05. jul 2016.

Izbrisana sećanja svedoka i „trgovina informacijama“ umesto iznošenja saznanja o ubistvu Ćuruvije

curuvija05-750x400Posle jučerašnjih geostrateških i političkih teorija komentatora i urednika Politike ekspres, danas su pred Specijalnim sudom svedočili bivši funkcioner RDB-a, koji se ne seća da je ikada pre toga dao izjavu istražnom sudiji, vlasnik Tabloida Milovan Brkić, koji za sebe kaže da „trguje informacijama“, i inspektor u penziji Milisav Spasojević, koji je istraživao ubistvo Ćuruvije, ali se gotovo ničeg konkretnog nije setio

Kada je sudija Snežana Jovanović danas u Specijalnom sudu rekla svedoku Ljubomiru Ristiću, bivšem funkcioneru Resora državne bezbednosti (RDB): „Vi ste se prethodno izjašnjavali o onome što znate vezano za predmet ovog postupka u izjavi koju ste 16. marta 2007. dali pred istražnim sudijom ovog suda…“, on joj je zbunjeno odgovorio: „Nisam. Nikada o ovom predmetu nisam govorio pred sudom.“

Predsednica sudskog veća je do sada sve pozvane svedoke, pre nego što bi od njih zatražila da kažu šta znaju o ubistvu Slavka Ćuruvije, podsećala na njihove prethodne izjave date bilo istražnom sudiji, uglavnom 2007. godine, ili u tužilačkoj istrazi 2014. godine, da bi ih potom pitala da li ostaju pri svojim ranijim iskazima. Ovo je prvi put da joj je svedok dao ovakav odgovor.

Za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine okrivljeni su Radomir Marković, bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB), Milan Radonjić, tadašnji načelnik beogradskog centra RDB, Miroslav Kurak, bivši rezervista RDB, koji je optužen da je neposredni izvršilac ubistva a trenutno je u bekstvu, i Ratko Romić, bivši glavni obaveštajni inspektor Druge uprave RDB.

Burna rasprava sudije i advokatice

Ristić, nekadašnji načelnik niškog centra RDB, rekao je da je izjavu o ubistvu Ćuruvije dao samo Draganu Kecmanu u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala.

„Pred Specijalnim sudom sam davao izjavu samo o ubistvu braće Bitići, ali ne o ovom slučaju“, rekao je Ristić, koji je delovao da je sasvim siguran u to što govori.

Na ovo je Zora Nikodinović Dobričanin, zastupnica Radonjića i Romića, zatražila da se presluša audio-snimak Ristićeve ranije izjave.

„Moguće su različite manipulacije, a moj je interes da ovaj postupak bude procesno čist, jer očekujem oslobađajuću presudu“, rekla je Nikodinović Dobričanin.

Sudija Snežana Jovanović je na ovo prilično burno reagovala:

„Šta hoćete da kažete, da ovo veće nešto ne radi čisto? Mogla bih ovo da protumačim kao uvredu suda da sam maliciozna kao što nisam.“

Danas je Milovanu Brkiću, glavnom uredniku nedeljnika Tabloid, sudija Jovanović dozvolila da iznosi tvrdnje o stvarima o kojima nema saznanja iz prve ruke, a neće da kaže odakle mu te informacije

Ljubomir Ristić je bio jedan o četiri člana Komisije koju je Radomir Marković, kao načelnik RDB, formirao sa zadatkom da odgovori na nekoliko pitanja koje je tadašnje Okružno javno tužilaštvo u Beogradu u novembru 2000. preko Ministarstva unutrašnjih poslova uputilo Resoru, vezano za pojavljivanje dosijea „Ćuran“, odnosno izveštaja RDB o praćenju Ćuruvije na dan ubistva.

Kako je objasnio zamenik specijalnog tužioca Milenko Mandić, a svedok potvrdio, ta pitanja ticala su se autentičnosti tog izveštaja, načina na koji se on pojavio u javnosti, ukupnog trajanja sprovođenja mere tajnog praćenja prema Ćuruviji, kao i trajanja praćenja na dan ubistva.

Tužilaštvo je te 2000. godine želelo da zna i ko je naredio praćenje, ko je naredio prekid praćenja i kada je tačno praćenje prekinuto.

Ristić je ispričao da je Komisija uzela pismene izjave od 20 do 25 pripadnika RDB, uglavnom radnika Devetog (pratećeg) odeljenja beogradskog centra RDB (CRDB) i dežurnih načelnika u centru u vreme ubistva. Ispitan je i okrivljeni Milan Radonjić.

Sporno je bilo kakva je bila priroda razgovora članova Komisije sa Radomirom Markovićem i zašto nije ispitan Stevan Nikčević, u vreme ubistva zamenik načelnika beogradskog CRDB.

Ristić je danas tvrdio da je smisao razgovora sa Markovićem bio samo u podnošenju izveštaja o radu Komisije, budući da je Marković i formirao Komisiju. Kako su tvrdili advokati odbrane, iz zapisnika o saslušanju Ristića pred istražnim sudijom, u delu u kojem se govori o razgovorima sa Markovićem, pre bi se moglo zaključiti da je načelnik ispitivan kao i drugi pripadnici RDB nego da mu je samo podnošen izveštaj.

Kada je reč o Nikčeviću, Ristić je danas rekao da se njegovo ime nalazilo na spisku radnika RDB koje treba ispitati, ali da je Komisija sama odlučila da ga ne ispita, jer Nikčević u tom trenutku više nije bio pripadnik RDB, već jedan od tri koministra policije u prelaznoj vladi posle petooktobarskih događaja.

Komisija je, naime, ispitivala samo osobe koje su tada još radile u Resoru. Tako nije ispitan ni Vladimir Nikolić, u vreme ubistva načelnik Petog odeljenja CRDB, koji je bio jedan od dežurnih načelnika u beogradskom centru, jer više nije radio u RDB. Nije ispitan ni Branko Važić, još jedan od dežurnih načelnika, jer se u tom trenutku nalazio u inostranstvu.

RUŽIĆ: BRKIĆ PIŠE KADA MU SE PLATI

Advokat Slobodan Ružić, zastupnik porodice Ćuruvija, rekao je novinarima da svedočenje Milovana Brkića ne želi da komentariše jer je „bilo ispod svakog nivoa“.

„Poznato je da on piše koliko mu se para da. Što se Milisava Spasojevića tiče, ponašao se slično kao neki raniji svedoci, koji se retko čega sećaju. Nakon ubistva nije ni vođena istraga, bilo je ratno stanje. Svakako je obavljena istraga u tehničkom smislu, izašlo se na mesto zločina, ispitivani su svedoci. To je bilo ubistvo koje je u tom trenutku odgovaralo vlasti. Interesovanje za istragu je poraslo tek kada je dosije ’Ćuran’ izašao u javnost“, rekao je Ružić.

Zora Nikodinović Dobričanin, branilac Radonjića i Romića, međutim, rekla je da ima razumevanja za Spasojevićevu zaboravnost.

„Čovek je u penziji i očigledno nije ni prelistao predmet. Svaki policijski službenik je imao obavezu da napiše zapisnik, izveštaj, i to je važeći dokument. Zato sam ja protiv svedočenja policajaca, jer oni imaju zapisnik u kome sve piše, tako da sećanje nije ni bitno“, kazala je Nikodinović Dobričanin.

Ristić je rekao da je iz izjava daktilografkinje koja je kucala izveštaj i načelnika koji ga je diktirao utvrđeno da je dokument koji se pojavio u štampi autentičan, kao i da je kucan u dva primerka, a da drugi primerak Komisija nije videla. U pisanim izjavama, koje su prema Ristićevim rečima bile jedini metod rada Komisije jer nisu imali pristup nikakvim dokumentima, nađeni su odgovori i na ostala pitanja, osim onog kako je izveštaj o praćenju izašao iz prostorija CRDB i dostavljen medijima.

„Utvrđeno je da su pripadnici RDB sve radili po zakonu i pravilima Službe“, rekao je Ristić.

Kako kaže ovaj svedok, izveštaj o radu Komisije otkucan je u pet primeraka. Jedan je bio namenjen Okružnom javnom tužilaštvu koje ga je i tražilo, jedan načelniku RDB koji je formirao Komisiju, a po jedan koministrima unutrašnjih poslova – Nikčeviću, Boži Preleviću i Slobodanu Tomoviću. Radomir Marković je kasnije objasnio da se Tužilaštvo, u stvari, obratilo tadašnjoj Javnoj bezbednosti, preko koje je zahtev stigao u RDB, pa je i izveštaj upućen u Javnu bezbednost. Izveštaj Tužilaštvu je trebalo da proslede koministri, koji su to učinili tek na naknadnu intervenciju Tužilaštva.

Da li je Ristić ranije svedočio?

Zora Nikodinović Dobričanin je ukazala na to da je Ristić 2007. godine rekao da je utvrđeno da je u javljanju o rezultatima praćenja preskočen Radovan Božović, načelnik Trećeg odeljenja koje je vodilo Ćuruvijin slučaj. Uz to, ona je pitala Ristića šta je tačno: njegova sadašnja tvrdnja da su članovi Komisije sami odlučili da ne traže izjašnjenje od Stevana Nikčevića ili njegova izjava data istražnom sudiji pre devet godina, da su članovi Komisije hteli da uzmu izjavu od Nikčevića, „ali nisu dobili saglasnost“.

„Ne sećam se toga. To je bila naša procena“, odgovorio je Ristić.

Osim toga, ispostavilo se da je problem i to što je Ristić 2007. godine uopšte išta govorio o sadržini izjava koje je Komisija uzela od radnika RDB i što su ti delovi njegove izjave uneti u zapisnik.

Ristić je danas rekao da se ime Stevana Nikčevića nalazilo na spisku radnika RDB koje treba ispitati, ali da je Komisija sama odlučila da ga ne ispita, jer u tom trenutku više nije bio pripadnik RDB, već jedan od tri koministra policije

Sudsko veće je, naime, nekoliko puta ranije prekidalo ispitivanje svedoka o sadržini službenih dokumenata u čijem su sačinjavanju učestvovali u okviru svoje službene dužnosti. To, kako je objašnjavao sud, jednostavno nije dozvoljeno.

Sada je nastao problem kada su advokati odbrane hteli da pitaju svedoka i o ovim delovima zapisnika o njegovoj izjavi istražnom sudiji, ali sudija Snežana Jovanović to nije dozvolila.

„To ne bi smelo ni da se nađe u zapisniku“, rekla je u jednom trenutku Snežana Jovanović advokatu Vladimiru Marinkovu, jednom od zastupnika Radeta Markovića.

„Da, ali je ceo zapisnik takav. I ne samo ovaj zapisnik“, odgovorio je Marinkov.

Kada se imaju u vidu sva ova formalno ili faktički sporna mesta u Ristićevom svedočenju, bilo sada, bilo 2007, logično je Marinkovljevo insistiranje da sud zauzme nedvosmislen stav o verodostojnosti zapisnika o Ristićevom saslušanju pred istražnim sudijom. Sudija Jovanović je objasnila da je stav veća da nema razloga da se sumnja u verodostojnost ovog dokumenta, iako se sam Ristić ne seća da je tu izjavu uopšte dao.

„Ovde piše da je bio prisutan zamenik javnog tužioca i tri punomoćnika okrivljenih, u krajnjoj liniji“, rekla je sudija Jovanović.

Međutim, zamenik javnog tužioca je našao argumente da se usprotivi zahtevu Zore Nikodinović Dobričanin da se ponovo preslušaju audio-snimci.

„Smatram da je zahtev bespotreban i pravno nelogičan“, rekao je Mandić.

Kompromisno rešenje ponudio je Slobodan Ružić, zastupnik porodice Ćuruvija.

„Protivim se ovom predlogu. Neka se omogući braniocima da preslušaju snimak van sednice sudskog veća“, predložio je Ružić.

Brkićeva „trgovina informacijama“

Kada je Zora Nikodinović Dobričanin zatražila mišljenje Ljubomira Ristića, sudija to nije dozvolila, jer svedoci nisu u sudnici da bi iskazivali mišljenja, već saznanja koja imaju o predmetu krivičnog postupka.

Sudija Jovanović je, međutim, juče bez intervencije dozvolila nekadašnjem glavnom uredniku Politike ekspres Đorđu Martiću da prema svom nahođenju tumači geopolitičku situaciju iz devedesetih godina prošlog veka.

Danas je Milovanu Brkiću, glavnom uredniku nedeljnika Tabloid, dozvolila da iznosi tvrdnje o stvarima o kojima nema saznanja iz prve ruke, a neće da kaže odakle mu te informacije.

Brkić je objasnio da, iako je poznavao Slavka Ćuruviju, nije bio prijatelj s njim, ali je imao prema njemu poštovanje i osećaj duga, jer je Ćuruvija stao na njegovu stranu kada su ga 1996. godine oteli i pretukli pripadnici surčinskog klana.

„Nekoliko dana pre ubistva vratio sam se iz Haga, gde sam čuo da se sprema likvidacija Slavka Ćuruvije, ali nisam stigao da mu to kažem do trenutka kada je ubijen“, rekao je Brkić.

„Šta hoćete da kažete, da ovo veće nešto ne radi čisto? Mogla bih ovo da protumačim kao uvredu suda da sam maliciozna kao što nisam“ (Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović)

On je za sebe rekao da „trguje informacijama“, posebno onima bezbednosne prirode, pa je tako posle ubistva saznao da je Ćuruviju ubio Luka Pejović.

„Ispred su u kolima kod Komercijalne banke sedeli Zoran Davidović Ćanda i njegova devojka, estradna pevačica, čiji je otac posle preuzeo istragu“, rekao je ovaj svedok.

Brkić je ispričao i da su posle toga u Klubu poslanika Milovan Bojić i Milutin Mrkonjić Pejoviću dali novac za taj „posao“.

„Mrkonjić je vikao: ’To, najzad da neko odradi posao kako treba.’ Oni su fotografisani, ja sam video tu fotografiju.“

Brkić je kao naručioce ubistva označio Milovana Bojića, sadašnjeg radikalskog poslanika, a u vreme ubistva Ćuruvije ministra zdravlja iz redova Jugoslovenske levice, i Aleksandra Vučića, sadašnjeg premijera, koji je 1999. bio ministar informacija. Pomenuo je da sa tom tvrdnjom ima veze i tekst Dnevnog telegrafa pod naslovom „Ubijeni poznavao Milovana Bojića“, zbog kojeg je Ćuruvija u danima pred ubistvo osuđen na zatvorsku kaznu, a naveo je i kako je Vučić pretio Ćuruviji da će mu se osvetiti zbog tekstova u DT-u.

Od svih Brkićevih nepotkrepljenih informacija važnija je njegova tvrdnja da je Branki Prpi, Ćuruvijinoj prijateljici, koja je bila s njim u trenutku kada je ubijen, pokazao fotografiju Luke Pejovića.

„Ona je bila sto posto sigurna da je to čovek kojeg je videla na mestu ubistva“, rekao je Brkić.

Advokat Stojan Protić, branilac odsutnog Miroslava Kuraka koji je optužen da je pucao u Ćuruviju, rekao je za zapisnik da je ova Brkićeva tvrdnja neposredno saznanje o reakciji oštećene kada joj je pokazana fotografija Luke Pejovića.

Brkić je promenio tvrdnju iz svoje prvobitne izjave da je ubistvo Ćuruvije organizovao Franko Simatović, rekavši da za to nema dokaze. Na Brkićevo svedočenje primedbu je imao jedino tužilac Mandić, i to baš na ovaj njegov deo.

S obzirom na to da su Brkićeve tvrdnje u suprotnosti sa navodima optužnice, to je iskoristila Zora Nikodinović Dobričanin, koja je na kraju rekla:

„Molim vas, da ne bude zabune, mislim da treba reći da je ovog svedoka pozvalo Tužilaštvo.“

Kada je sudija Snežana Jovanović pitala učesnike u postupku da li imaju dopunska pitanja za Brkića, javio se sam Brkić, koji je rekao da on ima dopunsko pitanje.

„Hteo bih da pitam Radomira Markovića da li dobija Tabloid u zatvoru. Ja mu redovno šaljem“, rekao je Brkić. Marković je, sa klupe za okrivljene, klimnuo glavom.

Spasojević se ne seća kada je policija povezala RDB sa ubistvom

Na samom početku današnjeg ročišta svedočio je Milisav Spasojević, penzionisani policijski inspektor, koji je od samog početka učestvovao u istrazi o ubistvu Ćuruvije. On je u trenutku ubistva radio o odeljenju za krvne delikte gradskog SUP-a Beograd. Bio je deo tima koji je vodio istragu, ali je o tome govorio dosta uopšteno, bez mnogo detalja. Pravdao se, kao i ostali svedoci, protokom vremena.

Posle osnivanja Posebne jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala poznatije pod imenom Poskok, krajem 2000. godine, Spasojević je prekomandovan u tu jedinicu.

Spasojević je najviše ispitivan o tome kako je i kada tačno policija povezala RDB sa ubistvom. Međutim, svedok baš tih detalja nije mogao da se seti sa sigurnošću.

Suđenje će biti nastavljeno sutra, svedočenjem Radovana Kneževića, prvog načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, i uvidom u izjavu koju je u istrazi dao pokojni Aleksandar Tijanić, poznati novinar, koji je radio u novinama Slavka Ćuruvije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend