Dok čekamo da Grad Beograd uskoro objavi koje će medijske projekte i ove godine podržati milionima iz gradskog budžeta, prilika je da pročešljamo jednog od najvećih prošlogodišnjih pobednika. Reč je o Informeru, koji je od Grada 2025. godine dobio 10,5 miliona dinara za tri projekta: „Aktivno dete – zdravo dete“ (2 miliona dinara), „Bez zakazivanja“ (5 miliona dinara) i „S kulturom od malih nogu“ (3,5 miliona dinara).

Pretraživali smo tekstove na sajtu Informera u kojima je naznačeno da su nastali „u saradnji sa Gradom Beogradom“ tokom 2025. godine. U pitanju su relativno kratki tekstovi od po nekoliko rečenica i sa retkim sagovornicima, o stvarima koje se kroz par minuta mogu saznati guglanjem – poput toga zašto je važno da se deca bave fizičkom aktivnošću ili šta sve može da se vidi u Muzeju iluzija.

Jedan od tekstova koji je objavljen u okviru projekta „Aktivno dete – zdravo dete“ dobra je ilustracija opštih mesta:

„Aktivno dete je zdravo dete, a upravo je Beograd pun mogućnosti za decu koja žele da se kreću, istražuju i zabavljaju. Bilo da roditelji traže sportsku aktivnost, edukativnu zabavu ili priliku za boravak u prirodi, naš glavni grad nudi obilje sadržaja za sve uzraste“, počinje novinar Informera.

U tekstu dalje samo nabraja zdravorazumske stvari o tome šta sve postoji u gradu: sportske škole, bazeni, parkovi poput Kalemegdana, Košutnjaka i Avale, biciklističke staze na Savskom keju i Adi Ciganliji, biblioteke i škole plesa i glume. Površnost je obeležje i ostalih tekstova koje je Informer objavio u okviru sufinansiranih projekata o deci i kulturi u Beogradu.

Ipak, to je samo jedan deo priče o lošem novinarstvu.

Kraduckanje tuđih i svojih tekstova

Kao da nije dovoljno to što su tekstovi plaćeni milionima plitki i banalni, već su u pojedinim slučajevima i skrpljeni od tuđih rečenica – novinari su plagirali tuđi rad i plasirali ga kao svoj. U nekim slučajevima su kopirali rečenice i pasuse sa drugih sajtova, u nekima prepričavali tuđe tekstove, a u nekima uzimali tuđe izjave bez navođenja izvora.

Recimo, u tekstu „Roditelji, oprez – Sve više dece ima krivu kičmu, ovo je jedini lek“ od 10. avgusta 2025. godine, Informer uzima delove teksta sa portala Glas zapadne Srbije, objavljenog godinu dana pre toga. Kopiraju čak i izjavu koju je jedan lekar dao Glasu zapadne Srbije, ali se to nigde ne navodi. Nisu se potrudili da isprave ni greške u kucanju iz originalnog teksta.

Kako to izgleda, možete videti pomeranjem slajdera levo-desno. Klikom na strelicu na vrhu skrinšota videćete i drugi primer:

Takođe, u slučaju teksta o gojaznosti kod dece, Informer je plagirao delove sopstvenog teksta iz 2024. godine:

Isto su uradili i u slučaju teksta o dečijoj ishrani:

Ovo nas je koštalo dva miliona dinara.

Za projekat o kulturi u Beogradu, Grad je ovom tabloidu dodelio 3,5 miliona. Ishod toga su desetine kratkih tekstova o znamenitostima Beograda, poput podzemnih prolaza Kalemegdana, zgrade Narodnog pozorišta, Belog Dvora, muzeja ili arheoloških lokaliteta, sa informacijama koje se mogu naći i guglanjem, na Vikipediji, sajtovima kulturnih institucija, pa i samog Grada Beograda.

Drugim rečima, to što je Grad platio Informeru da napiše o kulturnim znamenitostima Beograda već je pisalo na sajtu Grada najmanje godinu dana ranije.

Recimo, u slučaju istorijata Vojnog muzeja, iste rečenice iz Informerovog teksta mogu se naći na sajtu Grada 2024. godine. Klikom na strelicu u gornjem delu skrinšota, dobićete i drugi primer:

U tekstu o Rimskom bunaru takođe su prepisani delovi teksta sa sajta Grada:

Ima slučajeva i kada se plagiralo sa sajtova kulturnih institucija. Najblatantniji primer krađe zabeležili smo u tekstu o Manakovoj kući u Beogradu, koji su novinari Informera uzeli sa sajta Etnografskog muzeja:

Istorija plagiranja

Nije prvi put da je ovaj prorežimski tabloid uhvaćen u krađi ili prepisivanju saopštenja. Recimo, Raskrikavanje je zabeležilo tekst o Novom Sadu iz 2018. koji je sastavljen od saopštenja vlasti i delova teksta sa portala 021, i objavljen u okviru projekta sufinansiranog budžetom Grada Novog Sada sa milion dinara.

Isto se dogodilo i 2019. godine, kada je – ponovo u slučaju Novog Sada – objavljeni tekst nastao kao kompilacija nekoliko saopštenja lokalnih vlasti, koje su Informeru na konkursu te godine dale 900.000 dinara.

Milioni za servisne vesti

Tabloidi, iako najčitaniji i najmoćniji mediji u zemlji, koriste novac od projektnog sufinansiranja za svoj redovan rad i produkciju neoriginalnih, površnih tekstova koji ne doprinose boljem informisanju građana i demokratizaciji društva. Naprotiv, eventualno služe interesima vlasti.

Dobar primer toga je tabloid Alo, takođe jedan od miljenika lokalnih vlasti u Beogradu, koji je 2023. godine na konkursu dobio pet miliona dinara – oko 42.000 evra – za projekat „Beograd, grad budućnosti“.

Za taj novac, Alo je u štampanom izdanju uveo istoimenu rubriku u kojoj je tokom godine „štancao“ na stotine servisnih vesti poput onih o suzbijanju komaraca, dobrovoljnom davanju krvi, nestanku vode ili otvaranju izložbi.

Tu i tamo bi se na centralnom delu stranice našao neki tematski tekst, koji je zahtevao kakav-takav novinarski rad, ali se najčešće radilo o sadržajima koji imponuju vlastima: priče o investicijama u gradu ili unapređenju gradskog prevoza u mandatu gradonačelnika Aleksandra Šapića.