07. dec 2021.

Surovo i neosetljivo izveštavaš o nasilju nad ženama, a onda za takve teme dobiješ novac od države

U kršenju Kodeksa godinama prednjače tabloidi Alo, Srpski telegraf i Informer, a slede ih Kurir i Objektiv. Kurir je neetički izveštavao i o nasilju prema ženama, ali je za ovu temu ipak dobio novac na beogradskom medijskom konkursu. Sve institucije koje se finansiraju iz budžeta obavezne su prema zakonu da novac raspoređuju na rodno ravnopravan način

Foto: FreePik

U medijima koji se delom finansiraju novcem građana, osetljive teme, poput nasilja prema ženama, praćene su brojnim kršenjima etičkog kodeksa, pa se postavlja pitanje gde je zapelo sa sprovođenjem rodno odgovornog budžetiranja (ROB) u medijima.

Tokom godine državne institucije na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou raspisuju veliki broj konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Koordinatorka programa ROB u organizaciji UN Women Olja Janković Leković kaže za Cenzolovku da sve institucije koje se finansiraju iz budžeta imaju obavezu da primenjuju ROB.

Ona objašnjava da je Srbija 2015. godine počela sa njegovim postepenim uvođenjem, „kada je dostizanje rodne ravnopravnosti prepoznato kao jedan od ciljeva budžeta, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu”.

„Cilj ROB-a je da se odgovornijim raspoređivanjem državnog novca unapredi rodna ravnopravnost i postignu pozitivni efekti na život svih građana i građanki”, navodi Janković Leković.

Ministarstvo za kulturu i informisanje i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, dodaje ona, to postižu finansiranjem projekata kojima je cilj da unaprede rodnu ravnopravnost u oblasti javnog informisanja i povećaju broj medijskog sadržaja o tome.

Tabloidi dobijaju najveći deo novca za štampana izdanja

Prilikom ocenjivanja projekata koji će dobiti novac od države, prema Pravilniku o sufinansiranju projekata u oblasti javnog informisanja, komisije moraju gledati njihovu podobnost da ostvare javni interes, ali i uzeti u obzir da li su podnosiocima predloga u poslednjih godinu dana izrečene mere zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda – u slučaju štampanih medija i internet portala od Saveta za štampu (SZŠ).

Ovo pravilo Marija Obrenović, novinarka i saradnica PU Lokal pres, vidi kao „labavu klauzulu, koja se uglavnom poštuje na republičkim konkursima, ali ne i na lokalnim”.

Tabloidi najgore izveštavaju o slučajevima seksualne eksploatacije dece od strane roditelja ili rođaka. Imaju milosti ako devojčica ima 13-14 godina, ali preko tog uzrasta, a naročito 16-17, ona je na stubu srama (Jovana Gligorijević)

S njom se slaže i Tamara Skrozza, novinarka i članica Komisije za žalbe SZŠ, koja kaže da je „poseban problem to što novac iz siromašnih lokalnih budžeta ide velikim medijima koji serijski krše Kodeks novinara Srbije, nauštrb lokalnih medija kojima bi taj novac značio opstanak”.

Prema monitoringu SZŠ-a, navodi Skrozza, u kršenju Kodeksa već godinama prednjače tabloidi Alo, Srpski telegraf i Informer, a slede ih Kurir i Objektiv.

Kako je Cenzolovka ranije pisala, upravo neki od tih medija su tokom 2020. godine dobili ukupno 17.815.000 dinara, što je čak 82 odsto od sredstava dodeljenih nacionalnim dnevnim listovima na lokalnim konkursima.

 Marija Obrenović smatra da građani nisu svesni da su upravo oni ti koji delom finansiraju sadržaj medija koji najviše krše Kodeks.

„Mali broj građana razume i ima svest o tome kako se troši budžetski novac generalno, pa i u pogledu medija”, kaže Obrenović.

Tamara Skrozza navodi da veći deo građana i građanki „nema pojma da taj novac ide iz naših džepova, te da bi izveštavanje medija koji ga dobijaju trebalo da bude u javnom interesu”.

A o tome da li je zaista u javnom interesu, novinarka Jovana Gligorijević kaže da „ponekad jeste, ali često nije”.

Ona dodaje i da sadržaj tabloida kod građana zadovoljava „najniže porive, radoznalost koja prelazi granice tuđeg dostojanstva, potrebu za gledanjem u tuđi prljav veš i u ekstremnom obliku – krv, smrt i nasilje”.

Nasilje – da, etika – ne

 Na pitanje Cenzolovke u kakvom medijskom sadržaju bi se prepoznala primena ROB-a, Olja Janković Leković kaže da je to sadržaj koji odgovara na različite potrebe svih građana i građanki, te osvetljava položaj naročito osetljivih grupa.

Tekuća godina širom je otvorila vrata ispovestima i pričama jedne osetljive grupe – žena žrtava nasilja.

Jovana Gligorijević, članica Novinarki protiv nasilja, redovno radi na analizi ove grupe o medijskom izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju.

Medij ne može da bira u kom će trenutku poštovati ljudska prava, a u kom ne. Džabe poštovanje Kodeksa kad si pod projektom ako ćeš tokom ostatka godine izveštavati na najgori mogući način i time anulirati sve dobro što si uradio (Tamara Skrozza)

Kada je reč o tekstovima tabloida o ovoj temi, Gligorijević navodi da nekad ima manje problema, ali da je nekad „neverovatno do koje mere su surovi, neosetljivi i senzacionalistički”.

Ona dodaje da tabloidi najgore izveštavaju o slučajevima seksualne eksploatacije dece od strane roditelja ili rođaka.

„Tabloidi imaju milosti ako devojčica ima 13-14 godina, ali preko tog uzrasta, a naročito 16-17, ona je na stubu srama”, objašnjava naša sagovornica.

Tamara Skrozza dodaje da tabloidi najčešće krše pravo na pretpostavku nevinosti optuženog, te da iz toga proizlazi niz drugih prekršaja Kodeksa novinara – otkrivanje identiteta, kršenje prava na privatnost, obaveza skrivanja identiteta deteta…

Posebno je važno, naglašava Skrozza, to što krše i pravo na dostojanstvo žrtve.

Prema njenim rečima, ovo pravo postoji u Kodeksu, ali se o njemu ne govori dovoljno u javnosti, a zakon ga još uvek ne prepoznaje, uprkos priznavanju brojnih prava žrtve.

Jeremić: Kurir realizuje projekat u skladu sa etičkim pravilima

 Uvidom u podatke o raspodeli sredstava, dostupnim na sajtu finansiranjemedija.rs, novac od države na ovogodišnjim konkursima širom Srbije dobilo je tek dvadesetak projekata koji u svom fokusu imaju položaj ili prava žena.

Adrija Medija grupa (AMG), izdavač lista Kurir, odnosno Adrija Medija magazin, jedini je izdavač sa nacionalnim uticajem koji je dobio novac za projekte koji se bave nasiljem prema ženama.

Petar Jeremić, menadžer za etičke standarde u AMG, za Cenzolovku kaže da su sredstva dobijena na konkursima namenjena proizvodnji medijskog sadržaja od javnog interesa, a u kom će se AMG mediju projekat realizovati zavisi od ciljne grupe.

Za projekat „Žene tokom pandemije u većoj opasnosti od nasilja”, AMG je na konkursu Grada Beograda dobila nešto više od 2,5 miliona dinara.

Taj projekat realizuje se u dnevnom listu Kurir i to, navodi Jeremić, „u svemu u skladu s etičkim pravilima”.

Prema poslednjem izveštaju o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije Saveta za štampu, Kurir je smanjio broj prekršaja Kodeksa za 40 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Snimak ekrana, Savet za štampu: Rezultati monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama u periodu od 1.jula do 31. decembra 2020. godine

Ipak, ovaj list je i dalje u samom vrhu liste onih koji krše Kodeks – na drugom mestu.

Jeremić navodi da je AMG još u martu dostavila primedbe SZŠ-u, jer je „procenat smanjenja prekršaja veći prema internim evidencijama”, te da misli da će njihova evaluacija uticati i na promenu vrha tabele.

„Trebalo bi da nakon toga standardi budu jasni i ujednačeni, a ne ostavljeni slobodnoj proceni, koja je ovog puta bila na našu štetu”, zaključuje naš sagovornik.

Gligorijević: Deo tekstova besprekoran, deo i dalje problematičan

 Prateći medijski sadržaj iz aprila i decembra 2020. godine za potrebe analize Novinarki protiv nasilja, Jovana Gligorijević kaže da je uočila da su AMG mediji imali kampanju „Reci ne nasilju nad ženama” i rubriku „Priče iz Srbije”.

Tekstove objavljene u okviru njih Gligorijević je ocenila kao „besprekorne” prema indikatorima na osnovu kojih se radi analiza, dodavši da su identični u svim izdanjima, ali da ne zna da li su rađeni projektno, jer to „nije naznačeno”.

Ono što ona uočava kao problem jeste „drugi sadržaj o ovoj temi iz istih izdanja, u kojima se nailazi na kršenje najmanje pet od devet indikatora”.

Najproblematičniji su, kaže ona, tekstovi Kurira o konkretnim slučajevima nasilja ili femicida, a kao najčešće kršene indikatore navodi „posao urednika” – naslove, prateće fotografije…

„Često se sasvim korektni tekstovi kriju ispod klikbejt naslova koji čitaocu obećavaju krv, dramu, tragediju i ’nešto još gore’. U našoj grupi su i mnoge novinarke tabloida, i moram da kažem da njihovi sadržaji nikada nisu sporni. Kad god je autor ili autorka neko drugi, sporan je i sadržaj, a ne samo naslov ili fotografija”, objašnjava Gligorijević.

Tamara Skrozza smatra da, prilikom ocenjivanja predloga, komisije ne bi trebalo da gledaju samo kvalitet određenog projekta, već izveštavanje podnosioca (medija) generalno.

„Medij ne može da bira u kom će trenutku poštovati ljudska prava, a u kom ne. Džabe poštovanje Kodeksa kad si pod projektom ako ćeš tokom ostatka godine izveštavati na najgori mogući način i time anulirati sve dobro što si uradio”, zaključuje naša sagovornica.

***

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Transformativno finansiranje za unapređenje rodne ravnopravnosti: ka transparentnijem, inkluzivnijem i odgovornijem upravljanju na Zapadnom Balkanu, koji finansira Vlada Švedske – Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, SIDA, Ujedinjenih nacija ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend