Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Pre dva dana, na Televiziji Pink prekinut je redovni program, kako bi počeo vanredni, kojim je iznova ugrožena bezbednost novinara Junajted Medija grupe. Proglašeni su da rade u sadejstvu sa Vladom u Prištini na ugrožavanju bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. Uprkos tome što je Srbija država u kojoj je posle sličnog targetiranja ubijen novinar, a mnogi drugi su bili žrtve napada, nadležne institucije ne reaguju.
„Ko je u nedelju uveče gledao Pink televiziju teško može da poveruje da je sada situacija na severu Kosova mirna i da nije izbio ozbiljniji sukob između kosovske policije i Srba na barikadama.
U nedelju uveče srpski auditorijum je imao priliku da se uveri in vivo kako izgleda kad mediji, oni pod kontrolom vlasti, i kontrolori medija, takođe pod kontrolom vlasti, odluče da uređuju život nas običnih smrtnika.
Ovog vikenda internetom je odjeknula vest kako je pod pritiskom dvomesečnih protesta u Iranu vlast odlučila da ukine takozvanu „moralnu policiju”. Da li je ovo zaista velika pobeda za žene Irana, ili još jedna dezinformacija poput one o 15.000 ljudi osuđenih na smrt?
Tokom ove godine u Evropi je zabeleženo više od 200 raznih napada na novinare, a novinarke su najviše na udaru, izjavila je Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), drugog dana međunarodne konferencije Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO).
Posle vesti da su jedinice Vojske Srbije (VS) u sredu, nakon pravovremenog otkrivanja i praćenja, neutralisale komercijalni dron koji se kretao iz pravca Kopaonika ka Raški, kao i da je podignuta borbena gotovost VS, osnivač portala Tango Six Petar Vojinović kaže da se sigurno dešava nešto ozbiljno što može da eskalira na jugu Srbije, ali da je potpuno neprofesionalan način izveštavanja o tome - pre svega zbog ljudi koji žive na Kosovu i koji su u strahu za svoju bezbednost.
Snimak aviona koji izleće iz mora deli se na Fejsbuku ovih dana uz netačnu tvrdnju da prikazuje tajni ruski avion”. Radi se o video montaži. Originalan snimak zapravo prikazuje lansiranje balističke rakete “Trident II D5” koja pripada američkoj ratnoj mornarici.
TV prilog emitovan na radikalnoj desničarskoj televiziji “One America News” (OAN) u kojem voditelj Pirson Šarp prezentuje svoju konspirativnu teoriju o “lažnom ratu u Ukrajini”, postao je viralan na Fejsbuku u Srbiji. Šarp je u prilogu uvezao neke odavno dekonstruisane dezinformacije sa mnoštvom neosnovanih optužbi na račun američkog milijardera i filantropa Džordža Sorosa i predsednika SAD Džoa Bajdena. Njegovo izlaganje obliluje nelogičnostima i nedovršenim argumentima koji se ne oslanjaju na činjenice.
Poznate propagandne tehnike danas su jasnije zahvaljujući psihološkim istraživanjima koja su potvrdila postojanje određenih obrazaca čovekovog ponašanja koji dovode do lakovernosti.
Da se na ruskoj strani filtriraju informacije nije sporno. U državnoj propagandi Moskva crpi iz tradicije poslednjih sto godina. Ali direktna laž i mentalna manipulacija već neko vreme nisu osnovica ruske propagande. Moskva danas od svojih građana pre zahteva da se prave da veruju u ono što im se kaže, nego što veruje u održivost paralelne realnosti. Zato je na drugoj, EU i evropskoj strani, nastala propaganda drsko kratke pameti i teflon-logike koja svakog neistomišljenika disciplinuje kao zalutalu ovcu. Reč je o novoj propagandnoj varijanti, rođenoj u ovom veku iz morske pene koju iza sebe ostavljaju ratne krstarice NATO-a. Filosof Rihard David Preht i sociolog Harald Velcer su se upravo sreli sa tom otrovnom Venerom.
Mudri državnici, hrabre vođe, lažni doktorati, odvažni uzbunjivači, kvarni preletači, devastacija prirodne sredine, kriminal i korupcija takođe imaju formu mitova, bajki, legendi i basni, te jednog holivudskog filma. Neke od ovih priča su čista propaganda ili lažne vesti, a neke su važne istraživačke priče u interesu javnosti. Ali, zajedničko im je da su sve to – dobre priče o herojima i antiherojima, dobrim momcima i zlikovcima. I što zatim utiče na naše moralne kompase
I „disklejmer” i „Srpski blok” i „Prajd” i pripiti predsednik, polazak u školu i mreža prostitucije, sve je ovog prvog septembra bilo tu. Nije se desilo baš ništa što su provladini dnevni listovi (znači skoro svi koji postoje) najavljivali u poslednjih skoro mesec dana, ali to njih ne opterećuje preterano. Naprotiv, to je jedan uigrani proces koji, neverovatno, uvek upali. Daćemo mu radni naziv „Ne pitajte me za obijanje trafika dok gori Hilandar”, odnosno, nema dovoljno velikog problema, a da novine ne mogu da izmisle neki još gori.
Da je neko bio u komi ili na dalekom putu i obreo se u Srbiji početkom avgusta 2022. godine, s pravom bi se zbunio - da li ovo 1945. Ili 1995. godina. Da li je rat protiv Hrvatske upravo završen, ili ovih dana počinje? Naslovne strane režimskih tabloida u tih nekoliko dana bile su pune podsećanja na zločine nad Srbima, što u Jasenovcu, što u akciji Oluja što ne bi bilo preterano čudno, da nije preterivanjem dovedeno do apsurda. Jezivi detalji (često nedokazivi), stravične fotografije i otvoreni ratnohuškački narativ prema Hrvatskoj ovde i sada, probudili su bojazan da naša država ima neke planove o kojima nije obavestila građane.
Blokade puteva na severu Kosova koje su bile uspostavljene u nedelju 31. jula, dan pre stupanja na snagu odluka kosovske vlade o srpskim tablicama i dokumentima, bile su povod za specijalnu emisiju na televiziji Pink u kojoj je objavljen „početak oružanog sukoba“, koji se na kraju nije ni dogodio.
Dok je u evropskim zemljama zabranjeno emitovanje moskovskih državnih medija, u Srbiji se najavljuje otvaranje ogranka Russia Today.
Ruski i proruski kanali na Telegramu, koji su do tada bili fokusirani na rat u Ukrajini i opravdavali invaziju, gotovo istovremeno su se zainteresovali za situaciju na severu Kosova.
Većina populacije u Sbiji nema mogućnost da dobije drugu vrstu informacija osim onih koje „izvor koji sve kontroliše“ plasira preko propagandne mašinerije medija sa nacionalnim pokrivanjem i raznoraznih tabloida, izjavio je u intervjuu FoNetu stručnjak za medije i komunikacije Igor Avžner.
Ako bi neko donosio sud o životu ljudi u Prijepolju na osnovu medijskih sadržaja podržanih na prošlogodišnjem konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja, nikad ne bi ni pomislio da Prijepolje spada u grupu devastiranih opština u Srbiji. Sve je promocija i sve je potencijal. Ovaj zaključak donosimo na osnovu prošlogodišnjih narativnih izveštaja podržanih medija sa sedištem van opštine Prijepolje. Od devet miliona dinara opredeljenih za informisanje građana i građanki opštine Prijepolje, 5.600.000 dinara ili 62 odsto, dodeljeno je projektima medija van opštine Prijepolje, a 3.400.000 prijepoljskim medijima. Istraživali smo šta su nam plasirali ti mediji i da li su ispunili ono što su sami sebi zadali projektnim idejama.
Nova epizoda podcasta Snaga uma sa novinarkom Ljubicom Gojgić je pred vama premijerno na Nova.rs! Ne samo zato što je odlikovana ordenom Legije časti, već i zbog svog odnosa prema profesionalnoj časti koji nikad nije menjala, Ljubica Gojgić je idealna sagovornica na temu stanja časti u društvu. Koliko je ovaj termin usled zloupotreba izbledeo i koje su posledice toga? Da li zaista toliko nema časti ili smo prestali da je primećujemo? Kako je kao devojčica mlada Ljubica Gojgić otkrivala svet i gradila svest o časti, odgovornosti i vrednosti date reči? Takođe, kako ona tumači stanje u medijima, činjenicu da zabavni programi često nisu zabavni nego uznemirujući, da informativni sadržaji dezinformišu, a da se sloboda govora tumači kao pojam koji ne povlači nikakvu odgovornost? Ovo su samo neke od tema o kojima je u novoj epizodi podcasta Snaga uma pitko, vedro i precizno razgovarala jedna od najprofesionalnijih novinarki u Srbiji.
Juče, pre nego što ću početi sa pisanjem ovog teksta, prvi put sam u životu obišao sve režimske elektronske smećarnike i konclogore za vesti, izuzev „Novosti“ i „Politike“ (imam i ja dušu). Dakle, elektronski sam prelistao „Kurir“, „Informer“, „Republiku“ (elektroverzija oblagača kanti za đubre „Srpski telegraf“), „Alo“ i „Objektiv“.
