Bivši pripadnici Službe tvrde da Fondacija Ćuruvija vodi medijski progon protiv njih, advokatica traži da sud odbaci tužbe 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Savet za štampu: 25 medija prekršilo Kodeks učestvujući u kampanji koju je protiv Matića pokrenulo „Zlo doba“ 
„Klasično zastrašivanje“: Četvoro novinara KRIK-a na optuženičkoj klupi pod pretnjom kazne zatvora 
Razvoj veštačke inteligencije i novinari: Pokradeš, zaradiš, odbaciš 
Četiri godine posle početka suđenja za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije i 20 godina pošto je ubijen, u petak, 5. aprila, predsednica tročlanog sudskog veća Snežana Jovanović (u veću su i sudije Dragan Milošević i Vladimir Mesarović) saopštiće prvostepenu presudu.
Postoji poslovica - pravda je spora ali dostižna, ali postoji i ona - odložena pravda je uskraćena pravda. Tako 20 godina sudskog procesa za ubistvo Slavka Ćuruvije tumači novinar Milan Mišić. Kaže i da je sve bilo jasno u tom slučaju, da su umešane službe državne bezbednosti, ali da se pokazalo da eto ima proceduralnih i ostalih grešaka.
Advokat Rajko Danilović ocenio je da je dokazana krivica optuženih za ubistvo urednika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije, 1999. godine.
Pored table koja je u znak sećanja postavljena na mesto gde je ubijen novinar Slavko Ćuruvija zalepljene su nalepnice na kojima se nalazi citat Aleksandra Vučića iz 2014. godine - "Pronaći ćemo ubice novinara".
Vladavine prava nema u društvu u kome pravo na život gine od metka upućenog onima koji se bore za slobodu izražavanja. Gde toga nema čuje se - vrisak. Dokumentarni TV serijal "MEDIJSKI VRISAK" zato je posvećen pitanju snage i slabosti pravne države u slučajevima ubistava, pokušaja ubistava i teških pretnji novinarima u Srbiji, a direktno se bavi i pitanjima vladavine prava i ljudskim pravima kroz obradu teme medijskih (ne)sloboda, položaja novinara, pritisaka i ugrožavanja bezbednosti medijskih radnika.
Završna reč Slobodana Ružića, advokata Jelene i Radeta Ćuruvije, na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije
Slavko Ćuruvija je morao biti uklonjen da zrno pobune koju je on predstavljao ne bi proklijalo i da drugi uspešni ljudi ne bi, poput njega, otkazali poslušnost sistemu, rekao je u svojoj završnoj reči zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić i zatražio od suda da optužene za Ćuruvijino ubistvo osudi na najstrože zatvorske kazne.
Nastavak iznošenja završne reči zamenika tužioca Milenka Mandića obeležiće njegov predlog sudu na koje kazne da se osude optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da tužilac tokom završne reči u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije nije tvrdio da iza tog ubistva stoji tadašnja vlada.
Tužilac je prikupio dokaze protiv živih ljudi koje je optužio. Nijedan od njih nije priznao zločin, a kamoli imenovao lice koje je naredilo Ćuruvijino ubistvo.
Buran sudski proces koji prate brojne kontroverze, pa i sumnja da se vodi tako da optuženi budu oslobođeni, u samom je finišu. Sve smo bliži danu kad će konačna presuda otkriti stvaran odnos vlasti prema ubistvu Slavka Ćuruvije. I odgovoru na pitanje – hoće li pravda, posle skoro dve decenije, biti zadovoljena.
Značajne promene vlasništva u medijima, ideja da novinari i urednici budu kažnjeni zatvorom ukoliko prekrše pretpostavku nevinosti, naslovne strane „Ilustrovane Politike“, nestanak Stefana Cvetkovića, ali i izrada Medijske strategije, neki su od događaja koji su obeležili medijsku 2018 godinu. Osim njih, novinari će ovu godinu pamtiti i po fizičkim napadima i pretnjama, presudama da su nezakonito otpuštani, ali i ubistvima novinara u svetu.
Tri i po godine posle početka suđenja za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije završen je dokazni postupak i počelo je iznošenje završnih reči.
Počelo je tekstom “Ćuruvija dočekao bombe”. Onda je Ćuruvija dočekao – metke. Godinama su porodica i kolege ubijenog novinara čekale da se okonča istraga i počne suđenje ubicama.
"Kampanja protiv Ljiljane Smajlović i mene je kampanja protiv toga što je do suđenja uopšte došlo. A da nije bilo Komisije, pitanje je da li bi ikada bilo pravde za Slavka Ćuruviju. Komisija redovno reaguje na sve što nam se učini da je u ovom procesu nezakonito, nedozvoljeno, sve što narušava dokazni postupak. Vrhunac diskreditacije je tvrdnja da je zahvaljujući Ljiljani Smajlović bombardovanje Srbije duže trajalo. I tu se najbolje vidi kontinuitet od teksta "Ćuruvija dočekao bombe", sa lažnom tvrdnjom da je Ćuruvija tražio bombardovanje Srbije, do bolesne izmišljotine da je zbog Ljiljane Smajlović produženo bombardovanje"
Odsustvo reakcije Višeg suda u Beogradu na kampanju Ilustrovane Politike koja je podudarna sa završetkom suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije je tipičan primer dvostrukih aršina koji govori mnogo o nezavisnosti sudstva, kaže za Danas Perica Gunjić, urednik portala Cenzolovka, koji za Fondaciju Slavko Ćuruvija prati sudski proces koji se vodi zbog ubistva nekadašnjeg vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić ponovio je u izjavi za N1 da su on i Komisija locirani kao neko ko predstavlja prepreku da se namera o oslobađanju optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije sprovede do kraja. Ocenio je da je nelustrirani deo bezbednosnog sektora ojačao i opet stekao pozicije u društvu.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je da su on, LJiljana Smajlović i Komisija locirani kao neko ko predstavlja prepreku da se namera o oslobađanju optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije sprovede do kraja.
Iza niza tekstova objavljenih u poslednjih mesec i po dana u Ilustrovanoj politici, u kojima se vređaju i diskredituju članovi Komisije za istraživanje ubistava novinara, stoji namera da se oslobode optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, uvereni su predsednik te Komisije i meta ovih napada Veran Matić i fondacija koja nosi ime vlasnika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin", ubijenog 11. aprila 1999. godine.
Around 140 journalists and media workers were killed during and after the violent break-up of Yugoslavia, but only one person has ever been convicted of responsibility for any of their deaths.
