„Cilj je zastrašivanje na lokalu i – ‘spaljena zemlja'“: Kakvu ulogu imaju „ispostave-klonovi“ Informera i Aloa?

Kada je 16. maja prošle godine Aleksandar Vučić bio prvi, ekskluzivni gost novoosnovane televizije Niš TV, retko ko mogao je da pretpostavi da će to gostovanje predstavljati početak – ili pak nastavak – širenja režimskog uticaja na lokalne medije u Srbiji.

Jer, od tog trenutka pa sve do danas, mnoštvo lokalnih medija su, na ovaj ili onaj način, kupljeni ili osnovani od strane grupacija bliskih aktuelnom režimu.

Takođe, mnoštvo takvih medija potpalo je pod kontrolu preduzeća koja su, na ovaj ili onaj način, povezani sa glavnim režimskim propagandnim adutima Informerom i Alo, odnosno njihovim vlasnicima – pomenutim Sašom Blagojevićem i Draganom J. Vučićevićem.

I upravo u tih proteklih 15 meseci na tim medijima zabeleženo je nekoliko primera, najblaže rečeno, grubog kršnje Kodeksa novinara Srbije – odnosno napada na pojedine ljude na lokalu, od advokata, preko nastavnice do studenta.

Čitanje ocena valjevskog gimnazijalca

Možda i najgnusniji primer desio se nedavno, kada je na valjevskoj televiziji V5 voditeljka Andrea Veskov – inače, barem po njenom svedočenju, „delegirana“ na ovaj lokalni mediji upravo iz Informera – čitala uživo u programu ocene bivšeg učenika Valjevske gimnazije Vuka Vasiljevića. Kako je Vasiljevićeva đačka knjižica dospela u ruke Andree Veskov, ostaje nepoznato.

„Vuk Vasiljević srpski jezik kečina ko vrata na polugodištu 4. razreda gimnazije, bravo“, čitala je voditeljka. Da napomenemo da je Vasiljević, sada student, bio govornik na protestima u prethodnom periodu u Srbiji.

O samom ovom činu, odnosno o iznošenju u javnost Vasiljevićevih ocena dok je još bio gimnazijalac, možda i najbolje govori objava člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Rodoljuba Šabića na društvenim mrežama.

„Ovo predstavlja veoma ozbiljne i teške povrede zakonskih obaveza pružaoca medijskih usluga i zaslužuje adekvatnu reakciju Regulatornog tela za elektronske medije, ali ako iz poznatih objektivnih razloga Savet REM trenutno nije u stanju da reaguje ne bi smela izostati kaže reakcija drugih nadležnih organa“, naveo je Šabić.

A kako povodom ovog slučaja za portal N1 navodi predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić – koji je i sam u proteklom periodu dobio brojne pretnje smrću, a upravo zbog targetiranja od strane prorežimskih medija – poruka je jasna: „Možemo sve i niko nam ništa ne može“.

„Reč je o besprizornom obliku nasilja koje ostavlja ozbiljne posledice po svakoga ko postane meta. Ne strada samo osoba koja je javno prozvana, već i njena porodica, prijatelji, škola, radna sredina i svi ljudi koji dele slične stavove ili jednostavno imaju normalan sistem vrednosti“, objašnjava Matić.

Kako kaže, takvim kampanjama ljudi se označavaju kao neprijatelji koje treba ukloniti iz javnog, društvenog i političkog života.

„Takva targetiranja podsećaju na obeležavanje ljudi kao nepodobnih i manje vrednih. A posle obeležavanja vrlo često dolazi i nasilje“, ukazuje Matić.

Ne zna im se broj

Matić priznaje da je teško napraviti preciznu evidenciju koliko ukupno lokalnih medija (televizijskih, digitalnih i štampanih) spada pod direktnu ili indirektnu vlasničku ili uređivačku kontrolu Informera i lista Alo.

„Niš TV je osnovana i registrovana kao portal i nema dozvolu za emitovanje televizijskog programa. Međutim, očigledno je bilo dovoljno da njenom otvaranju prisustvuje predsednik Vučić – i tada vam dozvola, izgleda, više nije potrebna. To je ujedno i signal da se ovom nelegalnom mediju iz budžeta mogu isplaćivati enormna sredstva, kako kroz projektno sufinansiranje, tako i na druge načine“, navodi Matić.

Vlasnik ovog „niškog Informera“ je, navodi Matić, grupacija okupljena oko tabloida Alo i Nišlije Bojana Avramovića – a kako dodaje, od aprila prošle do maja ove godine dobili su više od 23 miliona dinara iz javnih izvora.

Matić naglašava da su, prema njegovim podacima, izdavači Alo i Informera, zajedno sa svojim povezanim firmama, samo na do sada završenim ovogodišnjim konkursima za projektno sufinansiranje dobili više od 180 miliona dinara, odnosno više od milion i po evra.

„Ofanziva se nastavlja i vrlo brzo Srbija će biti premrežena medijima koje će pokupovati ili osnovati nove“, ocenjuje Matić.

Kupovina, možda, nesporna – ali finansiranje sigurno nije

Upitan da li postoji išta sporno u kupovini ili osnivanju tih medija, Matić navodi da ne može tvrditi da je sama kupovina sporna – ali podseća da su lokalni mediji godinama finansijski iscrpljivani i izloženi stalnim političkim pritiscima.

„Zbog toga su postali lak plen za tajkunske tabloide koji danas funkcionišu kao udarna pesnica vladajuće stranke, odnosno samog predsednika Vučića“, smatra Matić.

Na konto toga, upitan da li postoji išta sporno u načinu njihovog finansiranja, sagovornik N1 odgovara – gotovo sve.

„Da bi medij dobio sredstva kroz projektno sufinansiranje, mora da ispunjava određene uslove: da ostvaruje merljive rezultate, poštuje Kodeks novinara Srbije, bude uredno registrovan i ispunjava druge zakonom propisane kriterijume. U slučaju Niš TV jasno je da nikada nije dobila dozvolu za emitovanje televizijskog programa“, objašnjava Matić.

Kako dodaje, pojedini mediji dobili su sredstva tako što su konkursi za projektno sufinansiranje odlagani kako bi prošlo najmanje dva meseca od njihovog osnivanja, čime su formalno stekli pravo da konkurišu.

„Već nekoliko godina sistem projektnog sufinansiranja pretvoren je u projekat pljačke lokalnih i republičkog budžeta. Novac namenjen unapređenju novinarstva, zaštiti javnog interesa, podršci medijskim sadržajima koji afirmišu evropske vrednosti, ljudska prava, prava manjina, građanski aktivizam i istraživačko novinarstvo, završava u medijima koji rade upravo suprotno„, rekao je predsednik ANEM-a.

Finansiranje govora mržnje

Samim tim, kako kaže Matić, javnim novcem finansiraju se govor mržnje, targetiranje profesionalnih novinara, aktivista, opozicionih političara, profesora i drugih slobodnomislećih građana.

„Finansiraju se širenje ksenofobije, istorijski revizionizam i proizvodnja lažnih vesti koje ugrožavaju bezbednost ljudi koji postanu meta organizovanih kampanja“, naglašava Matić.

Na konto prethodno izrečenog, te upitan zašto se mnoštvo lokalnih medija, na ovaj ili onaj način, stavlja u službu režima, Matić ističe da mediji poput Informera i Aloa ne mogu sami da ostvare maksimalan toksičan uticaj na lokalne sredine niti da budu dovoljno zastrašujući za sve građane.

„Zato se formiraju njihove lokalne ispostave-klonovi, koje uz centralnu propagandnu mašineriju preuzimaju zadatak da se bave svakim građaninom koji drugačije misli, štiti javni interes ili ukazuje na lokalne probleme. Cilj je zastrašivanje lokalnih medija, građanskih aktivista, opozicije i uglednih ljudi u lokalnim zajednicama – svih koji mogu predstavljati politički problem vlasti koja svakodnevno pokazuje posledice korupcije nesagledivih razmera“, objašnjava Matić.

Kako dodaje, strategija se zasniva na stvaranju „spaljene zemlje“, očišćene od svih koji mogu predstavljati protivtežu propagandi, manipulacijama i beskrupuloznim lažima.

„Već danas postoje čitavi regioni Srbije koji su postali medijske pustinje, bez ijednog profesionalnog lokalnog medija. Iako se može reći da je od oko 2.300 registrovanih medija u Srbiji, više od 2.000 je na neki način naklonjeno vlasti, a to očigledno nije dovoljno“, kazao je Matić.

Upitan, naposletku, koliko je opasno delovanje svih tih medija koji su potpali, na ovaj ili onaj način, pod kontrolu režima, Matić naglašava – izuzetno.

„Građani moraju prepoznati ovu opasnost i suprotstavljanje ovakvom modelu propagande postaviti među najviše društvene i političke prioritete. Istovremeno, solidarnost sa preostalim profesionalnim lokalnim medijima mora postati konkretna, uključujući i finansijsku podršku njihovom opstanku. Bez njih će biti sve teže saznati šta se zaista događa u lokalnim zajednicama“, zaključuje Matić.