merdoka“ Radoice Milosavljevića
Zrenjanin je raspisao konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja a budžet iznosi pet miliona dinara.
Ako limit državne pomoći tokom tri godine iznosi 23 miliona za jednog učesnika na tržištu, kako je moguće da su Srbija danas i njene firme, koje državna uredba prepoznaje kao „jednog učesnika na tržištu“, na ime pomoći, a gotovo isključivo od medijskih konkursa, prihodovale bar 140 miliona? Ako su prekršile uredbu, kako su uopšte mogle da učestvuju na medijskim konkursima? Pa, lako – to koliko je novca na ime državne pomoći dobio neki učesnik na tržištu kontroliše upravo sam učesnik
