„Ološ, bednik, odrod“: REM zaključio da emisija TV Informer ne sadrži informacije, već izliv uvreda 
Kleut: Moram da priznam, rastužuje me sama pomisao da možda više neću biti u učionici sa studentima 
Istina smeta Trampu: SAD uskraćuju vize onima koji proveravaju podatke i razotkrivaju propagandne laži 
Dovođenje u vezu N1 i Nove S sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav o uređivačkoj politici 
Nuncijati: Postavljati pitanja čak i ako postoji rizik od otkaza 
The International Press Institute (IPI today joins partner organisations of the Media Freedom Rapid Response (MFRR) and the Independent Journalists’ Association of Serbia (NUNS) is raising concern about the lack of a transparent process for the allocation of national free to air (FTA) TV licences in Serbia and of a Development Strategy for radio and audiovisual media services.
REM je konstatovao ono o čemu je Cenzolovka već pisala i što je već nekoliko nedelja fakt u etru: frekvencije s nacionalnom pokrivenošću, koje su svojevremeno dodeljene nesrećnom Radiju Cherry, pripale su Radiju Karolina.
To što se Srbija na listi indeksa slobode medija popela za 14 mesta delom je i posledica drugačije metodologije koju Reporteri bez granica koriste u obračunavanju ove godine, pa treba biti pažljiv kada se upoređuju podaci iz prošle i ove godine. Istovremeno, to se dešava zbog pada na listi nekih drugih zemalja kao što su Grčka, Albanija ili Kipar. Veoma je mali udeo napretka u pojedinim aspektima medijskih sloboda.
Biro za društvena istraživanja predložio je usvajanje regulative koja bi obavezala medije da budu čuvari javnog interesa, a Antibot zakon, kako su ga nazvali, trebalo bi da usvoji naredni saziv Skupštine. Izvršni direktor BIRODI-a Zoran Gavrilović često je kritikovao rad REM-a, pa se i u obrazloženju ovog zakona spominje Regulatorno telo.
Kada čuju reč REM, ljudi širom sveta pomisle na slavni američki bend i prepoznatljivi glas Majkla Stajpa, dok u Srbiji ova skraćenica označava telo koje se bavi elektronskim medijima i mogućim prekršajima i dozvolama za rad.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo je 15. aprila javni konkurs za dodelu nacionalnih televizijskih i radio frekvencija, tačnije – za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja i radija putem terestričkog digitalnog, odnosno analognog prenosa za područje cele Republike Srbije. Trenutno pravo na nacionalno pokrivanje TV signalom u Srbiji imaju četiri televizije: Pink, Happy, Prva i B92, a pošto ove godine ističu prethodno dodeljene desetogodišnje dozvole, REM je bio u obavezi da raspiše novi konkurs.
Četiri privatne televizije koje, uz tabloide, predstavljaju medijski stub ove vlasti, ukoliko se tome odlučno ne usprotivi javnost, dobiće dozvole da i narednih osam godina dezinformacijama i govorom mržnje sistematski zaluđuju i ispiraju mozgove građana Srbije
Dobili su, na veliko iznenađenje, prošle godine dozvolu za nacionalnu pokrivenost, u januaru i dozvolu za emitovanje od REM-a, ali Radio Cherry prestao je da postoji i pre nego što mu je krenuo signal na 17 dodeljenih frekvencija: na njima se već nekoliko dana emituje program lokalne radio-stanice Karolina, koja je tako na mala vrata postala deo nacionalnog radijskog neba. To i nije bilo teško, s obzirom na to da su vlasnici prerano počivšeg Radija Trešnje i Radija Karolina odnedavno – isti.
Svako može da napiše, objavi, promoviše knjigu – višestruko nagrađivani pisac, folk pevač, osuđeni kriminalac. Ovaj poslednji može da napiše i knjigu o svom poslu. Ako je ne piše iz zatvora poput Legije, može da je donese u studio televizije sa nacionalnom frekvencijom i da je tako promoviše. To poslednjih nedelja radi Mihailo Maksimović, osuđivani makro, autor knjige u kojoj prenosi „priče“ različitih devojaka.
Na sajtu peticije.online pokrenuta je peticija da televizije N1 i Nova S dobiju nacionalnu frekvenciju.
Kako je raspisan konkurs za dozvole radio i televizijskim pružaocima medijskih usluga tako je, nažalost i ovoga puta, rasprava započela površno, laički, sa vrlo malo stručno utemeljenih stavova.
Rijaliti programi i muškarac koji je za vikend fizički nasrnuo na ženu u Zemunu, jer nije vodila psa na povocu, naizgled nemaju ništa zajedničko. Povezuje ih, međutim, nasilje koje je sve češće. Ono je svuda oko nas, kažu eksperti, i poručuju da smo otupeli na te prizore pa ne čudi što ženi koja je napadnuta na ulici niko nije pomogao. Muškarac koji ju je napao je priveden, ali nasilje u rialitijima, uprkos mnogobrojnim prijavama, uglavnom prođe nekažnjeno.
Novinar i urednik „Danasa na lokalu“ Vukašin Obradović smatra da se ne dodeljuje peta nacionalna frekvencija jer vlast želi po svaku cenu da zadrži monopol u informativnoj sferi, da zadrži mogućnost kontrole onoga što se emituje u etru, kako bi informacije doprle do što manje ljudi. Navodi da je to jedno od najvažnijih društvenih pitanja u Srbiji i da pažnja javnosti nije na onom nivou koji zaslužuje ova tema, "to je dugoročno važno pitanje". Dodaje da bi dodeljivanjem pete frekvencije bila stvorena mogućnost da dobijemo kanal koji će odudarati od jednoglasja sa kojim se sada suočavamo.
– Naravno da ćemo konkurisati za nacionalnu frekvenciju, i Prva i B92. Pa te dve televizije sam platio 200 miliona evra. Imaju pravo da konkurišu, i naravno da očekujemo da obnovimo frekvenciju. Te dve televizije imaju 1.000 zaposlenih – kaže za Danas Srđan Milovanović, vlasnik Prve i TVB92.
Na pitanje da li će TV Hepi konkurisati za nacionalnu frekvenciju, glavni urednik ove televizije Milomir Marić odgovorio je potvrdno. S obzirom da ova televizija već ima frekvenciju sa nacionalnom pokrivenošću, a da je N1 najavio učešće na nedavno raspisanom konkursu REM-a, pitali smo ga da li smatra da im je ova televizija konkurencija.
Osim što nije jasno zašto je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo konkurs za samo četiri frekvencije, tekst je vrlo štur, nema prateći dokument koji bi odgovorio na ovo pitanje, te se u javnosti opravdano sumnja da je regulator arbitrarno doneo odluku o broju nacionalnih frekvencija za koje je raspisan konkurs, kaže za Danas Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), komentarišući to što ni ovog puta nije uzeta u obzir peta frekvencija, koja je slobodna od kada ju je, pre osam godina, vratila TV Avala.
Regulatorno telo za elektronske medije i dalje ne odgovara zašto konkursom za dodelu nacionalnih frekvencija nije obuhvaćena i slobodna, peta frekvencija. Članica tog tela Judita Popović za N1 navodi da je neophodno izraditi novi akt kojim bi se obezbedili jednaki uslovi za sve pružaoce medijskih usluga. U isto vreme, iz opozicionih stranaka navode da je potrebna promena strukture u REM-u.
Peta nacionalna frekvencija, koju je TV Avala svojevremeno vratila, i to što se ona od tada ne dodeljuje je misterija, iako je i u momentu konkursa, pre osam godina, bilo interesenata među televizijama koje su predale dokumentaciju.
Regulatorno telo za elektronske medije nije raspisalo konkurs za petu nacionalna TV frekvencija, koju je pre deset godina izgubila televizija Avala. REM je raspisao samo redovni konkurs za četiri popunjene frekvencije koje se obnavljaju na 10 godina. To što je peto mesto i dalje upražnjeno a konkurs nije raspisan, sagovornici Danasa ocenjuju samo samovolju REM-a ali i kršenje Ustava Srbije.
Posle odluke Saveta REM da raspiše konkurs za nacionalne TV frekvencije, gostujuci na TV Nova S profesorka FPN Aleksandra Krstić i profesor Filozofskog fakulteta i bivši član Saveta REM Slobodan Cvejić ocenili su da regulatorno telo mora da objasni koji su razlozi što među njima nema i pete, sada slobodne frekvencije.
