Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Hronologija napada na medijske radnike u prostoru između Pionirskog parka i Skupštine Srbije 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Mreža za izveštavanje o različitosti proglasila Dragana J. Vučićevića za „trola godine“ 
U vanrednom stanju, nažalost, stanje u tablodima je redovno, pristrasni su i izmišljaju, izjavila je FoNetu urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević, koja smatra da sadašnjoj situaciji i nema logike da oni budu bolji.
“Tetka moje snaje čija sestra radi sa ženom koja je pulmolog na klinici”, jedan je od najčešćih izvora lažnih vesti u vezi sa korona virusom koje dolaze sa društvenih mreža poslednjih nedelja, objašnjava novinarka Raskrikavanja Marija Vučić. Dodatnu zbunjenost i paniku kod građana stvaraju mediji koji bez provere izvora i istinitosti informacija prenose vesti sa društvenih mreža, saglasni su profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Zoran Jevtović i Vučićeva.
Pulmolog Branimir Nestorović, koji je odlukom Vlade nedavno postao jedan od članova kriznog štaba za suzbijanje COVID-19, u sredu je tokom gostovanja u emisiji Fokus na B92 izrekao niz neutemeljenih i paušalnih tvrdnji o novom virusu korona, ali i neke opasne stvari poput toga da su biljke imela i afrička muškatla lekovi za karcinom. Osim toga, kroz osmeh je poručio penzionerima (kojima je zabranjen izlazak) da mogu i da prošetaju tokom dana jer „ne verujem baš da će policija da hapsi penzionere“, zbog čega ga je čak i voditelj opomenuo. Raskrikavanje donosi 10 netačnih ili neutemeljenih tvrdnji pulmologa Nestorovića iz ove emisije, a koje smo uspeli da proverimo, uz napomenu da ih verovatno ima i više.
U momentu u kojem je pandemija korona virusa paralisala veliki deo sveta, potreba građana da budu tačno i precizno informisani može biti od presudne važnosti. Na širenje lažnih vesti često utiču i sami nadležni, čija je dužnost da se, posebno u ovakvim momentima, ponašaju odgovorno, i u javnost iznose isključivo pouzdane informacije i podatke. Pulmolog dr Branimir Nestorović, u jednom od nedavnih gostovanja, izneo je sa velikom ubeđenošću niz tvrdnji o COVIDU-19, koje su se, nakon naše analize, ispostavile kao delimično tačne, neutemeljene, neproverene ili još uvek nedovoljno ispitane.
Vanredno stanje koje je proglašeno u Srbiji sa sobom nosi i pitanja poštovanja ljudskih prava iz Poglavlja 23.
Koronavirus će ostati zapamćen i po masovnoj proizvodnji netačnih informacija koje se dele po društvenim mrežama. Do sada je registrovano 4.000 sajtova koji se bave zarazom sa ciljem da dođu do privatnih podataka ili da podmetnu čudotvorne lekove. Istovremeno se plasiraju lažne teorije koje imaju političke ciljeve. Fejsbuk je objavio rat lažima o koroni, ali su u toj borbi stradale i mnoge tačne informacije
Pored lažnih vesti o pandemiji, tabloidni mediji ovih dana neodgovorno promovišu i kvazinaučne stavove i savete pripadnika estrade o virusu korona Kovid-19. Tako se moglo čuti da je virus veštački napravljen, da vakcina postoji odavno, ali i to da je krajnji cilj svega urušavanje hrišćanstva, čipovanje stanovništva, urušavanje finansijske konstrukcije na globalnom nivou, kao i da su sve osmislili „ljudi koji vladaju iz senke i upravljaju novim svetskim poretkom”.
Rubrika će biti posvećena pre svega Radio-televiziji Vojvodine i dezinforrmacijama i poluinformacijama koje objavljuju
Portal Istinomer je, zahvaljujući aplikaciji „Proveri me“, među dobitnicima nagrade za inovacije u oblasti fektčekinga (fact cheking) koju dodeljuju Facebook Journalism Project i Globalna mreža fektčekera (IFCN), saopštila je danas redakcija Istinomera.
Amanda Ribeiro je fact-checkerica iz Rio de Janeira, za Telegram govori o neviđenim razmjerima lažnih vijesti o epidemiji
“Mi ne jurimo velike tiraže, mi se ne takmičimo, nama su vrednosti važne i smatrala sam da ćemo proverom činjenica i izjava biti osnova za dalje istraživanje novinara i inspiracija novinarima u mejnstrim medijima da pozivaju političare na odgovornost i da u većoj meri informišu građane. Nadala sam se da će tako, pod pritiskom javnosti, određeni političari snositi odgovornost za svoja dela, ili nečinjenja i da će podnositi ostavke.“
Iz Fejsbuka ističu da ne žele da budu sudije u političkim debatama i sprečavaju političare da dođu do birača.
Onima s kojima komunicirate putem Instagrama, Telegrama i WhatsAppa kroz stikere možete skrenuti pažnju da dijele dezinformacije.
Problem dezinformacija u medijskom prostoru jedna je od glavnih tema događaja koji se održavaju povodom Svjetskog dana slobode medija, dok novinari i stručnjaci za medije širom svijeta raspravljaju o načinima borbe protiv dezinformacija za koje kažu da postaju ‘prijetnja za demokratiju’.
Televizije u SAD počele su da, još dok traje konferencija za novinare, proveravaju istinitost onoga o čemu političari govore. Razvija se i aplikacija koja proverava govor uživo. Pitanje je vremena kada će takva tehnologija stići kod nas, ali je još veće pitanje da li će nacionalne televizije smeti da taj alat primenjuju
Veliki broj medija, društvenih mreža i sve veća zastupljenost interneta u svakodnevnom životu povećava mogućnost da lažne vesti dopru do mnogo ljudi. Po mišljenju novinara Aleksandra Stankova, zamenika glavnog i odgovornog urednika Južnih vesti, lažne vesti se dele na one koje su kreirane da bi plasirale lažnu informaciju zarad nečijeg interesa, i na one koje su zapravo dezinformacija, nedovoljno proverena informacija, greška novinara i tome slično.
„Ako su i Kurir i Alo i Blic to napisali, pa valjda je tačno. Valjda je bar neko proverio“… bio je jedan u nizu komentara čitalaca, navijača Zvezde, koji su se prošle nedelje upecali na „vest“ da je bivši sudija Pjerluiđi Kolina izjavio da bi i on priznao gol crveno-belih na 158. večitom derbiju. Oni koji su prvi posumnjali u istinitost bili su, razume se, navijači Partizana.
Zabrinjavajući je porast online napada na fact-checkere, saopštili su Reporteri bez granica.
Pojavila se igrica za mobilne telefone koja pomaže ljudima da shvate kako se lažne vesti i teorije zavere šire internetom. Igru su smislili programeri sa Univerziteta Kejmbridž, a evo i kako funkcioniše:
Proglašena za reč 2017. godine, od strane Kolinsovog rečnika engleskog jezika, problem koji fake news predstavlja nije nov. Svakako ne kod nas, gde tabloidi godinama vladaju koristeći se krivljenjem ili izmišljanjem informacija. Ipak i ugledniji, mejnstrim mediji u zemlji nisu bezgrešni, pa im se, da li zbog nepoznavanja tematike kojom se bave, lošeg prevoda na srpski ili jednostavno, lenjosti, dešava da objave netačne informacije.
