Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Pregledanjem TV emisija dodatno se odugovlači postupak koji Vladimir Đukanović vodi protiv novinara Vuka Cvijića 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Preki sud za Verana Matića 
Nastavljaju se verbalni napadi i kampanje protiv novinara, izjave državnih zvaničnika onemogućavaju stvaranje ambijenta u kom se sloboda izražavanja može nesmetano ostvariti, i dalje nerešeni slučajevi ubistva novinara, sve više SLAPP tužbi, REM koji ne kažnjava emitere koji ne ispunjavaju zakonske obaveze – neki su od osnovnih zaključaka Evropske komisije kada je položaj novinara i medija u Srbiji u pitanju
Srbija je nominovana za SLAPP zemlju godine (Strateške tužbe protiv učešća javnosti), prema izboru CASE koalicije – Coalition against Slapps in Europe. Ova nagrada se dodeljuje za 2021, odnosno 2022. godinu, zemlji u kojoj se tužbe podnose sa idejom da se na taj način izvrši pritisak i zastraše novinari i aktivisti. Srbija je nominovana u kategoriji “Država zastrašivač godine”, zajedno sa Poljskom i Italijom.
Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa rekla je, govoreći o slap tužbama, da se njihovo korišćenje može podeliti u nekoliko grupa.
Tara Petrović iz Građanskih inicijativa ocenila je u emisiji N1 Studio Live da se u Srbiji "nižu 'Slapp' tužbe, zlonamerne privatne tužbe čiji je cilj gušenje kritike. "Cilj 'Slapp' tužbe nije zadovoljenje prava, cilj je da se 'žrtva' finansijski iscrpi, da se zastraši i da se demotiviše da u budućnosti ukazuje na određene probleme", istakla je Petrović.
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović rekla je da se javnost "kuva" da zaboravi i zanemari postupke kojima se taj portal bavi dok istovremeno na adresu KRIK-a stiže jedanaesta tužba po redu, ovaj put od bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović. Komentarišući ponašanje njenog advokata Vladimira Đukanovića, Pavlović je rekla da on pokušava da bitku dobije van sudnice.
Urednik istraživačkog portala KRIK Stevan Dojčinović izjavio je da je tužba bivše državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović 11. tužba podneta protiv ovog portala u poslednjih godinu dana.
U proteklom periodu mediji su bili tuženi zbog prenošenja saopštenja ili izjave političara. Iako odgovornost za javnu reč snose i medij i onaj ko nešto poručuje, tužena bude samo jedna strana.
Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), ni prošle nedelje se nije pojavio na suđenju novinarki i uredniku KRIK-a, jer je navodno iznenada bio sprečen da dođe, pa je suđenje odloženo. Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović je istakao da smatra da je tužba pritisak na redakciju, kao i da bi suđenje trebalo da se održi iako Gašić nije došao. „Obično nas tuže i ne pojavljuju se na sudu. On je direktor BIA-e, znači da očekujemo da nikada neće doći zbog posla?“
Glavni i odgovorni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović rekao je prošlog četvrtka na suđenju KRIK-u po tužbi šefova policijske Jedinice za zaštitu svedoka da ovaj postupak vidi kao pokušaj da se novinari zastraše i prestanu da pišu o decenijskom problemu u policiji. „Ovo je pitanje slobode govora, pokušavaju da nas ućutkaju da ne pišemo o problemima u tom odeljenju MUP-a što je suprotno smislu novinarskog posla“, rekao je Dojčinović.
Poljska je također vrlo problematična, a i Italija i Malta. Asimetrija moći između tužitelja i tuženih u SLAPP tužbama zajednička je za sve zemlje, no ono što izdvaja Hrvatsku je golem broj tužbi javnih dužnosnika, dok u drugim zemljama dominiraju utjecajni i moćni poslovni ljudi. Takvim tužbama jednostavno nije mjesto u demokraciji
Hrvatska je svojevrsni neslavni regionalni rekorder u domenu „medijskog tužakanja“, oličenog u SLAPP tužbama.
Evropska komisija je danas predložila usvajanje zakona kojim bi novinari i borci za građanska prava bili zaštićeni od tužbi podnetih sa ciljem zastrašivanja i ućutkivanja.
Na hrvatskim je sudovima aktivno više od 900 tužbi protiv novinara i izdavača, teških gotovo 70 milijuna kuna. Dobar dio njih otpada na tzv. SLAPP tužbe, koje su po definiciji “neosnovane i maliciozne tužbe moćnika s ciljem ušutkavanja i obeshrabrivanja novinara od daljnjeg istraživanja ili objavljivanja sadržaja od javnog interesa”. Novinari i izdavači uzvratit će udarac SLAPP Back tužbama
Milenijum tim podneo je prošle godine ukupno 29 tužbi protiv desetak medija, koje pravnici ocenjuju kao SLAPP tužbe, odnosno kao pritisak na medije s ciljem da ih zastraše i da o njima više ne pišu. Ova kompanija jeste smanjila odštetne zahteve, ali to nisu uradili i njeni direktori koji u privatnim tužbama traže dva miliona dinara na ime odštete
ARTICLE 19, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore (ABA) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) predstavljaju izveštaj o upotrebi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP tužbi) protiv novinara u Srbiji.
Potpredsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić ponovo je tužio autore i voditelje podkasta „Dobar, loš, zao“ Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića, navodno zbog novih uvreda izrečenih na njegov račun.
Nepravomoćna presuda kojom je novinar Novog lista Dražen Ciglenečki oglašen krivim na temelju privatne tužbe bivšeg predsjednika Županijskog suda u Zagrebu, a sada suca Visokog kaznenog suda Ivana Turudića, još jedan je pritisak na slobodu govora i ulogu medija u demokratskim društvima. Turudićeva tužba samo je jedna od gotovo tisuću SLAPP-tužbi koje su pokrenuli moćni pojedinci, a koje su usmjerene na zastrašivanje novinara i utišavanje kritičkih glasova u društvu, po čemu je Hrvatska na neslavnom prvom mjestu u Europskoj uniji.
Sloboda medija biće jedna od centralnih tema Češke kada u drugoj polovini 2022. godine preuzme predsedavanje Evropskom unijom, sa naglaskom na situaciju sa medijima u Poljskoj i Mađarskoj, izjavio je češki ministar za evropska pitanja Mikulaš Bek.
Nevladina zajednica organizacija CASE koja okuplja članice iz cijele Europe prepoznavajući prijetnje koju predstavljaju Strateške tužbe protiv sudjelovanja javnosti (SLAPP) uputila je apel potpredsjednici Europske komisije Veri Jourová i povjereniku EU za pravosuđe Didieru Reyndersu da se u Europskoj uniji zaustave te tužbe i zlostavljanja novinara.
Višegodišnja hajka na novinare: Napredak ili nekoliko koraka unazad. Ili je pozicija u vezi sa slobodom medija i napada i pritisaka na novinare nepromenjena?
